Mia David: Ključni problem - nerazumevanje kulture

Teška ekonomska situacija u Srbiji drastično se odražava i na ustanove kulture čiji su osnivači država ili lokalne samouprave, a problemi se kreću od kontinuiranog smanjivanja budžeta, koji su dovoljni tek za pokrivanje infrastrukturnih troškova i plata, preko zakonskih rešenja koja sprečavaju neophodne reforme ili nisu primenjiva u oblasti kulture, do niza drugih posledica dugogodišnjeg odsustva svesti vlasti na svim nivoima o značaju kulture u društvu. Pojedine ustanove kulture mire se sa postojećom situacijom i čekaju bolja vremena, smanjujući obim programa, dok druge, poput Kulturnog centra Beograda (KCB) pokušavaju da pronađu alternativne izvore prihoda i aktivno učestvuju u zagovaranju neophodnih promena u kulturi.

U intervjuu za Platformu za kulturnu politiku i menadžment, koju je pokrenula UNESKO Katedra pri Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u saradnji s partnerima u regionu, direktorka KCB-a Mia David ocenila je da je među mnogobrojnim problemima kulture u Srbiji ključno to što ljudi “više ne razumeju šta je kultura i nemaju potrebu za njom”.

Prema njenim rečima, teza da kultura mora da deli sudbinu čitavog društva i da je stoga treba staviti iza zdravstva, obrazovanja ili čega god, predstavlja prebacivanje odgovornosti.

“Mislim da bi bilo tačnije ako obrnemo tezu. Čitavo društvo deli sudbinu kulture. Jer kultura je kišobran za mnoge stvari. Bez obrazovanja, nauke, bez odgovornosti prema drugome, bez svesti o celini, o zajednici, pa samim tim o dobroditi i zdravstvenoj i finansijskoj, nema kulture jednog naroda”, rekla je Mia David, uverena da je “kultura važnija za jedan narod od ekonomije”.

Osvrćući se na kulturnu politiku proteklih godina na državnom i na gradskom nivou, Mia David je ocenila da je gradonačelnik Dragan Đilas u prošlom mandatu uradio mnogo infrastrukturnih stvari za Beograd, a postojale su indicije za to da će se u ovom mandatu više baviti dušom grada. “Na žalost, ova politička situacija je u potpunosti blokirala grad, a u kombinaciji sa ekonomskom krizom situacija je zaista teška”, rekla je Mia David. Što se republičke vlasti tiče, ona je rekla da se “vidi sve ono što se dešava kada neko dođe na vlast. Revanšizam, nepoznavanje procedura i ubeđenje da može mnogo više nego što zaista može”.

“Ali to će proći. Pitanje je šta će onda biti”, dodala je direktorka KCB-a, posebno ukazujući na problem seta vrednosti, jer “kakav nam je odnos prema vrednostima - takva je i kultura”.

“Možda zato što mi nisu bliske, ali čini mi se da sadašnja vlast ima mnogo jasniji stav o tome šta su im vrednosti. Hoću da kažem, za ovo gde smo - krivi smo svi, a najviše demokratska vlast i način na koji su vodili kulturu prethodnih 12 godina”, ocenila je Mia David.

Prema njenim rečima, veliki problem su i zakoni - kako krovni Zakon o kulturi, koji se ne primenjuje u potpunosti zbog niza manjkavosti, tako i zakoni u drugim oblastima koji utiču na rad i u kulturi, poput zakona o javnim nabavkama i budžetskom sistemu, ili Zakona o radu.

“Oni pokazuju koliko kultura nije integrisana ni u jedan segment društva. A za to smo krivi i mi, radnici u kulturi. Mi na zakone i finansije gledamo kao na nešto dosadno i nerazumljivo i ne učestvujemo u procesima, nego se žalimo post festum. I dok su ovi zakoni neki pokušaj stvaranja tržišne ekonomije, Zakon o radu je ostatak socijalizma. Tu niko ne sme da dirne, jer će izgubiti glasače. Kada pričam protiv stalnog radnog odnosa svi misle da bih odmah otpustila sve zaposlene. Naprotiv, mogućnost da nekoga otpustite ili da radi na ugovor, motiviše, daje mogućnost evaluacije, veće protočnosti kadrova, a samim tim i življi sistem. Kada bi sindikati preuzeli odgovornost, onda bi radili na tome da naprave zakon koji će štititi marginalizovane grupe, žene, trudnice, starije radnike pred penzijom, a ne da se bore za status kvo”, navela je Mia David.

