Kultura na margini na medijskim konkursima
Analiza medijskih projekata u kulturi podržanih od 2015. do 2022. godine na konkursima na svim nivoima vlasti u Srbiji, koje je realizovao onlajn magazin za kulturu Kaleidoskop media, pokazuje da se medijski projekti sufinansirani državnim novcem najčešće samo deklarativno bave kulturom, pa čak i na konkursu koji je samo za takve sadržaje raspisivalo protekle dve godine Ministarstvo kulture i informisanja.
Prema rezultatima istraživanja, iz budžeta lokalnih samouprava, pokrajinskog i državnog, odnosno MKI, u posmatranom periodu izdvojeno je 13,3 miliona evra (1.580.907.323 dinara) za 2.480 projekata koji su prepoznati kao produkcija sadržaja koji se tiču kulture – od ukupno podržanih 16.590 medijskih projekata sa više od 102 miliona evra.
Posebno su obrađeni i medijski projekti dva javna konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja koji promovišu i afirmišu teme iz oblasti kulture u 2021. i 2022. godini. Taj konkurs MKI je ustanovilo upravo radi unapreženja prisustva kulture u medijima, ali je prelaskom sektora informisanja u Ministarstvo za informisanje i telekomunikacije ukinut 2023. godine.
Detaljna analiza Kaleidoskopa “Pod lupom: Kultura u medijima – šta podržava država?”, predstavljena 24. maja u Kolarčevoj zadužbini, pokazala je da se medijski projekti sufinansirani državnim novcem najčešće samo deklarativno bave kulturom. Čak 56,7% odsto tih projekata uopšte ne spada u oblast kulture, već se mogu podvesti pod opštu tematiku i oblast društvo. Analiza je pokazala i da se 13,4% podržanih projekata bavi kulturnom baštinom, 8,3% su nedefinisani, 7,2% je u kategoriji obrazovanja, a svega 5,9% pokriva aktuelnu kulturnu produkciju. Projekata koji se bave multikulturalnošću podržanio je 3,1%, na manifestacije se odnosi 2,8% podržanih projekata, 1,1% na filmsko stvaralaštvo, 0,8% na vizuelno, a za 0,7% projekata se ne može utvrditi oblast na koju se odnose.
Rezultati istraživanja, kako je rečeno, nameću zaključak da sadržaji podržanih medijskih projekata iz kulture imaju trend “opštih mesta”: finansira se redovan sadržaj medija, projekti ne sadrže inovativne modele, često su neusklađeni sa posebnim kriterijumima nevedenim u konkursu. Mnogi podržani projekti su nevidljivi na internetu, finansijsku podršku dobijaju portali koji čak nemaju rubriku za kulturu, a nejasno je gde produkcije emituju sadržaj. Tako se dolazi do apsurda da umetnici i radnici u kulturi u Srbiji imaju teškoće da svoj rad predstave javnosti, jer se rubrike kulture gase, smanjuje se broj novinara koji prate taj sektor, forsira se estrada… a sa druge strane, novac za medijsko praćenje kulture razliva se u sumnjive kanale, copy-paste tekstove sa sadržajima viđenim na desetine puta. Trendovi promašenih tema, neprofesionalnosti i kiča potisnuli su aktuelnu kulturnu produkciju, koja bi trebalo da bude noseća oblast u promociji i afirmaciji kulture u medijima, pokazuju rezultati istraživanja, koje je predstavila direktorka Kulturnog centra Kaleidoskop i glavna urednica magazina Kaleidoskop Gordana Tadić, a obuhvata i pet interaktivnih tabelarnih podsajtova sa statističkim podacima, realizovanih u saradnji sa Centrom za održive zajednice.
U periodu od početka 2015. do decembra 2022. godine ukupno 16.590 medijskih projekata je odobreno na javnim konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja na svim nivoima vlasti u Srbiji. Ministarstvo kulture i informisanja je u tom periodu finansiralo je 3.593 projekata, Pokrajinski sekretarijat 1.294, a 132 lokalne samouprave – 11.703.
Ministarstvo kulture i informisanja je od 2015. do 2022. godine na javnim konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa ukupno odobrilo 4,86 miliona evra (578,4 miliona dinara) za medijske projekte namenjene javnom informisanju u oblasti kulture.
U posmatranom periodu ukupno je odobreno 913 relevantnih projekata, od kojih se 70,1% (620) odnosi na temu društva, 11,5% (102) na kulturnu baštinu, 7% (62) na obrazovanje, 3,3% (29) na aktuelnu kulturnu produkciju, a 1,6% (14) na filmsko stvaralaštvo, 1,2% (11) na vizuelno stvaralaštvo, 0,8% (7) na manifestafcije i 0,6% (5) na multikulturalnost. Nedefinisanih je 3,7% (33) podržanih projekata.
