Migracije i tranzicija na početku trke za nagrade 25. Palića
Početak Glavnog takmičarskog programa 25. Festivala evropskog filma Palić obeležile su teme migracija i tranzicije, kojima se bave prva dva filma prikazana u konkurenciji za nagrade – “Styx” austrijskog reditelja i vizuelnog umetnika Volfganga Fišera i “Kristal” Darje Žuk iz Belorusije. Dok “Styx” prikazuje transformaciju žene koja je otrgnuta iz svog zadovoljnog života tokom putovanja brodom, na kojem se pokazuje kao jedina osoba spremna da pomogne grupi izbeglica usred brodoloma, “Kristal” je priča o devojci koja želi da emigrira iz postsovjetske Belorusije sa falsifikovanim dokumentima da bi postala DJ, ali mora da pretrpi jednu nedelju u užasnom, urušenom selu.
Debitantski film Darje Žuk osvojio je simpatije publike i medija duhovitom i gorkom pričom o devojci iz Minska koja u vreme tranzicije 90-ih želi vizu za Ameriku, ali se sticajem okolnosti nađe u provincijskom gradu poznatom po fabrici kristala.
“Ova priča je za mene vrlo lična, ali nije autobiografska. Blizak mi je glavni lik Eveline – Velje, koja voli elektronsku muziku, radi kao di-džej, želi slobodu i nastoji da ode u Čikago. I sama sam otišla na školovanje u Ameriku”, rekla je Darja Žuk 16. jula na konferenciji za novinare na Paliću, dodajući da je tu scenario za tu priču pisala sa Helgom Landauer na osnovu stvarnih događaja za koje je čula od prijatelja.
Kako je dodala, Helga Landauer je takođe 1996. godine otišla iz Minska u Njujork, tako da ima dosta od njih dve u tom filmu.
“Kristal” na zanimljiv, što direktan, što metaforičan način, pokreće pitanje ostvarivanja sna o američkom životu, ali i raspršivanja sna da će Belorusija posle raspada Sovjetskog Saveza živeti bolje.
Rediteljka je izjavila da je rad na tom filmu za nju bio katarzičan.
“Vratila sam se u 90-te, u vreme koje je bilo prilično neverovatno. Mislim da je to bio momenat odlučivanja za moju zemlju koji će put slediti. Poslednji momenat u nedavnoj istoriji kada je promena bila moguća. Danas izgleda da je sve vrlo pod kontrolom. Nećete više videti ljude na ulici koji protestuju”, rekla je Darja Žuk. S druge strane, kako je dodala, to je bilo doba kada je odrastala. “Volim muziku i supkulturu tog vremena. Išla sam na žurke, bila DJ, uživala u rejvu kao izrazu slobode i pobune nove generacije”, rekla je Darja Žuk.
Glavnu ulogu vrlo upečatljivo igra mlada glumica Alina Nasibulina, takođe gošća jubilarnog FEF Palić, koja vidi sličnost između sebe i glavne junakinje. “Bliski su mi njen karakter, pogled na svet i srčanost u borbi za svoj san. Jednostavno, poverovala sam joj i onda nije bilo teško da je odigram”, izjavila je Alina Nasibulina.
S obzirom da film počinje duhovito, a vremenom dobija prilično mračan ton, kritički prikazujući i državne službe i mentalitet naroda, novinare je zanimalo koliko je to realna slika Belorusije, a koliko je reč o preterivanju kao stilskoj figuri.
Autorka je odgovorila da bi to zahtevalo dugu diskusiju, ali da film svakako reflektuje slike realnog života i njena sećanja na zemlju u tom periodu. “Prirodan mi je i humorni pristup čak i u nekim mračnim momentima. Vidimo zemlju u tranziciji, sve je naglavačke, ljudi prodaju kristalne vaze pored druma, ali humor i patnja se prepliću. Koegzistiraju kao i u pravom životu”, rekla je Darja Žuk.
Posle uspešne premijere početkom jula u Karlovim Varima, “Kristal” će imati zvaničnu domaću premijeru u avgustu.
“Već smo imali projekcije za predstavnike bioskopa. Mišljenja su podvojena. Svakako većina takozvane obične publike želi prijatan, a ne taman film. Ipak, nadam se da će biti gledan. Već se mnogo priča o njemu. Između ostalog i kao o presedanu, jer Belorusija odavno nije imala film na velikom međunarodnom festivalu. Naše učešće u Karlovim Varima je trenutno ’glavna priča u gradu’”, rekla je Darja Žuk, dodajući da su ga američki mediji dobro ocenili i da je prijatno iznenađena, mada za sada još nema distributera za SAD.
