Miljanovićev Udar u MSUV

Izložba “Udar” umetnika Mladena Miljanovića (1981) iz Banjaluke, jednog  od najprisutnijih autora iz regiona na savremenoj evropskoj umetničkoj sceni, biće otvorena 7. jula u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu, a obuhvata najnovije radove iz umetnikove produkcije koji odražavaju potresni i onespokojavajući, subverzivni i konstruktivni sadržaj njegovih aktuelnih preokupacija.

Pozicioniran kao aktivista, vojnik umetnosti, odgovorni pojedinac, umetnik-antropolog, društveni subjekat koji deluje kritički u realnosti i preuzima samoodgovornost za nju, kod Miljanovića kontekst umetnosti i kontekst života nikada nisu odvojeni. Njegovi radovi korespondiraju sa društvenom stvarnošću, detektuju i mapiraju njene probleme i u polju reprezentacije funkcionišu poput korektiva. Miljanovićev konceptualni i operativni rad sa fikcijama i fiksacijama prošlosti, ali i sadašnjosti, ideologijama moći, političkim manipulacijama, zloupotrebama i zanemarivanjima (od strane) pojedinaca i društva odvija se u kontekstu Balkana, Bosne, ali i šireg istočnoevropskog socijalno-političkog, etičkog, ekonomskog, geografskog i kulturnog miljea u kojem Miljanović živi i deluje, navela je kustoskinja izložbe Suzana Vuksanović.

“Crni granit, taj kao smrt težak kamen, Mladen Miljanović koristi za realizaciju veće grupe radova u najnovijoj umetničkoj produkciji. Upotreba baš ovog kamena u umetničke svrhe – sa stvarnim i simboličkim značenjima koje ima u (komemorativnoj) kulturi, verovanjima i psihologiji regiona (preciznije, centralnog dela nekadašnje Jugoslavije) – umetniku se nekako nametnula kao prirodna i logična”, navela je Suzana Vuksanović, podsećajući da je Miljanović, nakon što je kao dobitnik Henkelove nagrade za izložbu u Muzeju moderne umetnosti Fondacije “Ludvig” u Beču 2010, pripremio i prvi put upotrebio crni granit za realizaciju rada “Monumentalna fragmentacija”, ponovo upotrebio isti materijal za kompleksni projekat “Vrt uživanja” kojim se 2013. predstavio u Paviljonu Bosne i Hercegovine na 55. Bijenalu u Veneciji.

Mladen Miljanović, Udar 1, instalacija, granit, gravura, boja, dimenzije 1050x250 cm, 2015-16.

Materijal od koga se u ovom delu sveta najčešće izrađuju nadgrobni spomenici već neko vreme ima vodeću ulogu u Miljanovićevoj metodologiji rada kada konceptualizuje i kontekstualizuje socijalna i psihološka (kako kolektivna tako i individualna) stanja razapetosti između načela uživanja i nagona smrti s jedne, te individualnih istina i kolektivnih apsurda i paradoksa, s druge strane.

Centralno mesto u najnovijoj grupi radova pripada radu “Udar 1” (2015-16), čija veličina i težina, vizuelna i energetska monumentalnost, ostavljaju snažan utisak.

“Na prvi pogled rad je vojni plan napada na Srednju Evropu. No, ukoliko se pažljivije pogleda legenda rada, postaje jasno da je to, zapravo, plan ekonomske invazije nevidljivih ljudi iz Osječana, bosanskog sela Mladenovog detinjstva, na prostore/teritoriju takozvanog razvijenog sveta”, navela je Suzana Vuksanović poodom izložbe u MSUV, koja će biti otvorena Miljanovićevim performansom “Ispraćaj”.

Na rad “Udar 1” neposredno se nadovezuje performans “U brišućem letu” (2017), izveden prvi put na nedavnom otvaranju Miljanovićeve izložbe u Budimpešti. I ovaj put Miljanović preuzima iz vojnog vokabulara i vojne strategije ne samo naziv, već i značenje pojma. Idejno polazište performansa je izraz koji bi se u vojnoj terminologiji odnosio na akciju borbenih aviona koji u “brišućem letu” osmatraju, izviđaju ili gađaju ciljeve, a ispod delovanja radara.

Mladen Miljanović, U brišućem letu, dokumentacija performansa, 2017, ACB galerija, Budimpešta, foto: Mila Panić

“Sintagma ispod radara nudi nam se kao neka vrsta ključa za iščitavanje Miljanovićevih recentnih radova. A šta konkretno znači biti/proći ispod radara? Pojednostavljeno, reč je o situaciji u kojoj je malo ili nimalo pažnje usmereno ka nekome ili nečemu. Biti ispod radara značilo bi naći se ispod, ili mimo nečije pažnje, kako bi se ostvario/pogodio određeni, planirani cilj. Delovati neprimetno, skriveno, izvan domašaja pogleda, samim tim i mimo akcije/reakcije nekoga ili nečega što bi to delovanje, taj brišući let sa namerom osvajanja i postizanja određenih ciljeva, moglo da zaustavi, onemogući, spreči… S druge strane, biti ispod radara znači biti nevidljiv čak i za one čija je obaveza da se vašim slučajem bave”, navela je Suzana Vuksanović u tekstu “Ispod radara” u katalogu Miljanovićeve izložbe “Udar” (Strike) u MSUV.

Miljanović u (svom) brišućem letu (putem različitih umetničkih medija, metoda, alatki i materijala), u prvi plan, u centar pažnje, postavlja upravo one pojave, događaje, ljude (ponašanja i postupke), koji su inače ispod radara, nevidljivi, nebitni, nevažni za sistem, društvo ili državu. S druge strane je, kako dodaje Suzana Vuksanović, ono što se s namerom i strateški želi (o)držati ispod radara zakona i zakonitog. To su ponašanja, pojave, događaji, akcije, na ivici legalnosti i legalnog, ali ne i legitimnog prava na borbu za egzistenciju, za “goli život”.

“I to je taj udar na Srednju Evropu u brišućem letu. To je glavni, potresni i onespokojavajući, subverzivni i konstruktivni sadržaj Miljanovićevih aktuelnih umetničkih preokupacija, njegov napad i njegova odbrana ironije i apsurda života, ovde i sada”, navela je Suzana Vuksanović.

Mladen Miljanović, Crna rupa, instalacija, fasadni objekti, promenljive dimenzije, 2016.

Rođen 1981. godine u Zenici, Mladen Miljanović se nakon srednje škole u Doboju upisao u Školu rezervnih oficira, gde je dobio čin vodnika. Posle završenog roka upisao je Akademiju umetnosti (Odsek za slikarstvo) u Banjaluci, na kojoj je i zaposlen kao asistent na predmetima Intermedijalna istraživanja i Teorija prostora.

Dobitnik je nagrade Rotary kluba 2005. za postignuti uspeh na studijima i nagrade Muzeja savremene umetnosti Republike Srpske za najbolje radove na završnoj izložbi Akademije umetnosti u Banjaluci 2006.

Dobitnik je i nagrade Zvono za najboljeg mladog umetnika u BiH 2007. godine, te Henkelove nagrade za umetnost 2009. godine, kao najbolji umetnik iz regiona centralne i istočne Evrope i centralne Azije, na osnovu koje je izlagao u bečkom MUMOK-u.

Miljanović će održati 8. jula u podne stručno vođenje kroz izložbu, koja će biti otvorena do 10. avgusta.

(SEEcult.org)