Najviše sredstava na konkursima MKI, kako pokazuje analiza, dobilo je preduzeće Essentis iz Beograda – za projekat “100 godina nakon Soluna” odobreno mu je 41.431 evra. Sledi Raydream produkcija – agencija za usluge reklama i marketinga iz Novog Sada, koja je za projekat “Tragom vremena” dobila 33.821 evra, a potom Fond B92, koji je za projekat dokumentarnog serijala “Filantropija” dobio 32.138 evra. Radio Bum iz Kumanova dobio je 27.039 evra za projekat “Da pričamo srpski (Informisanje dijaspore)”, a medijska kuća “Politika” 24.849 evra za projekat “Sačuvajmo svoj jezik-govorimo i pišimo srpski”. Projekti koji su dobili najviše sredstava na konkursima MKI bave se, između ostalog, i Nemanjićima i njihovom baštinom, osmovekovnom istorijom Srpske pravoslavne crkve, tajnama Narodnog muzeja, te običajem prela, koji je u fokusu projekta za koji je TV Happy dobila 16.911 evra.
Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje Vojvodine ukupno je u posmatranom periodu odobrio 127,48 miliona dinara, odnosno 1,07 milion evra za 3010 medijskih projekata namenjenih javnom informisanju u oblasti kulture. i na vojvođanskom nivou najviše ih je koji se bave zapravo temom društva (127 ili 44,3%). Kulturnom baštinom bavi se 13,2% (38) podržanih projekata, multikulturalnošću 9,1% (26), a aktuelnom kulturnom produkcijom 6,6% (19). Manifestacije su u fokusu 6,3% (18) projekata, obrazovanje 4,5% (13), a filmsko stvaralaštvo 1,4% (4). Nedefinisanih je
14,3% (41).
Među učesnicima konkursa na pokrajinskom nivou prednjači po iznosu odobrenih sredstava “Dnevnik”, koji je za projekat “Tolerancija i raznolikost udružene u zajednički život Vojvodine” dobio 42.002 evra, a za projekat “Vojvodina u Velikom ratu” 41.853 evra. Novosadska TV dobila je za projekat “Srpski svetionici Fruške gore i Vojvodine” 25.486 evra, a za projekte “Dvorci Vojvodine - aristokratski duh ravnice” 12.776, odnosno 12.758 evra.
Lokalne samouprave ukupno su odobrile na konkursima sufinansiranja javnog interesa u sferi javnog informisanja 874,9 milioan dinara (7,35 miliona evra) za 1.257 relevantnih projekata.
Kao i u slučaju MKI i Vojvodine, i na konkursima lokalnih samouprava najviše je podržanih projekata koji se tiču društva – 49,7% (596). Na kulturnu baštinu odnosi se 14,8% (178) projakata, na obrazovanje 8% (96), a na aktuelnu kulturnu produkciju 7,7% (92). Nedefinisanih je 10,3% (124).
Najviše sredstava dobila je RTV Kruševac za projekat „Čarapanske manifestacije” (71.118 evra). Među nosiocima projekta kojima su odobrena najveća sredstva je i Studio B, koji je za projekat “F... kao festivali velegrada” dobio 53.570 evra, za “Vremepolov” 50.182 evra, a za projekat “Čuvajmo naše kulturno blago-ćirilica budućnosti” - 49.384 evra.
Prema oceni analitičkog tima, kvalitet velikog broja podržanih projekata i medijskih priloga koji su nastali kao rezultat sufinansiranja državnim novcem su upitni.
Kao primer je dat projekat “Edukacija građana za reagovanje u vanrednim situacijama” preduzeća Kamera M&F, koji je trebao da bude objavljen na sajtu Armyinfoforum, a odobreno mu je 2015. godine oko šest hiljada evra 700.000 dinara. Sajt Armyinfoforum nije u funkciji, dok njihova Facebook strana ukazuje da se radi o plasiranju sadržaja iz oblasti vojske, policije, vojne industrije, zakona, nacionalne bezbednosti…
Video produkciji Astra iz Pirota odobreno je 2016. godine 5.686 evra za pet emisija u okviru serijala „Bontoniranje“, a prema rečima Gordane Tadić, broj pregleda tih sadržaja na YouTube kanalu sa svega 26 pratilaca imao je do današnjih dana svega četrdesetak pregleda.
Gordana Tadić navela je i primer projekta “Kultura kroz vreme” produkcije Zofin kao “jednog od mnogobrojnih satelita iz orbite Studija B”, kojoj je od Grada Beograda 2020. odobreno 49.755 evra. Serijal razgovora, emitovan na Studiju B, obuhvatao je goste profesionalne orjentacije “od Silvane do Nirvane”, među kojima je bio i jedan maser.
Podaci istraživanja obuhvataju, inače, ukupna izdvajanja, broj projekata, podelu na oblasti i podoblasti, izdvojen novac iz svih organa vlasti sa brojem podržanih projekata, medije koji su podržani, kao i podnosioce kojima su odobrena sredstva. Interaktivni prikazi analize, kako je istakla Gordana Tadić, biće dobar alat novinarima, ali i studentima novinarstva, kao i predstavnicima Ministarstva za informisanje i telekomunikacije koji se dalje budu bavili tom temom, jer ostaju kao trajna kategorija na portalu Kaleidoskop media i mogu se lako pretraživati po različitim kategorijama.
Projekat "Pod lupom: Kultura u medijima – šta podržava država?" realizovan je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira NUNS.
*Naslovna ilustracija: Luka Novaković
(SEEcult.org)