Direktorka fotografije je Karolina Kosta iz Brazila, sa kojom je Darja Žuk, nakon što su joj se svideli neki njeni radovi, uspostavila vezu preko Fejsbuka i pozvala je u Belorusiju na snimanje. “Obe imamo akademsko filmsko obrazovanje. Lako smo se povezale. Sledeći izazov je bio sastaviti tim, jer se u Belorusiji slabo govori engleski, tako da sam tokom snimanja bila i prevodilac, ali bilo je to interesantno iskustvo”, dodala je Darja Žuk.
Trka za Zlatni toranj počela je filmom “Styx” o migrantskoj krizi reditelja Volfganga Fišera, gosta 25. FEF Palić, koji smatra da su migracije veliko pitanje koje će nas pratiti i u narednim decenijama. Kao filmski reditelj, kako je dodao, smatrao je da mu je dužnost da se pozabavi tom temom.
“Inače, želeo sam da snimim film o avanturi, o tome šta avantura danas i šta za koga znači u svetu u kojem živimo”, napomenuo je Fišer 15. jula na konferenciji za novinare, navodeći da je scenario za “Styx” počeo da piše sa Ikom Kinzelom još pre devet godina, te da je prilično šokantno videti šta se dešava u svetu upravo sada.
“Želeo sam da istražim dešavanje na otvorenom moru, na okeanu. Nisam ništa znao o jedrenju. Počeo sam sa mojim direktorom fotografije na jednom malom jezeru kod Berlina, gde smo napravili set, istraživali situaciju sa jedrilicom u oluji. To je bio izazov za celu ekipu, jer nismo hteli ništa da lažiramo”, rekao je Fišer, čija glavna junakinja kreće da plovi luksuznom jedrilicom radi avanture, a onda jedan drugi svet upada u njen, što pokreće velika pitanja i strašne dileme. “Ona pada iz raja u ovaj svet”, rekao je Fišer.
Fišer je rekao da je migrantska kriza veliko pitanje za Evropu i da ne može da odgovori kako ga rešiti, jer je vrlo kompleksno, ali da misli da je problem u nedostatku humanosti.
“Zastrašujuće je i opasno to kako mi postupamo sa tim ljudima, kako govorimo o talasu izbeglica, o krizi, a iza tih termina su zapravo ljudska bića, konkretne osobe. To je razlog što u filmu imamo fokus na jednog dečaka izbeglicu, kao pojedinca, kao ljudsko biće, a ne na talas ili krizu ili cunami”, rekao je Fišer i dodao da je takav pristup možda i prvi korak u pravcu rešavanja tog velikog problema.
Prema njegovim rečima, samo snimanje je bilo vrlo komplikovano.
“Svi su mi govorili – nemoj to da radiš. Nemoguće je snimati nasred okeana. I naravno, ne možeš da pišeš scene za okean, on se ponaša po svome. Tako smo scenario prerađivali na licu mesta, u skladu sa okolnostima”, rekao je Fišer i dodao da duguje izvinjenje svom timu, jer su proveli 45 dana na maloj jahti, gde nema privatnosti, nema ugla iza kojeg je moguće sakriti se i isplakati kada je teško.
Fišer je rekao da mu je bio veliki izazov da prikaže ženu samu na okeanu. “Nema klasičnog antagoniste, tu je samo priroda. Bilo je teško finansirati takav projekat. Svi su mi govorili da to nije igrani film, da je eksperimentalni. A za mene je bilo važno da prikažem ljudsko biće u tom okruženju i kako se bori sa prirodnim elementima”, dodao je Fišer, u cijem filmu dominira vizuelni aspekt, a dijalog je sveden na minimum.
Palićki festival prikazuje do 20. jula 12 filmova u konkurenciji za glavne nagrade, koje odlikuje raznovrsnost i angažman. Van konkurencije u Glavnom programu su italijanski film “Srećan kao Lazaro” Alis Rohvoher, kojim je 25. FEF Palić otvoren 14. jula, a nagrađen je za scenario u Kanu, dok će na zatvaranju biti prikazan kontroverzni rumunski film “Ne dodiruj me” Adine Pintilije, dobitnice Zlatnog medveda.
Festivalski program obuhvata ukupno oko sto evropskih ostvarenja, raspoređenih u 12 sekcija.
Festivalski sajt je palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu (pdf).
(SEEcult.org)
