Mileti Prodanoviću Politikina nagrada za 2017.
Politikina nagrada za najbolju izložbu u 2017. godini dodeljena je Mileti Prodanoviću za izložbu “Genus – porodične priče” u Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović” u Čačku koja objedinjuje radove koji kao temu imaju stariju porodičnu istoriju, a kroz koje se ocrtavaju i delovi nacionalne istorije.
U najužem izboru bila je i izložba Bojana Đorđeva “Uslovi zajedničkog razmišljanja”, održana u oktobru 2017. godine takođe u galeriji “Nadežda Petrović”, objavila je Politika.
Mileta Prodanović je na vest o nagradi izjavio da je Politikina nagrada za najbolju izložbu “svakako najdugovečnije i verovatno najvažnije priznanje u oblasti vizuelnih umetnosti”.
“Dobili su je, svojevremeno, moji profesori, a potom i brojne kolege čijim se izložbama radujem i koje naročito cenim i volim. Posebno mi je drago što sam nagradu dobio za izložbu koja se održava u Umetničkoj galeriji Nadežda Petrović koja je svakako najvažniji punkt savremene umetnosti južno od Beograda i mesto za koje sam posebno vezan”, rekao je Prodanović, čija je izložba otvorena od 16. decembra do 26. januara.
Ocenjući da je prošle godine, kao i u nekoliko prethodnih, likovna scena bila veoma dinamična i raznovrsna, te da su se u užem izboru našle mnoge postavke koje zaslužuju da budu nagrađene, Prodanović je naveo da je izložbu “Genus – porodične priče” dugo odlagao i da je podrazumevala kompleksno istraživanje i pronalaženje pravog jezika, u ovom slučaju to su pokretne slike, video… U prevazilaženju tehničkih poteškoća i savladavanju tog novog jezika pomogle su mu mlade kolege Danilo Krstajić, Aleksandra Jovanić, Filip Čekić i Svetlana Volic, čija je izložba u Salonu MSU u Beogradu jedna od onih po kojima će pamtiti prethodnu godinu.
O Politikinoj nagradi je većinom glasova odlučio žiri koji su činili kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Zoran Erić (predsednik), istoričar umetnosti Radonja Leposavić, istoričar umetnosti i kustos galerije Remont u Beogradu Miroslav Karić, umetnica Anica Vučetić, dobitnica Politikine nagrade 2008. godine, i urednica Kulturnog dodatka “Politike” Marija Đorđević.
U obraloženju žirija navedeno je da izložba “Genus – porodične priče”, osmišljena za Galeriju “Nadežda Petrović”, sublimira sve ključne odlike Prodanovićevog stvaralaštvaa. “Poznavalac istorije i nadasve vrstan pripovedač, Prodanović je u seriji radova pokazao svu kompleksnost i slojevitost – kako medijsku, tako i značenjsku – izuzetno profilisanog umetničkog izraza. Istražujući i od fragmenata rekonstruišući 'male' porodične narative, umetnik uz karakterističnu upotrebu metafora i indirektnog govora upisuje i prepliće istoriju svojih predaka s 'velikim' istorijskim događajima, ratovima, smenama dinastija, epohalnim i civilizacijskim raskršćima kroz koje se njegova pordoica kretala po srednjoevropskom geografskom prostoru. Sva njihova dela, herojstva, pogibije, seobe, zapisi, kućni predmeti, polazište su za umetnika – sada u ulozi 'porodičnog hroničara' – da prevede i pretoči te pripovesti u raznorodne umetničke iskaze, čija se istorijska matrica jasno iščitava i evokativno govori i o našem današnjem društvu”, naveo je žiri.
U središtu izložbe je porodični narativ stavljen u kontekst epohalnih istorijskih događaja, kao što su kraj dinastije Obrenović, Prvi svetski rat, ratovi Marije Terezije za austrijsko nasleđe, ulazak srpskog naroda u srednjovevropsku civilizaciju… Povod za sastavljanje fragmenata rasute porodične istorije je davni susret 14-godišnjeg Milete sa Milošem Crnjanskim, baš u galeriji “Nadežda Petrović”, gde ga je na uručenje Disove nagrade doveo otac.
Osim Crnjanskog, junaci te storije su Mihailo Prodanović, heroj u ratu za austrijsko nasleđe 1740-1748, ovenčan priznanjem iz ruku carice Marije Terezije lično, zatim bliži predak Zdravko Prodanović, deda-stric koji je predvideo smrt svog brata na Ceru, porcelanska kraljevska šoljica preživela u porodičnoj zaostavštini kao sećanje i pouka o varljivosti vlasti i vernosti podanika…
U užem izboru bile su i izložbe “Leksikon Tânja Ostojić” umetnice Tanje Ostojić u Salonu MSU u Beogradu, “Prošireni predeo” Nemanje Lađića u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda (KCB), “Grafika bez pritiska” Branimira Karanovića u Gradskoj galeriji savremene umetnosti Smederevo, “Dama i jednorog / moja priča” Snežane Skoko u Muzeju primenjene umetnosti (MPU) u Beogradu, “Kućne vežbe” Andree Palašti u Artgetu KCB-a, “Devedesete” Srđana Veljovića u Artgetu i Gradskoj galeriji savremene umetnosti Smederevo, “Mapiranje dekonstrukcije” Nine Todorović u MPU, te izložba Radomira Damnjanovića Damnjana u Galeriji ULUS u Beogradu.
Mileta Prodanović bio je i 2016. godine u najužem izboru za Politikinu nagradu.
Rođen 1959. godine u Beogradu, Prodanović je završio 1983. Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, na kojem je magistrirao 1985. godine, a 2009. je doktorirao. Specijalizaciju je završio na Kraljevskom koledžu u Londonu 1989-90.
Od 1990. godine radi na FLU u Beogradu, gde je danas u zvanju redovnog profesora.
Izlagao je od 1980. godine na niz samostalnih i grupnih izložbi u Jugoslaviji i u više evropskih gradova (Rim, Tibingen, Tuluz, Karkason, Venecija, Beč, Grac, Prag, Regensburg, Kijev…), kao i u SAD (Klier Lejk – Hjuston, Kolumbija - Južna Karolina). Izlagao je 1986. na Bijenalu u Veneciji, u jugoslovenskom paviljonu.
Prodanović od 1983. objavljuje prozu, esejističke tekstove iz oblasti vizuelnih umetnosti i publicistiku. Bio je član redakcije časopisa “Beogradski krug”, “New Moment” i “Kultura”.
Radovi mu se nalaze u muzejskim i privatnim zbirkama u Srbiji i zemljama nekadašnje Jugoslavije, a dobitnik je više nagrada u oblasti književnosti i likovnih umetnosti.
Politikina nagrada, koja se sastoji iz povelјe i novčanog iznosa, tradicionalno se dodeljuje na dan te medijske kuće 25. januara.
Među dobitnicima Politikine nagrade su: Zdravko Joksimović (2016), umetnički par Doplgenger - Isidora Ilić i Boško Prostran (2015), Balint Sombati (2014), Čedomir Vasić (2013), Biljana Đurđević (2012), Nikola Džafo (2011), Bojan Bem (2010), Marija Dragojlović i Dragoljub Raša Todosijević (2009), Anica Vučetić (2008), Predrag Nešković (2007), Bora Iljovski (2006), Vladimir Perić (2005), Aleksandar Rafajlović (2004), Goranka Matić (2003)... Među ranijim dobitnicima su i Dušan Otašević, Ljubica Cuca Sokić, Milovan DeStil Marković...
(SEEcult.org)
