• Search form

09.01.2018 | 13:15

Melijes, alhemičar svetlosti

Melijes, alhemičar svetlosti

Jugoslovenska kinoteka prikazuje 10. januara u svom muzeju izbor filmova svestranog Žorža Melijesa (1861-1938) - reditelja, glumca, scenariste, producenta, scenografa, direktora fotografije, fotografa, slikara, ilustratora, mehaničara, mađioničara, iluzioniste, vlasnika pozorišta… koga je pionir filma Luj Limijer svojevremeno nazvao “tvorcem kinematografskog spektakla”, a Dejvid Vork Grifit je na kraju impresivne karijere rekao 1932. godine da mu duguje sve.

Kao sin bogatog fabrikanta, Melijes je trebalo da nasledi porodični posao, ali umesto da u Londonu, gde ga je poslao otac, usavrši znanje engleskog jezika, on posećuje pozorišta, mjuzikholove i iluzionističke predstave. Zanat mađioničara učio je kod slavnog Francuza Robera Hudena, od koga je 1888. godine otkupio istoimeni teatar i u njemu uspešno nastupao kao mađioničar, podseća povodom ciklusa Melijesovih filmova u okviru programa Nema sreda direktor Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Saša Erdeljanović.

Preokret u Melijesovom životu izazvala je prva bioskopska predstava braće Limijer u decembru 1895. godine, posle koje ih je oduševljen molio da mu prodaju kameru. Odbili su ga uz objašnjenje da je film kratkotrajni komercijalni pronalazak koji će ubrzo izaći iz mode. Neobeshrabren, Melijes je kupio kameru od njihovog britanskog konkurenta Roberta Vilijema Pola, sam ju je preradio i doterao prema svom nahođenju i počeo  da snima filmove. Na samom kraju XIX veka, u Montreju, otvorio je prvi pravi filmski studio na svetu.

Melijes je od 1896. do 1914. snimio za sopstvenu kuću “Star film” više od 500 ostvarenja koja, uprkos svojoj naivnosti, arhaičnosti i jakoj teatralnosti, izazivaju divljenje i danas - više od sto godina nakon nastanka. Neobično je, kako je istakao Erdeljanović, bogat žanrovski dijapazon Melijesovih dela - od trominutnih trikova i mađioničarskih iluzija do 25-minutnih istorijskih i naučno-fantastičnih spektakla. Snimao je transformacije, trikove, bajke, apoteoze, umetničke scene, fantastične scene, komične komade, ratne scene, aktuelnosti, fantazije, iluzije… Svakom od tih dela podario je nešto nesvakidašnje, čarobno i mediokritetima neuhvatljivo. Iako je svoja prva dela radio u “limijerovskom” dokumentarističkom maniru pukog registrovanja stvarnosti, slučajno otkriće - nastalo dok je snimao kamerom koja je prestala da radi, pokazalo mu je snagu filmskog trika i optičke iluzije kojom se stvarnost može izmeniti. Tada je kamera za nekoliko sekundi proradila potpuno izmenivši prizor kojim se snimani omnibus pretvorio u pogrebnu povorku. Iznenađujuće mešajući tehnike fotografije, iluzionističkih projekcija i pozorišnih tehnika s novootkrivenim trikovima i specijalnim efektima, Melijes je otkrio mnoga buduća značajna sredstva kinematografske naracije – zatamnjenje, odtamnjenje, pretapanje, stop kadar...

Istovremeno je, kao nepresušne izvore inspiracije, koristio književnost, pozorište, slikarstvo, poeziju, cirkus, magiju, stvarajući od filma začetog u obliku vašarske atrakcije nešto novo, inventivnije i bogatije, što danas popularno nazivamo “kinematografskom umetnošću”. U svakom žanru, kako je istakao Erdeljanović, Melijes je stvorio nešto čudesno i genijalno, poput trik filma “Ljubitelj muzike” (Le mélomane, 1903), rekonstruisane aktuelnosti “Krunisanje Edvarda VII” (Le couronnement du roi Édouard VII, 1902), snimljene pre prave ceremonije krunisanja, futurističkog “Tunela ispod Lamanša” (Le Tunnel sous la Manche, 1907)... Ipak, možda je najviše postigao filmski sanjajući vilinske priče, fantastična snoviđenja, egzotične slikovnice za koje se može reći da tvore prve izdanke “filmske poezije”, po mnogo čemu neprevaziđene do naših dana. “Putovanje na Mesec” (Le Voyage dans la Lune, 1902), “Kraljevstvo bajki” (Le royaume des fées, 1903), “Putovanje kroz nemoguće” (Le Voyage à travers l’impossible, 1904) i “Osvajanje Severnog pola” (La conquète du pole, 1912) samo su neki od bisera Melijesovog fantastično-maštovitog spektra, koje ima priliku da vidi i publika u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.