Iako se govori često da su ustanove kulture nespremne za reforme, Mia David smatra da to nije ni moguće sprovesti u postojećem zakonskom okviru.

“Promene dolaze ili sa vrha - promenom sistema, ili sa dna – revolucijom. Kada radite iz sredine, to ne može ostaviti sistemski trag”, ocenila je ona, dodajući da, osim neodgovarajućih zakona, postoji još niz prepreka, zbog čega je manevarski prostor “zapravo neočekivano mali”.

Iako je KCB gradska ustanova kulture, on radi i tržišno, pa su trenutno od ukupno 50 zaposlenih, svega 22 na bužetu Grada. Ostale plate zarađuje sam KCB, i to, kako je rekla Mia David, radeći sami i koristeći sopstvene resurse.

“Prošle godine 52% ukupnog priliva novca bilo je kroz sopstvena sredstva. Novac koji od Grada dobijamo za programe poslednje dve godine je besmisleno mali. To je mnogim institucijama fino opravdanje da ne rade ništa. Mi smo izabrali drugačiji put i zato je KCB jedna od najživljih institucija i dobar i pouzdan partner”, rekla je Mia David, ističući da KCB sada ima jednog umesto pet ranijih zakupaca, novi galerijski prostor Podroom, prostor prizemlja Pop-up i novu komercijalnu delatnost - kafe.

Uz gradsku podršku i sredstva iz sopstvenih prihoda, KCB deo programa realizuje iz uz podršku Ministarstva kulture, ali ove godine prvi put nije dobio za Oktobarski salon - najveću međunarodnu izložbu savremene umetnosti u Beogradu i Srbiji, bilo kakva sufinansirajuća sredstva.

“Ministarstvo nikada nije bilo glavni finansijer Oktobarskog salona, ali je podrška bila konstantna. Zato je, kada smo ove godine dobili 0, to bilo toliko šokantno. Činilo se da je to poruka da savremena vizuelna umetnost nema podršku ove vlasti. Posle medijskog pritiska dobili smo 2.000.000, što je pola u odnosu na prošlu godinu”, rekla je Mia David.

Budžet Oktobarskog salona ove godine je, inače, manji za osam miliona, odnosno 30 odsto nego 2012. godine, a očekivanja su ista - da nadoknadi to što ne rade muzeji, da prikaže domaću produkciju, da stavi Beograd i Srbiju na svetsku mapu izložbi, da pokaže relevantne svetske diskurse…

Prema rečima Mie David, to više nije moguće, ali je moguće napraviti solidnu godišnju izložbu. “I to u ovim uslovima nije malo”, dodala je ona.

KCB je pokušao da pokrene i raspravu o javnosti o rezultatima Konkursa Ministarstva kulture za savremeno stvaralaštvo koji su izazvali burne reakcije, a javni razgovor koji je organizovan tim povodom pokazao je, prema rečima Mie David, i da je ovo Ministarstvo spremno da razgovara, što ranije nije bio slučaj. Drugo, pokazao je da ko gubi - taj se ljuti.

“Ako su naše žalbe u domenu vrednosti i estetike, bojim se da tu nemamo šta da tražimo. Ovi ljudi su pobedili na izborima i sada živimo te vrednosti i tu estetiku. Možemo se boriti da se promene neke procedure, ali bojim se da nismo u stanju da artikulišemo nikakve zajedničke zahteve”, rekla je ona.

Prema mišljenju Mie David, neophodno je pojasniti kriterijume za raspodelu budžetskih sredstava na osnovu konkursa, raditi ozbiljne evaluacije i u komisije stavljati stručnjake.

“Po sadašnjim pravilnicima (koje je ova vlast nasledila) kriterijuma ima mnogo, a potrebno je zadovoljiti tri. To znači da treba baš da se potrudite pa da vam projekat ne ispunjava uslove. Što opet znači da legalno, po procedurama, može da prođe bilo šta”, rekla je Mia David.

Za početak neophodnih promena u kulturi na svim nivoima strateški je potrebna kulturna politika koja nije dnevno-politička i populistička, rekla je Mia David, dodajući da bi osnova buduće strategije za kulturu trebalo da bude povezivanje sa obrazovnim sistemom.

Razgovarala: Vesna Milosavljević (SEEcult.org)