LALA festival u Mošorinu, uprkos svemu
Klub finih zanata u Mošorinu već deset godina bavi se obnovom kuća od zemlje, obukom i edukacijom na polju zemljane arhitekture, a ove godine pokreće i LALA Earthland festival, koji će ponuditi od 25. do 28. juna niz edukativnih programa stručnjaka o radu s prirodnim materijalima. Iako je LALA festival jedinstven po mnogo čemu i pokrenut je na inicijativu dece iz Mošorina, organizatori su se suočili sa govorom mržnje, pa i pretnjama pojedinaca iz tog sela, zbog čega su bili primorani da odlože program za nedelju dana i delimično ga izmene.
Cilj LALA festivala jeste da deci u malim sredinama ponudi zdrave i kvalitetne događaje, a deci iz gradova i stručnim licima koja rade sa decom približi mogućnosti rada sa prirodnim materijalima i u urbanim sredinama. Prema prvobitnom planu, LALA festival trebalo je da bude održan na nekoliko javnih lokacija (plaža u Titelu, vrtić, plato ispred mesne kancelarije i bioskopska sala u Mošorinu) od 18. do 21. juna, uz poštovanje propisanih mera zaštite u vezi sa korona virusom, izjavila je za SEEcult.org osnivačica tog festivala i udruženja Klub finih zanata (Centar za zemljanu arhitekturu Earth & Crafts) Dragana Kojičić, arhitektkinja specijalizovana za zemljanu arhitekturu i doktorandkinja scenskog dizajna, koja doživljava poslednjih nedelja lavinu uvreda i kleveta na Fejsbuku.
Protiv LALA festivala i KFZ u selu je, krijući se iza Fejsbuk profila koji je već nekoliko puta menjao ime, kao i u Fb grupi Mošorin, pokrenuta lavina neistina - od navodne pedofilije, preko rada protiv države, do dolaska Žena u crnom, koje autori tih postova takođe satanizuju, a sa kojima LALA festival nema veze. Time je stvoren razdor i strah u zajednici u kojoj KFZ radi poslednjih deset godina, navela je Dragana Kojičić povodom objava čiji se autori izjašnjavaju kao rodoljubi, zaštitnici srpskog seljaka i sl.
Prema navodima Dragane Kojičić, nakon prvobitnog šoka i neverice, te niza konsultacija na svim nivoima, o objavama pomenute Fejsbuk stranice obavešteni su nadležni organi, a protiv onoga ko stoji iza nje, kao i svih pojedinaca koji pozivaju na neprimerene aktivnosti, pokrenuti su odgovarajući postupci. O iznošenju uvreda i kleveta obaveštene su i policija, crkva, institucije koje se bave zaštitom ljudskih prava i zaštitnici građana, kao i sve državne i javne institucije koje su podržale Klub finih zanata proteklih godina, akademska zajednica u Srbiji, ali i sve obrazovne i strukovne institucije sa kojima je KFZ sarađivao van zemlje.
Foto: Mihajlo Vujasin & lehm-desing-raum.de
Zbog svega navedenog, kao i zbog bezbednosne procene, LALA festival odložen je za nedelju dana u odnosu na prvobitni termin, odnosno pomeren na period od 25. do 28. juna, a sve aktivnosti će biti održane u sedištu Kluba finih zanata u Mošorinu. Radionice će voditi umetnici, arhitekte i arheolozi koji su želeli da svoj dosadašnji rad povežu sa materijalom zemljom i iskoriste LALA festival kao mesto za eksperiment i kreativnu razmenu.
“Kako smatramo da je najbolji demanti da se pokaže ono što se zaista radi, pozivamo sve zainteresovane da se pridruže ovom događaju, a medije da prenesu istinu o tome!”, poručio je Klub finih zanata koji je, inače, osim niza radionica i treninga za žene, decu i opštu javnost, koje je organizovao proteklih godina, bio 2019. godine i domaćin prve Balkan Earth konferencije, kao i trećeg putujućeg Regio Earth festivala. Ti događaji okupili su više od 50 univerzitetskih profesora, arhitekata i umetnika, te više od sto učesnika iz 32 zemlje, ali i brojnu decu i roditelje iz sela Mošorin i opštine Titel.
Program LALA festivala počeće 25. juna radionicom body painta, izrade maski i izložbom o zemljanoj arhitekturi. Od 26. do 28. juna potom će biti održano još osam radionica za decu i odrasle, na koje je moguće prijaviti se preko formulara na sajtu zemljanarhitektura.com.
Radionicu scenografije od prirodnih materijala vodiće Dragana Kojičić, a učesnici će u postojećim drvenim okvirima raditi blatne maltere i završne obrade – dekoraciju u vidu reljefa i zgrafito tehnike. Scenografija je zamišljena kao multifunkcionalni, rasklopivi skup paravana od drveta i zemlje, koji mogu služiti za različite scenografije, ali i kao paneli za postavljanje crteža, obaveštenja, informacija itd.