Melijes je do početka druge decenije XX veka bio ispred svojih konkurenata, ostvarujući internacionalni uspeh, jer je njegov brat Gaston vodio vrlo uspešnu podružnicu u Americi, gde je trijumfalno predstavljao Melijesove filmove. Po Melijesa, međutim, dolaze crni dani, jer se umetnost filma brzo menja i stvara sopstveni jezik kojem se sporo prilagođavao, ne uspevajući da nađe nove izražajne forme i ponavljajući već istrošene teme. Carstvo konkurenta Šarla Patea postepeno ga potiskuje, prvo u Francuskoj, a zatim i u celom svetu, a publika beć traži Fejadove triler serijale i komedije Maksa Lindera. Nelojalna konkurencija i piraterija uništavaju Melijesove skupe projekte na svetskom tržištu, a on se nikako ne može prilagoditi filmu koji je postao biznis isključivo zasnovan na velikom novcu. Zlehudom sudbinom, prvo zatvara svoj studio, zatim pozorište, a ubrzo i bankrotira. U trenutku očaja i rastrojstva uništava većinu svojih filmskih negativa, pa je o mnogim njegovim delima moguće saznati jedino sa požutelih stranica starih novina i filmskih plakata i kataloga. Melijes je jedno vreme sa svojom drugom suprugom i bivšom zvezdom sopstvenih filmova Žanom d’Alsi držao malu prodavnicu igračaka na Monparnasu, a iz zaborava ga je iznenadno izvukla Legija časti.

Visoko priznanje primio je iz ruku Luja Limijera, koji ga je tada i nazvao “tvorcem kinematografskog spektakla”. Pred kraj života, nakon narastajućeg interesovanja za njega i njegovu briljantnu karijeru, Melijes je nastupio u nekoliko promotivnih filmova, a francuska vlada platila mu je komforan apartman u Domu za filmske veterane.

Program posvećen Melijesu u Sali “Dinko Tucaković” počinje u 17 sati francuskim dokumentarno-biografskim filmom “Veliki Melijes” (Le Grand Méliès, 1952) Žorža Franžua (Georges Franju), dok će na kraju biti prikazan američki film “Žorž Melijes – Čarobnjak filma” (Georges Méliès: Cinema Magician, 1978) Patrika Montgomerija (Patrick Montgomery) i Lučana Martinenga (Luciano Martinengo).

U okviru Neme srede, biće prikazani i Melijesovi filmovi “Slike sa izložbe 1900” (1900), “Nove rvačke ekstravagancije” (1900), “Putovanje na Mesec” (1902), “U kraljevstvu bajki” (1903), “Pakleni kazan” (1903), “Putovanje automobilom Pariz-Monte Karlo” (1905), “Fantastična hidroterapija” (1910), “Tunel ispod La Manša ili Francusko-engleski košmar” (1907), “Gospodin baron je dobro ručao” (1911), “Osvajanje Severnog pola” (1912), “Čovek sa brkovima” (1904), “Kulinarska magija” (1904), “Kineske čini” (1904), “Magična lepeza” (1904), “Sirena” (1904), “Žive karte” (1904), “Crni đavo” (1905), “Začarana nosiljka” (1905), “Kockarski raj” (1905), “Smešni posteri” (1904), “Tajanstvena retorta” (1906), “Profesor astronomije” (1907), “Univerzalni lepak” (1907), “Daljinska bežična fotografija” (1908) i “Nemoguće putovanje” (1904).

Jugoslovenska kinoteka započela je projekcije u 2018. godini filmovima zasnovanim na željama gledalaca, a januarski program posvećuje i francuskoj divi Katrin Denev, Džonu Vuu, plesnoj umetnosti, te reprizira ciklus Žan-Pjera Melvila zbog velikog interesovanja. Publika će videti i filmove u izboru muzičara i likovnog umetnika Bojana Slačale, kao i ciklus Kapetan Nitrat prikazuje, reviju Njujork, Njujork, Dokumentarni četvrtak i druge redovne programe. Januarski program zatvara specijalna projekcija novog naslova iz projekta Vip Kinoteka - digitalno restauriranog filma “Kad budem mrtav i beoŽivojina Pavlovića.

