Maja Ćirić - izbor Sači galerije
Nezavisna kustoskinja Maja Ćirić iz Beograda učestvovala je, na poziv direktorke Sači galerije (Saatchi) Rebeke Vilson (Rebecca Wilson), u velikoj stodnevnoj onlajn izložbi stotinu kustosa iz celog sveta, među kojima su i bili predstavnici najznačajnijih i najvećih muzeja i galerija.
Nezavisna kustoskinja Maja Ćirić iz Beograda učestvovala je, na poziv direktorke Sači galerije (Saatchi) Rebeke Vilson (Rebecca Wilson), u velikoj stodnevnoj onlajn izložbi stotinu kustosa iz celog sveta, među kojima su i bili predstavnici najznačajnijih i najvećih muzeja i galerija.
Projekat “100 kustosa 100 dana” realizovan je tako što je u periodu od sto dana na sajtu Sači galerije svakodnevno otkrivan izbor radova umetnika koje je predložio za onlajn izložbu jedan od sto pozvanih kustosa.
Među pozvanim kustosima bilo je svega četvoro iz Istočne Evrope, a iz regiona Jugoistočne Evrope pozvana je samo Maja Ćirić, koja je predložila radove desetak umetnika iz Australije, SAD, Kine, Malte, Srbije...
Poziv Maje Ćirić za učešće u projektu “100 kustosa 100 dana” usledio je nakon nagrade za kustose njujorškog ISCP-a za 2011. godinu, za izložbu “The Power to Host” u tom prestižnom izlagačkom prostoru u Njujorku.
Maja Ćirić smatra da je pozvana da učestvuje u projektu “100 kustosa” i zato što ne zastupa temporalnost stare Jugoslavije ili paradigmu (post)hladnog rata, već je zanima savremenost, tj. novi nepredvidivi uglovi gledanja.
“Retko me je zanimalo da operišem u (post)jugoslovenskoj temporalnosti, niti da je preispitujem. Zanima ono sto nam je pred očima, što nije razumljivo, čak i kada podrazumeva prekarno stanje i promašaje... ono što ne dolazi sa uputstvom za upotrebu”, rekla je Maja Ćirić za SEEcult.org.
Njen izbor za projekat “100 kustosa” bili su Melanie Jayne Taylore, Megan Geckler, Isabella Martin, Helen Stuhr-Rommereim, Yu Ji, Kate Rohde, Elisa von Brockdorff, David Bowen, kao i Žolt Kovač iz Srbije.
Maja Ćirić je zasnovala izbor umetnika polazeći od pretpostavke da je kapitalizmu potrebna kritika, tj. oni umetnički radovi koji generišu kritiku i kritičnost - da bi nadgradio moralne osnove koje mu nedostaju.
“Ja sam izabrala sasvim suprotno, one radove koji naizgled podržavaju kapitalističke vrednosti, koje su naizgled održive u tom sistemu. Znači, umesto onoga što bi delovalo kao umetnost koja ima kritički potencijal, a koja deluje u emancipatorskoj borbi, mada takva nije ni naročito zastupljena na Saatchi portalu, birala sam one radove za koje se smatralao da u stvari deluju za sistem. Ali, tu sam napravila još jedan tvist, u smislu da jedan deo odabranih radova, tj. oni umetnici koji rade u mediju instalacija, performansa, multimedija, subvertiraju tržišnu logiku, jer deluju u specifičnom muzejskom kontekstu. To se pojavilo i kao kritika toga da je zapravo trebalo da podržim radove slikara, koje bi mali kolekcionari posedovali i okačili iznad svog kauča u dnevnoj sobi. A, ja sam svojim izborom htela da kažem da je jedini način da se izbaviš iz mehanizma - da sistemu pružiš sopstvenu refleksijue”, rekla je Maja Ćirić.
Maja Ćirić naglasila je da je birala umetnike, a ne umetnička dela koja bi se uklopila u neki vidljiv koncept koji bi ih preklopio.
Prema njenim rečima, zbog hegemonije koja vlada u svetu umetnosti, u smislu da su centri gravitacije dominantno zapadno-evropski ili severno-američki, birala je neke umetnike koji bi delovali i iz takozvanih “post-periferija” (pod pretpostavkom da “post-periferije” i dalje žive pod uticajem nekakvog imperijalizma).
“Tako da su se u izboru našli umetnici sa Malte, iz Egipta, Kine, Australije i naravno iz Srbije, jer, na primer, na osnovu informacija koje sam stekla kada sam pre tri godine završila prvi globalni kurs za kustose u okviru Gwangju bijenala u Južnoj Koreji, veliki deo globalnog sveta umetnosti ne zanimaju evro-centrični interesi koji podržavaju izvesnu distorziranu sliku sveta”, navela je Maja Ćirić.
Ta distorzija se, kako je dodala, vidi i kada se pogleda mapa Sači projekta, budući da uočljivo nedostaju kustosi iz pojedinih delova sveta. Na primer, nema nijednog pozvanog kustosa iz Južne Amerike.
“Koncept Bakmister Fulerove heksagonalne mape sveta, koja nema samo jedan, već više centara gravitacije i manje distorzija, indirektno je primenjen pri selekciji”, dodala je Maja Ćirić, dobitnica nagrade “Lazar Trifunović” za 2007. godinu, kao i nagrade CEC ArtsLink Independent Projects Award u Njujorku.
Iz Istočne Evrope, inače, pored Maje Ćirić pozvane su da učestvuju još samo direktorka Instituta savremene umetnosti u Sofiji Iara Boubnova, umetnička direktorka Vienna Faira i ruske nagrade za savremenu umetnost Christina Steinbrecher iz Moskve, te umetnički direktor Bijenala umetnosti u Kijevu David Elliott iz Ukrajine.
Najviše ih je bilo pozvano iz Zapadne Evrope - pedesetak, a među njima su bili kustosi muzeja i centara za savremenu umetnost kao što su Kunsthaus u Cirihu, Kunsthalle u Beču, Muzej savremene umetnosti KIASMA u Helsinkiju, Fondacija Helmut Njutn u Berlinu, Palais de Tokyo u Parizu, Fondazione Musei Civici di Venezia u Veneciji, Nordijski institut za savremenu umetnost u Helsinkiju, Kunsthalle Fridericianum u Kaselu, Barbican Art galerija u Londonu, Stedelijk muzej u Amsterdamu, MACRO u Rimu, kao i sama Sači galerija u Londonu.
Osim zapadnoevropskih, drugi po brojnosti u projektu Sači galerije bili su kustosi iz Severne Amerike.
*Foto: Vladimir Miladinović Piki
(SEEcult.org)
