• Search form

09.02.2017 | 12:03

MIJ podseća na Milunovića

MIJ podseća na Milunovića

Muzej istorije Jugoslavije obeležiće 11. februara 50 godina od smrti slikara Mila Milunovića  (1897-1967), istaknutog jugoslovenskog autora čija su dela najzastuplјenija u likovnoj kolekciji tog muzeja.

Na delo Milunovića podsetiće istoričarka umetnosti dr Ivana Simeonović Ćalić, direktorka Muzeja Cepter, a potom će biti prikazana dva dokumentarna filma posvećena Milunoviću iz Programskog arhiva TV Beograda.

Autor i narator prvog filma je profesor Lazar Trifunović,  uticajni istoričar umetnosti i likovni kritičar (iz serijala Slikari i vajari), dok u drugom Milunović lično govori o svom životu i radu (Sećanje, februar 1962).

Milunović je imao 32 samostalne izložbe, a učestvovao je na brojnim kolektivnim izložbama u zemlјi i inostranstvu.

U svom radu prošao je pet stilskih faza - od neoklasične do mediteranske.

Bio je član umetničke grupe Dvanaestorica. Jedan je od osnivača Udruženja likovnih umetnika Crne Gore.

Dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 1950, a redovni 1958. Bio je redovni profesor akademije likovnih umetnosti u Beogradu od 1952. Za člana dopisnika Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti izabran je 1966. godine.

Milunovićevi radovi su bili zastuplјeni na svim važnijim predstavlјanjima jugoslovenske umetnosti u svetu  (Pariz, Rim, Venecija, Milano, Atina, Ankara, Lion, Marsej, Tokio, London, Brisel, Bombaj, Štokholm, Moskva, Berlin...).

Dobitnik je mnogih domaćih i međunarodnih priznanja, među kojima su Diploma i orden Sv. Save 5. reda (1930), Orden legije časti (1937), Državna nagrada Vlade FNRJ za 1949. godinu za mozaik u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu (1950), Sedmojulska nagrada za životno delo (1961)…

Preminuo je iznenada 11. februara 1967. godine u Beogradu, gde je i sahranjen.

Ulaz na predavanje u MIJ, koje počinje u 13 časova, kao i na projekcije, besplatan je.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r