Medijska slika muzeja
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka organizuje 25. februara novu tribinu u ciklusu “Stevan Majstorović”, posvećenu ovoga puta medijskoj slici muzeja u Beogradu, a među učesnicima diskusije, koju će moderirati Ljiljana Gavrilović iz Etnografskog instituta SANU, najavljeni su predstavnici muzeja, Ministarstva kulture, kulturnih institucija, profesori i studenti Beogradskog univerziteta i mediji.
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka organizuje 25. februara novu tribinu u ciklusu “Stevan Majstorović”, posvećenu ovoga puta medijskoj slici muzeja u Beogradu, a među učesnicima diskusije, koju će moderirati Ljiljana Gavrilović iz Etnografskog instituta SANU, najavljeni su predstavnici muzeja, Ministarstva kulture, kulturnih institucija, profesori i studenti Beogradskog univerziteta i mediji.
Prema navodima Ljiljane Gavrilović, mediji u Beogradu, naročito štampani, retko pokazuju interesovanje da učestvuju u promociji muzejske delatnosti. O tome jasno govori činjenica da u dnevnoj, nedeljnoj i mesečnoj štampi postoje književna, pozorišna, filmska i TV kritika, ali nigde i nikada nije bilo kritike muzejske delatnosti - komentara onoga što se svakodnevno dešava u muzejima - i izložbi i ostalih akcija.
U svetu je pisanje o muzejima i njihovoj delatnosti potpuno redovan deo novinskog izveštavanja - od prikaza/kritika izložbi i drugih muzejskih akcija, priča o muzejskim predmetima atraktivnim globalno ili unutar lokalne zajednice u kojoj muzej radi, preko načina izbora direktora muzeja, donacija, zgrada, kao i niza drugih tema povezanih sa muzejima.
Muzeji u svetu su, zahvaljujući medijima, jedan od segmenata stvarnosti koja se odvija svuda oko čitaoca novina i kroz koji se prelamaju svi bitni društveni procesi (ili bar većina njih), a rezultat je i drugačiji odnos publike - nje ima, a poverenje u muzejsku sliku stvarnosti je, za ovdašnje uslove, neočekivano visoko, navela je Ljiljana Gavrilović.
Prema njenim rečima, slika muzeja u medijima je dvostruko prelamanje "stvarnosti" - slika/interpretacija društva koju kreira muzej i slika koju mediji kreiraju o toj slici.
Kada je reč o beogradskim muzejima, o prvoj od njih bi se moglo razgovarati (da li i koliko je aktuelna, provokativna, u kojoj meri realno učestvuje u društvenoj stvarnosti i utiče na nju, kako je eventualno menjati/popravljati), dok je slika koja se medijski oblikuje, bez ikakve sumnje, krajnje tužna: nema je ukoliko ne postoje indicije za bilo kakav skandal, makar on bio potpuno konstruisan.
Zbog toga je razgovor o odnosu muzeja i medija u Beogradu važan, pre svega za same muzeje, jer bi - dugoročno - mogao da deluje na oblikovanje njihove politike nastupa prema javnosti, ali i za ukupnu društvenu scenu u Beogradu, a time i u čitavoj Srbiji, dodala je Ljiljana Gavrilović.
U Beogradu su, inače, zbog rekonstrukcije, zatvoreni najveći muzeji - Narodni i Muzej savremene umetnosti.
(SEEcult.org)