Zainteresovani se mogu prijaviti i za radionicu izrade maski od prirodnih materijala, koju će voditi arhitektkinja Ana Štukelja iz Smedereva, osnivačica Patkozec – stvaralaštvenog igrališta. Takođe, najavljena je radionica izrade polica-košnica od pruća, zemlje i slame, koju će voditi umetnica Olja Todosijević iz Tavankuta, vlasnica zanatske umetničke radionice Lenkush Studio.
Radionicu izrade kućice od pruća i zemlje vodiće arheološkinja i istraživač-pripravnica na Arheološkom institutu u Beogradu Ružica Arsenijević i arhitekta Nikola Jovanović, inspirisani dugogodišnjim radom na istraživanju ostataka kuća izgrađenih od zemlje iz perioda od pre 6.000 godina.
Izradu i slikanje grnčarije zainteresovaće će moći da isprobaju na radionici koju će voditi arheološkinja Olga Bajčev, istraživač-saradnica na Arheološkom institutu u Beogradu, zajedno sa primenjenim umetnikom Dejanom Jovanovićem, keramičarem i umetničkom fotografom.
Radionicu murala vodiće Katarina Živković, arhitektkinja sa posebnim interesovanjem za održivu arhitekturu i gradnju prirodnim materijalima, koja je učestvovala na brojnim regionalnim i internacionalnim radionicama i programima, gde je stekla znanja o tradicionalnim tehnikama gradnje i njihovoj upotrebi u savremenom kontekstu.
Radionicu izrade džinovskih gnezda vodiće arhitekta Petar Stelkić i multimedijalni umetnik Dragan Mileusnić (ortaci) iz Zrenjanina, koji će napraviti sedalice od zemlje i slame, predlog projekta za paviljon Srbije na Bijenalu arhitekture u Veneciji koje je trebalo da bude održano 2020. godine, ali je zbog pandemije odloženo za 2021. Struktura od drveta i bambusa će biti unapred pripremljena, a ispuna mešavinom zemlje i slame će se raditi na samoj radionici.
Posebno će biti napravljena i kućica – kupola (kokošinjac) od ćerpića, a zainteresovani će moći da nauče i kako se prave ćerpiči i kako se njima zida blatnim malterima, te kako se radi mala kupola od zemlje. Radionicu će voditi konzervator Bojan Kojičić i arhitekte Milica i Igor Kovač iz Zrenjanina.
Svakodnevno su predviđene i sesije koje obuhvataju izložbu fotografija, taktilne i body paint radionice, a za poslednji dan festivala najavljene su i CIRKUSarije sa Kreativnim pogonom, namenjene onima koji žele da se oprobaju u cirkuskim veštinama – hodu po žici, vazdušnim akrobacijama ili žongliranju. Na LALA festivalu imaće priliku da sve to isprobaju sa ekipom profesionalaca koji se bave kulturom, inkluzijom i obrazovanjem, a svojim radom promovišu umetničke, socijalne i pedagoške vrednosti cirkusa.
Za poslednji festivalski dan, 28. jun, najavljeno je i zajedničko pravljenje prostorne instalacije “Distanciranje - potreba za blizinom”, kroz koju će, pod vođstvom Tatjane Babić i Jelene Janev, biti istraživani načini distanciranja jednih od drugih, ali i potreba za povezivanjem. Tatjana Babić je arhitektkinja koja se bavi istraživanjem savremenih arhitektonskih praksi i dizajnom arhitektonskih događaja, a bila je inicijator i kordinator više istraživačkih projekata, kao i kustos nekoliko arhitektonskih događaja. Jelena Janev je diplomirala i magistrirala vajarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a pohađala je i časove livenja i skulpture na univerzitetu New Mexico Highlands University u Las Vegasu. Obe su zaposlene na Odseku za umetnost i dizajn Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
Poslednjeg dana LALA festivala, koji podržavaju Rekonstrukcija ženski fond i Fondacija Jelena Šantić, biće održano i predavanje “Tajna lesne prašine” prof. dr Slobodana Markovića, dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.
Radionice su, inače, svedene na tri sata zbog mera predostrožnosti povodom pandemije korona virusa, a i manji je broj učesnika. Za decu su besplatne, dok je za odrasle cena jedne 1.500 dinara, a za dve 2.500.
Radionicu je moguće i pokloniti nekom (uz slanje kontakta osobe koja dolazi na zemljanarhitektura@gmail.com). Popodnevne sesije, CIRKUSarije, pravljenje prostorne instalacije i predavanje su besplatni.
Festivalski program i formulari za prijavljivanje na radionice nalaze se na sajtu zemljanarhitektura.com, kao i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
