• Search form

02.05.2017 | 20:20

Mediterranea 18 u Tirani

Mediterranea 18 u Tirani

Bijenale mladih umetnika Evrope i Mediterana – Mediterranea 18 predstavlja od 4. maja u Draču i Tirani radove više od 230 umetnika iz 23 zemlje, a nudi intenzivan program izložbi, koncerata, performansa, čitanja, filmova i radionica na temu “Dom” (Home), koja će biti razrađena kroz celine: istorija, sukob, san i neupeh, prema koncepciji umetničkog direktora Drianta Zenelija. Svečanom otvaranju Bijenala u Tirani, na kojem je kao ključni govornik najavljen premijer Edi Rama, prethodiće specijalni pre-bijenalni program 3. maja u Bariju, odakle će umetnici, kritičari i strani novinari doputovati brodom u Albaniju.

Najveća programska celina bijenala Mediterranea 18 odnosi se na vizuelnu umetnost, čija je kustoskinja Maja Ćirić iz Srbije, a program Bijenala obuhvata i primenjenu umetnost (Jonida Turani iz Albanije), književnost (Maria Rosa Sossai iz Ala grupe iz Italije), film (direktor prizrenskog DokuFesta Eroll Bilibani), performans (Ema Andrea iz Albanije) i muziku (Alban Nimani i Rubin Beqo iz Albanije).

Bijenale će biti održano na tri lokacije u Draču i u čak  30 prostora u Tirani, uključujući Nacionalnu galeriju umetnosti i Nacionalni istorijski muzej, te vilu albanskog komunističkog lidera Envera Hodže i bunkere iz doba socijalizma.

Kuriozitet je da će jedan od glavnih izložbenih prostora biti bivša jugoslovenska ambasada, jedna od najlepših zgrada u albanskoj prestonici, koja je u privatnom vlasništvu, a prvi put će posle niza godina ponovo otvoriti vrata za javnost.

   Bivša jugoslovenska ambasada, foto: Maja Ćirić

Kako je Maja Ćirić izjavila za SEEcult.org, transnacionalna izložba savremenih mladih umetnika u napuštenoj zgradi bivše ambasade zemlje, koja je za neke bila približna utopiji, sada je ponuđena na prodaju, govori o mogućnosti umetnosti da reaktivira nepredvidive fizičke i mentalne okvire, relativizuje i problematizije vreme, prostor i dominantne politike.

Među 16 umetnika koji će se predstaviti u zgradi bivše ambasade Jugoslavije biće i umetnici iz te nekadašnje države – Lidija Delić iz Srbije i Siniša Radulović iz Crne Gore.

Iz Srbije učestvuje i Slobodan Stošić iz Novog Sada, čiji će rad biti predstavljen sa radovima još oko 30 umetnika u Nacionalnom istorijskom muzeju.

Među učesnicima različitih programskih celina sa prostora bivše Jugoslavije su i Vox Meduza i Naida Mujkić iz Bosne i Hercegovine, Kristina Gvozdenović i Teodora Nikčević iz Crne Gore, Maja Hodoscek, Olja Grubić/Živa Petrič/Kristina Alexova i Lucija Jankovec iz Slovenije, Motel Trogir iz Hrvatske... Prvi put učestvuje i Kosovo, a predstavljaju ga Alban Fejza, Leart Rama, Oborri, Jetullah Sylejmani i Ylli Xhaferi.


  Postavljanje izložbe u bivšoj jugoslovenskoj ambasadi, foto: Eroll Bilibani

Učesnici Bijenala odabrani su u jakoj konkurenciji više od 800 mladih umetnika koji su se prijavili na konkurs, od kojih je čak oko 700 bilo u oblasti vizuelnih umetnosti. Izbor učesnika je u nekim zemljama sačinio lokalni profesionalni žiri (Turska, Španija), u nekim slučajevima žiri je razmatrao i preporuke kustosa (Grčka, Francuska, Egipat, Maroko, Velika Britanija), a u drugim zemljama (Austrija, Albanija, Srbija…) izbor su izvršile kustoskinje Maja Ćirić i Jonida Turani i umetnički direktor Zeneli, albanski umetnik koji živi i radi na relaciji Milano-Tirana, a bio je predstavnik Albanije na 54. Bijenalu umetnosti u Veneciji.

Najviše učesnika na 18. Mediteranea je iz Albanije i Italije, a iz zemalja u regionu učestvuju u različitim oblastima umetnici iz svih bivših jugoslovenskih republika, osim iz Makedonije.


