Kusturičin poklon Kinoteci
Filmski reditelj Emir Kusturica poklonio je Jugoslovenskoj kinoteci kompletnu opremu za tri bioskopske sale u zgradi u Uzun Mirkovoj, koja bi trebalo da bude otvorena do kraja godine. Kusturičina ideja za tu donaciju, kako je rekao 30. jula na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture, nastala je kao izraz njegovih “energetskih viškova”, a doprineće da “oživi ideja da film nije samo holivudski hamburger”, već i slika ljudske egzistencije - kako živimo, šta jedemo, šta pijemo...
Filmski reditelj Emir Kusturica poklonio je Jugoslovenskoj kinoteci kompletnu opremu za tri bioskopske sale u zgradi u Uzun Mirkovoj, koja bi trebalo da bude otvorena do kraja godine.
Kusturičina ideja za tu donaciju, kako je rekao 30. jula na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture, nastala je kao izraz njegovih “energetskih viškova”, a doprineće da “oživi ideja da film nije samo holivudski hamburger”, već i slika ljudske egzistencije - kako živimo, šta jedemo, šta pijemo...
“Nadam se da će Beograd imati bolji pogled na to šta se u svetu događa sa dobrim filmom”, rekao je Kusturica, koji je nazvao bioskopske dvorane Kinoteke “artpleksom”, za razliku od komercijalnih bioskopa - sinepleksa.
Višestruki dobitnik Zlatne palme u Kanu izrazio je i nadu da će Kinoteka postati mitsko mesto na kojem će se obnoviti komunikacija mladih ljudi i ostalih sa ozbiljnim svetskim filmom.
Filmovi u bioskopskim salama za koje je Kusturica poklonio opremu biće prikazivani isključivo na filmskoj traci, ali će zgrada u Uzun Mirkovoj imati i projektor za digitalne zapise, čime će biti obezbeđena njena multifunkcionalnost, rekao je direktor Kinoteke Radoslav Zelenović.
Ističući da Kusturičin poklon predstavlja “važan potez za budućnost” Kinoteke, Zelenović je rekao da je za potpuno opremanje zgrade u Uzun Mirkovoj, čija je rekonstrukcija završena, potrebno još 200 miliona dinara. Očekuje se da će 160 miliona dinara biti dobijeno od Evropske investicione banke, a potrebno je rešiti problem još 40 miliona.
“Shvatili smo da ne možemo sami da završimo veliki posao... Mnogo se lakše diše sada posle ove značajne donacije, koju čini čovek od filma, koji zna šta znači dobar bioskop i dobra projekcija. Pritisak će biti sada znatno manji i sve će ići mnogo brže”, rekao je Zelenović.
Ministar kulture Nebojša Bradić rekao je da Kusturičina inicijativa treba da podstakne i ostale koji mogu da na drugi način sagledaju kulturu, a ujedno predstavlja i šansu da se Kinoteka, preko lika i dela Kusturice, bolje promoviše u svetu.
Bradić je rekao da Kusturičin poklon predstavlja obnovu zadužbinarstva, koje je od velikog značaja, a još u u 19. veku bilo je važna tradicija.
Bradić je rekao i da će krovni Zakon o kulturi i potom Zakon o zadužbinama stvoriti u tom smislu “koristan ambijent za razvoj kulture”.
I direktor Kinoteke Zelenović istakao je značaj zadužbinarstva, podsećajući da reč zadužbina u srpskom jeziku potiče od reči “za dušu”.
Zelenović je podsetio i da je zgrada u Uzun Mirkovoj sagrađena još 1846. godine po nalogu kneza Aleksandra Karađođevića i da predstavlja istorijski spomenik, a vraćena je 2000. u nadležnost grada i potom spasena sudbine da bude pretvorena u još jedan od tržnih centara za firmiranu robu.
Ranije je bilo planirano da zgrada u Uzun Mirkovoj potpuno profunkcioniše do 6. juna, povodom 60 godina Kinoteke, koja je jedan od retkih prostora u Beogradu za projekcije umetničkih i autorskih filmova iz čitave istorije svetske kinematografije.
Prema rečima Kusturice, bioskopi su danas postali bastioni globalnog kapitalizma, a ljudi na Zapadu sa kojima se on druži to preiziru.
“Najbolji glumci sveta teže da glume u dobrim filmovima, autorskim”, rekao je Kusturica, dodajući da se distributeri u Srbiji, međutim, i ne usuđuju da prikazuju takve filmove iz straha od komercijalnog neuspeha.
Navodeći da su najplodnije filmske godine bile 50-te, 60-te i 70-te, a bilo je manje autora nego danas, Kusturica je ocenio i da je u Srbiji i na Balkanu percepcija Zapada i Evrope pogrešna, jer se gubi iz vida da je zapadna civilizacija čitav spektar.
Povodom akcije o otvaranju bioskopa u svakom gradu u Srbiji, koju je najavljivao, Kusturica je rekao da je odustao od te ideje u širem smislu, jer je u Srbiji, kako je naveo, “razbijen kulturni ambijent i razorena je gledalačka struktura”.
“Kragujevac i Čačak su dobri ambijenti, a drugi gradovi su odmerili da su ti prostori (predviđeni za bioskope) dobri za neku drugu namenu”, rekao je Kusturica.
Prema njegovim rečima, bioskopi danas ne mogu da budu više samo jedna sala, već je neophodno da budu sinepleksi.
“Možda će, kada neko od ovih koji imaju pare vidi da i autorski filmovi dobro prolaze, možda će uložiti i u neki bioskop”, dodao je Kusturica.
Zelenović je rekao da za bioskope moraju da brinu gradovi, a Bradić da Ministarstvo kulture može da podržava samo programe, ali ne i bioskopske zgrade, jer nisu institucije kulture.
Prema njegovim rečima, Ministarstvo kulture može da pomogne i iniciranjem otvaranja bioskopa i kreiranjem ambijenta za tako nešto, uključujući podršku festivalima, koji su simulacija bioskopa u nedostatku bioskopskih dvorana.
U zgradi Kinoteke u Uzun Mirkovoj, inače, svojevremeno je bio hotel “Srpska kruna”, a 1869. Grad Beograd ju je otkupio i postala je gradska kuća. Tu je održana 1939. i svečana sednica gradske vlade povodom 16. rođendana kralja Petra Karađorđevića.
Za rekonstrukciju zgrade u Uzun Mirkovoj planirano je ukupno oko 5,2 miliona evra, a do sada je uloženo oko četiri miliona.
(SEEcult.org)