Sajt Jugoslovenske kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  • 09.02.2018 | 10:00

    Ustvarjalni center Švicarija/MGLC, Grad Tivoli, Pod turnom 3, Ljubljana

    ŠVICARIJA: SKUPNOST, UMETNOST IN NARAVA - razstava (8.2.2018.-6.1.2019.)

     

    NIKA AUTOR

    STOJAN BATIČ

    DRAGICA ČADEŽ

    JURE DETELA

    META GRGUREVIČ

    FRANCE GRUDEN

    SERGEJ KAPUS

    JANEZ LENASSI

    KAREL PLEMENITAŠ

    KAREL PUTRIH

    DRAGO TRŠAR

    DUŠAN TRŠAR

    LUJO VODOPIVEC

    BILAL YILMAZ

    avtorica projekta, razstave: Yasmín Martín Vodopivec

    http://www.mglc-lj.si

    19.06.2018 | 10:00

    Cankarjev dom | Mestni muzej, Ljubljana

    SLOVENSKI IN EVROPSKI CANKAR - razstava (18.6.2018.-28.2.2019.) ob 100. obletnici smrti Ivana Cankarja

    https://www.cd-cc.si/sl/kultura/razstave/ivan-cankar-in-evropa

    12.07.2018 | 18:30

    Muzej moderne umetnosti - MoMA, 11 West 53 Street, New York, NY

    Izložba “Prema betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980” (Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948-1980)

    Reprezentativna izložba jugoslovenske arhitekture u MoMA obuhvata više od 400 crteža, modela, fotografija i filmskih snimaka iz gradskih arhiva, privatnih i muzejskih kolekcija iz celog regiona. Izložba je prvo predstavljanje izuzetnih dela vodećih arhitekata socijalističke Jugoslavije američkoj i međunarodnoj javnosti.

    Izložba obuhvata radove najvažnijih jugoslovenskih arhitekata, među kojima su Bogdan Bogdanović (1922-2010), Juraj Neidhardt (1901-1979), Svetlana Kana Radević (1937–2000), Edvard Ravnikar (1907-1993), Vjenceslav Richter (1917-2002) i Milica Šterić (1914-1998).

    Izložba će biti otvorena do 13. januara 2019. godine, a obuhvata i prateći program

    *MoMa je otvoren svakog dana od 10.30 sati po lokalnom vremenu

    https://www.moma.org/calendar/exhibitions/3931

    21.09.2018 | 10:00

    Etnografski muzej u Beogradu, Studentski trg 13, Beograd

    Dan Etnografskog muzeja - 117 godina

    TO SMO MI - NARODNA ZANIMANJA U SRBIJI (Nazrni, pa se vrni) - izložba (20.9.-20.12.2018)

    autori izložbe: muzejski savetnici Dušica Živković, dr Miloš Matić, dr Marko Stojanović, Jelena Tešić-Vuletić

    https://etnografskimuzej.rs

    29.09.2018 | 10:00

    Galerija Matice srpske, Novi Sad

    PERCEPCIJE: ŽENA PO MERI DRUŠTVA? - izložba (28.9.2018.-6.1.2019.)

    ABIGAIL LANE, ANA BEŠLIĆ, ANTHEA HAMILTON, CAMILLA LØW, CELIA HEMPTON, CLARE STRAND, DANICA JOVANOVIĆ, ĐORĐE JOVANOVIĆ, ELIZABETH PRICE, GILLIAN WEARING,  HELEN CHADWICK, IVAN TABAKOVIĆ, KATARINA IVANOVIĆ, LAURA ALDRIDGE, LUBAINA HIMID, LJUBICA CUCA SOKIĆ, MADAME YEVONDE, MILAN KONJOVIĆ, MARKO ZAVIŠIĆ, NADEŽDA PETROVIĆ, PETAR DOBROVIĆ, RACHEL WHITEREAD, SAVA PETROVIĆ, SARAH LUCAS, SAVA ŠUMANOVIĆ, TRACY EMIN, ZORA PETROVIĆ

    organizacija: British Coucnil i Galerija Matice srpske, Novi Sad

    https://www.britishcouncil.rs

    04.10.2018 | 11:00

    Umjetnički paviljon u Zagrebu, Trg Kralja Tomislava 22, Zagreb 

    VLAHO BUKOVAC I ALEXANDRE CABANEL - povijesni susret učenika i učitelja - izložba (3.10.2018-6.1.2019.)