  Zgrada bivše jugoslovenske ambasade, foto: Maja Ćirić

Bijenale će svečano otvoriti albanski premijer Edi Rama, uz ministarku kulture Mirelu Kumbaro-Furdži, gradonačelnika Tirane Eriona Veliaja, predsednicu BJCEM-a Doru Bei i umetničkog direktora Zenelija, koji očekuje da će mladi umetnici doneti ogromnu energiju sopstvenim interpretacijama “sadašnje budućnosti” i njenih različitih mogućih oblika. Neki od njihovih radova, kako je izjavio, donose melanholiju prošlosti, drugi reflektuju novomedijsku komunikaciju, treći se bave neuspesima današnjih društava…

Tematska celina posvećena istoriji trebalo bi, kako je Zeneli naveo u kustoskom konceptu, da omogući stvaranje svojevrsnog arhiva beskonačnog broja individualnih priča, zabeleženih ili zaboravljenih. Celina “Sukob” bi trebalo da istraži načine na koji delimo dom sa drugima, dok se “San” odnosi na projekciju doma kao osnovnog ljudskog prava na slobodan izbor, kao i želje za realnim ili zamišljenim domom. Četvrti element kustoskog koncepta, “Neuspeh”, odnosi se na unutrašnji otpor prema različitim pokušajima, tranformisanih na putu u potrazi za željenim domom, naveo je Zeneli, koji se seća prvog Tiranskog bijenala 2001. godine kao nečega što je unelo novinu u njegovu zemlju. Iako je studirao u Italiji i živeo tamo 15 godina, ostao je blizak i aktivan na albanskoj umetničkoj sceni, smatrajući da joj nedostaje energija, ali da je neophodno uskladiti je sa nezavisnim institucijama koje mogu da funkcionišu izvan političkog sistema.

“Moja velika želja je da ovo Bijenale profunkcioniše kao seme, kao što je Tirana bijenale bilo inspiracija za čitave generacije umetnika i kulturnih radnika koji su i danas aktivni”, naveo je Zeneli, koji je koncipirao temu Mediterranea 18 uzimajući u obzir glavni cilj asocijacije BJCEM – upotrebu umetnosti kao sredstva za promociju različitosti i interkulturnog dijaloga, te činjenicu usložnjavanja političkih, društvenih i ekonomskih prilika u današnjem svetu i, konačno istoriju Albanije, zemlje-domaćina, koju velikim delom još određuje njena izolovana, komunistička prošlost.

   Nacionalni istorijski muzej, foto: BJCEM

Budući da se 18. BJCEM održava u zemlji koja je bila prinudno izolovana u prošlosti, i koja je za svega 25 godina prošla kroz turbo-tranziciju od komunizma ka kapitalizmu, Bijenale je fokusirano na elemente koji trenutno, prema mišljenju Zenelija, možda više nego ikada, predstavljaju rizik u politikama savremenog društva.

U geopolitičkom prostoru na kojem su istorija, sukob, san i neuspeh obeležili svakodnevni život ljudi, dom postaje tema koju je potrebno hitno ponovo razmotriti i zajednički redefinisati, naveo je Zeneli, dodajući da se osećaj doma rasplinjuje i pod uticajem razvoja tehnologije i rastućeg usložnjavanja političkih, socijalnih i ekonomskih struktura koje otkrivaju granice koje su ranije bile nevidljive.

“Danas, više nego ikada, te granice je potrebno ponovo razmotriti”, naveo je Zeneli, smatrajući da umetnost može posmatrati dom pre kao proces nego kao datost, kao skup miliona elemenata unutar kojih nismo ni izgubljeni, ni pronađeni, već u stalnoj transformaciji. Potraga za sigurnošću mora stoga uzeti u obzir rizike i otvoriti dijalog među različitim shvatanjima doma – bilo da je fizički, virtuelan, duhovni ili imaginaran.

Prema navodima Zenelija, bijenale Mediterranea 18 ima ambiciju da postane dom za sve one koji se usuđuju da uplove u prošlost, sadašnjost i budućnost Mediterana.

“U ovom slučaju umetnost ne treba da služi za kriticizam ili provokaciju, već se njen zadatak pre svega odnosi na recikliranje (umesto predlaganja) novih alternativa. Na ovaj način, ona će pronaći sopstveni dom u greškama prošlosti”, naveo je Zeneli povodom bijenala Mediterranea 18.

   Vila-rezidencija Envera Hodže, foto: BJCEM

Prema rečima kustoskinje Maje Ćirić, autentična karakteristika Mediterana manifestuje se kroz njegovu sposobnost da reaktivira osećanja pripadanja i bliskosti, čak i kod onih koji sa njim ne mogu direktno da se povežu, a ta svojstvena odlika da se suprotstavi egzistencijalnoj ravnodušnosti daje mu snagu i na globalnom nivou. Preklapanjem fizičkog i digitalnog, umetnici odabrani za 18. BJCEM potvrđuju “Mediteran u nama” dok istovremeno transformišu tradiciju u nove simbole i anticipiraju budućnost, navela je Maja Ćirić.

