Luiz Glik dobitnica Nobelove nagrade za književnost

Nobelova nagrada za književnost za 2020. godinu dodeljena je američkoj pesnikinji Luiz Glik (Louise Glück) za, kako je navedeno u obrazloženju, “nepogrešiv poetski glas koji strogom lepotom čini individualno postojanje univerzalnim”.

Luiz Glik, dobitnica Pulicerove nagrade za poeziju 1993. godine i Nacionalne književne nagrade (2014), debitovala je 1968. godine knjigom “Firstborn”, a ubrzo se etablirala kao jedan od najeminentnijih autora poezije u američkoj savremenoj književnosti.

Poreklom iz porodice mađarskih Jevreja, koji su emigrirali u SAD, Luiz Glik je rođena 1943. godine u Njujorku, a živi u Kembridžu. Osim što se bavi pisanjem, predaje engleski na Jejl univerzitetu.

Luiz Glik objavila je 12 zbirki poezije i nekoliko izdanja eseja o poeziji. Sve ih, kako je navedeno u saopštenju Švedske akademije, odlikuje težnja za čistotom. Detinjstvo i porodični život, teme su koje su ostale ključne u njenom stvaralaštvu. Iako ne negira značaj autobiografskih segmenata u njenom stvaralaštvu, ne može se smatrati poetskiim autorom koji se ispoveda. Luiz Glik teži za univerzalnim, pronalazeći inspiraciju u mitovima i klasičnim motivima, prisutnim u većini njenih dela. Glasovi napuštenih, kažnjenih i izneverenih – svojevrsne su maske za sopstvenu transformaciju, kako ličnu, tako i u univerzalnom kontekstu.

Popularnost među čitalačkom publikom Luiz Glik stekla je zbirkama kao što su “The Triumph of Achilles” (1985) i “Ararat” (1990).

Prošle godine Nobelova nagrada za književnost dodeljena je za 2019. godinu austrijskom piscu Peteru Handkeu, a ujedno je dodeljena i nagrada za 2018. godinu - poljskoj književnici Olgi Tokarčuk. Dodela nagrade Handkeu izazvala je kontroverzne reakcije - od čestitki do gnušanja i zahteva za poništenje te odluke.

Švedska akademija dodelila je 2019. dve Nobelove nagrade za književnost nakon skandala 2018. godine u vezi sa optužbama za seksualno uznemiravanje iznetih na račun muža jedne od članica te institucije.

Nobelovu nagradu za književnost dobilo je od 1901. godine do danas 117 autora, od kojih je svega 16 žena. Švedska autorka Selma Lagerlof (1858-1940) bila je prva žena koja je dobila Nobela (1909), i to pet godina pre nego što je izabrana za člana Švedske akademije, koja organizuje dodelu Nobela za književnost.

Dobitnice su i: Grazia Deledda (1926), Sigrid Undset (1928), Pearl Buck (1938), Gabriela Mistral (1945), Nelly Sachs (1966), Nadine Gordimer (1991), Toni Morrison (1993), Wislawa Szymborska (1996), Elfriede Jelinek (2004), Doris Lessing (2007), Herta Müller (2009), Alice Munro (2013), Svetlana Alexievich (2015), Olga Tokarczuk (2018) i Luiz Glik (2020).

*Naslovna ilsutracija: Ill. Niklas Elmehed. © Nobel Media.

(SEEcult.org)