    http://www.umjetnicki-paviljon.hr

    06.10.2018 | 10:00

    Kibla, Maribor

    Kibla portal, Valvasorjeva 40, Maribor

    OSEBNO / PERSONAL - mednarodna skupinska razstava (5.10.-29.12.2018.)

    Jozef Suchoža (Slovaška), Nataša Prosenc Stearns (Slovenija/ZDA), Jože Slaček in Jiri Kočica (Slovenija), Jure Fingušt (Slovenija), Janez Kardelj (Slovenija), Maruša Šuštar (Slovenija), Tadej Vaukman (Slovenija), Maša Jazbec (Slovenija), Artists&Poor's (Slovenija), Radovan Kunić (Hrvaška), Boštjan Novak (Slovenija), Dragica Čadež (Slovenija), Anka Krašna (Slovenija), Selma Selman (BH/ZDA), Nikita Shalenny (Ukrajina/UA), Nataša Berk, Vlado Repnik, Simon Macuh, Petra Kapš (Slovenija), Tincuta Heinzel in Hillevi Munthe, kuratorici - Poskusi, napake, preizkušnje in napake: Attempts, Failures, Trials and Errors: Teresa Almeida (Portugalska / ZK / Švedska), Beam (Nizozemska), Shih Wei Chieh (Tajvan), Kate Sicchio (ZDA) & Camille Baker (Kanada / ZK), Renata Gaui (Brazilija / ZDA), Maria Paulina Gutiérrez (Kolumbija), Tincuta Heinzel (Romunija/Nemčija/ZK), Shary Kock (Nizozemska), Aline Martinez Santos (Brazilija/Nemčija), Afroditi Psarra (Grčija/ZDA), Annette Schmid & Veerle Pennock (Nemčija/Nizozemska), Zoran Popovici (Romunija), Natacha Roussel (Francija/Belgija), Vitalii Shupliak (Ukrajina/Poljska), Giulia Tomasello (Italija/ZK), Pauline Vierne (Francija/Nemčija), ZEST Collective (Romunija), Ebru Kurbak (Turčija/Avstrija), Mili John Tharakan (Indija/ZK), Rebecca Stewart (ZDA/ZK)

    http://www.kibla.org

    13.10.2018 | 10:00

    Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37, Novi Sad

    ILIJA ŠOŠKIĆ: AKCIONE FORME - retrospektivna izložba (12.10.-24.12.2018.)

    kustosi izložbe: Zoran Erić (Muzej savremene umetnosti Beograd) i Nebojša Milenković (Muzej savremene umetnosti Vojvodine)

    organizacija: Muzej savremene umetnosti Beograd i Muzej savremene umetnosti Vojvodine

    http://www.msuv.org

    14.10.2018 | 10:00

    Muzej savremene umetnosti Beograd

    ILIJA ŠOŠKIĆ: AKCIONE FORME - retrospektivna izložba (13.10.-24.12.2018.)

    kustosi izložbe: Zoran Erić (Muzej savremene umetnosti Beograd) i Nebojša Milenković (Muzej savremene umetnosti Vojvodine)

    organizacija: Muzej savremene umetnosti Beograd i Muzej savremene umetnosti Vojvodine

    http://www.msub.org.rs

    16.10.2018 | 10:00

    Muzej Paje Jovanovića, Kralja Milana 21/IV, Beograd

    POGLED IZBLIZA. ATELJE PAJE JOVANOVIĆA - izložba (15.10.2018.-26.1.2019.) povodom 115 godina od osnivanja Muzeja grada Beograda

    autor izložbe: Isidora Savić, kustoskinja Muzeja grada Beograda

    http://www.mgb.org.rs

Video
10.12.2018 | 17:42

VOĐENJE: Dan vredan veka - 1. decembar 1918.

Autorsko vođenje kroz izložbu Muzeja Jugoslavije Dan vredan veka - 1.