Svečanom otvaranju Mediterranea 18 prethodi “Pre-bijenale” u Bariju, specijalni program koji BJCEM organizuje sa italijanskom regijom Pulja, a okupiće više od 150 učesnika, uključujući deo mladih umetnika odabranih za Bijenale, neke od zvezda svetske umetničke scene, kritičare, strane novinare, predstavnike BJCEM-a i druge zvanice, koji će brodom doputovati iz Barija do Drača.


   Katër i Radës. Il Naufragio, foto: Tea Primiterra

Program “Pre-bijenala” počinje pozorišnom predstavom “Katër i Radës. Il Naufragio” (muzika Admir Shkurtaj, tekst Alessandro Leogrande) u Teatru Kimet Opera u Bariju, u produkciji Bijenala muzičke umetnosti u Veneciji i Cantieri Teatrali Koreja, kojom će biti obeležena 20-godišnjica tragedije koja se dogodila 28. marta 1997. godine, kada je grupa albanskih izbeglica stradala na brodiću koji se potopio kod Otrantskih vrata, morskog prolaza koji spaja Jadransko i Jonsko more, a odvaja Italiju od Albanije, odnosno Apeninsko od Balkanskog poluostrva.

Pre-bijenale” se nastavlja noćnim putovanjem brodom od Barija do Drača, tokom kojeg će biti održan razgovor na temu “Istorija + Sukob + San + Neuspeh = Dom” i predstavljena umetnička instalacija “Mediterranean Sea - Love Difference Chairs Mikelanđela Pistoleta i Juana Sandovala, koju čini 60 stolica postavljenih u geografskoj formi Mediterana.

Na stolicama će sedeti učesnici razgovora, među kojima su najavljeni Adrian Paci, Alessandra Galletta, Alfredo Pirri, Alicia Knock, Anna Daneri, Cathryn Drake, Costas Varotsos, Daniele Capra, Ettore Favini, Francis Coraboeuf, Gilad Ratman, Juan Sandoval, Maddalena Bregani, Roland Sejko i Stefano Rabolli Pansera, te italijanska novinarka i kritičarka Manuele Gandini kao moderatorka i umetnički direktor Bijenala Driant Zeneli.

Deo radova grupe umetnika iz Srbije, Grčke, Italije, Austrije i Crne Gore, koji učestvuju na bijenalu Mediterranea premijerno je predstavljen na nedavnoj izložbi “Home Belgrade” u Kući kralja Petra I u Beogradu, čija je kustoskinja Maja Ćirić. Na beogradskom “pre-bijenalu” prikazani su radovi Nikolasa Vamvouklisa iz Grčke, Lidije Delić iz Srbije, Daniele Coste, Martina Errichiella i Filippa Menichettija iz Italije, te Zare Pfeifer iz Austrije i Siniše Radulovića iz Crne Gore.

Multidisciplinarni program povodom otvaranja 18. BJCEM-a biće nastavljen u Tirani do 9. maja, a glavne izložbe biće moguće obići do 28. maja.

Bijenale Mediterranea 18 organizuje Ministarstvo kulture Albanije, u saradnji sa gradskim vlastima Drača i Tirane, kao i italijanske regije Pulja.

BJCEM je međunarodna mreža osnovana 2001. godine, sa registrovanim sedištem u Briselu i izvršnom kancelarijom u Torinu. Asocijacija je osnovana kao institucionalni okvir i organizator Bijenala mladih Evrope i Mediterana, koje potiče od manifestacije održane 1984. godine kao umetnička razmena Španije i Italije, uz poziv pojedinim umetnicima iz Francuske i tadašnje Jugoslavije da takođe učestvuju. Bijenale je prvi put održano 1985. u Barseloni, a zamišljeno je kao multidisciplinarni susret mladih umetnika iz evro-mediteranskog regiona. Na prvom izdanju učestvovali su umetnici iz Italije, Španije, Francuske, Grčke, Portugala i Jugoslavije. Iako je nazvano Bijenale, prvih nekoliko izdanja bilo je na svakih godinu dana, a od 1990. godine, kada je održano u Marseju, postalo je zaista bijenalna manifestacija.

Do sada je održano, između ostalog, i u Torinu, Rimu, Sarajevu, Atini, Napulju, Bariju, Skoplju, Ankoni, Milanu…

Program Bijenala sa satnicom i mapom nalazi se u prilogu (pdf)

*Foto: Eroll Bilibani

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r