Magnetno polje: Miloš i Brodski
Poljska istoričarka književnosti Irena Gruzdinska-Gros, koja živi u SAD, objavila je nedavno dvojnu biografiju Česlava Miloša i Josifa Brodskog, dva pesnika u čijim je životima bilo dosta toga zajedničkog.
Poljska istoričarka književnosti Irena Gruzdinska-Gros, koja živi u SAD, objavila je nedavno dvojnu biografiju Česlava Miloša i Josifa Brodskog, dva pesnika u čijim je životima bilo dosta toga zajedničkog.
Knjigu “Miloš i Brodski - magnetno polje” (Милош и Бродский: магнитное поле) objavila je ruska kuća NLO (Новое литературное обозрение), a Tomas Venclova uporedio je autorku u predgovoru sa čuvenim starogrčkim istoričarem i biografom Plutarhom.
Knjiga sadrži i intervjue i pesme dva autora, a zasnovana je na analizi njihovog života i stvaralaštva, kao tipičan primer primene uporedno-biografskog metoda. To se odnosi i na razlike u njihovom životu i stvaralaštvu.
Brodski, budući da je odrastao u uslovima sovjetskog agitpropa, kao da je bio lišen istorijske istine i predaka. Upravo je zbog toga smatrao sebe nastavljačem onih pesnika koje je nabrojao prilikom primanja Nobelove nagrade: Cvetajeve, Odenasa, Ahmatove, Frosta, Mandeljštama, tim pre što su njegovi roditelji odlučili da ćute o svojim stvarnim precima.
Druga je stvar s Milošem, koji je ukorenjen u nacionalnoj istoriji i maternjem jeziku, pomagao u prevođenju sopstvenog opusa na engleski jezik, ali na njemu nije ništa originalno napisao. Za razliku od Brodskog.
Drugu razliku Miloša i Brodskog autorka naziva simboličkim potencijalom njihove smrti: Miloš je sahranjen u rodnoj zemlji, a Brodski je imao dvostruku sahranu, pritom obe van njegove domovine - jedna je održana u Njujorku, a druga u Veneciji, predstavljena kao odlazak pravog kosmopolite.
Druge važne tačke oko kojih autorka organizuje svoju, pomalo staromodnu knjigu su “prijateljstvo i mladost”, “prijateljstvo i poezija”, “žene i muze”…
Poslednja poglavlja posvećuje “društevno-političkim pitanjima” stvaralaštva Miloša i Brodskog, a takođe i njihovom životu u Americi.
U posebnom poglavlju je opisan odnos Brodskog prema Poljskoj i “poljskom pitanju”.
Autorka osnovne motive lirike Brodskog imenuje kao “izgnanstvo u usamljenost, bratstvo pesnika, užas Imperije (SSSR-a)”, dok pesnikov stil definiše “kao neprestano traganje za postojanim smislom. Njegov poetski hod mišljenja, pripovedanja, nikad se ne može predskazati…”. Taj intelektualni nalet ona naziva još i “bolešću žurbe”, ilustrujući to ovim primerom: “Godine 1994. u Švajcarskoj, na prijemu kod kardiologa, Brodski je priznao da se oseća kao ranjena zver koja prosto pokušava da preživi”.
On je očekivao smrt svakog minuta, izlazeći iz hotelske sobe uvek je sređivao svoje papire. Psiholog koji je s njim razgovarao to je nazvao ‘bolešću žurbe’”.
A Miloš, prema navodima Irene Grudzinske-Gros, mada je teško provodio sve svoje dane, govorio je kao čovek koji je uvek imao vremena. Za razliku od Brodskog, koji je uvek imao problema s nedostastkom vremena i “u tome mu nisu pomogle ni religija, ni istorija”.
Dvojnu biografiju Miloša i Brodskog bilo bi interesantno uporediti sa još jednim nedavno publikovanim životopisom Brodskog, čiji je autor Lav Losev.
Branko Rakočević / SEEcult.org
