Misterije modernizma
Filmski program “Misterije modernizma” u Dvorani Kulturnog centra Beograda predstavlja od 6. do 8. maja osnovne načine tematizacije društvenih procesa modernizacije u jugoslovenskoj kinematografiji, a deo je programa šeste Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA).
Filmski program “Misterije modernizma” u Dvorani Kulturnog centra Beograda predstavlja od 6. do 8. maja osnovne načine tematizacije društvenih procesa modernizacije u jugoslovenskoj kinematografiji, a deo je programa šeste Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA).
Filmovi Živojina Pavlovića, Radivoja Lole Đukića, Dušana Makavejeva, Puriše Đorđevića, Obrada Gluščevića, Veljka Bulajića, Vatroslava Mimice, Miroslava Antića, Krste Papića, snimljeni od 1950. do 1973. godine, ukazuju na teme i subjekte procesa modernizacije društva i otpore tim istim procesima. Osim njih, biće prikazana i četiri filma o prostornom planiranju sa francuskog festivala Image de ville.
Uz svesrdnu pomoć Jugoslovenske kinoteke, publika ima priliku da besplatno pogleda filmove u okviru tematskih celina “Priče iz fabrika i prizori iz života udarnika”, “Poslednji podvizi diverzanata u oblacima” i “Ljubav, moda i subota uveče”.
Tematska celina “Priče iz fabrika i prizori iz života udarnika” obuhvata filmove koji ilustruju početne preokupacije mlade filmske industrije u SFRJ (još uvek pod snažnim uticajem sovjetske kinematografije i italijanskog neorealizma). To su “kolektivne freske” koje opisuju velike podvige industrijalizacije i transformacije nerazvijenih delova zemlje i početke (ali i probleme i nedostatke) socijalističkog samoupravnog sistema.
Reč je o filmovima “Jezero” (1950) Radivoja Lole Đukića, “Zenica” (1957) Jovana Živanovića i Miloša Stefanovića i “Uzavreli grad” (1961) Veljka Bulajića.
Tematska celina “Poslednji podvizi diverzanata u oblacima” usredsređena je na individualne portrete “subjekata modernizacije” - ličnosti međuratnih revolucionara i aktivnih učesnika u NOB, čiji životopisi predstavljaju i narative o posleratnoj modernizaciji društva i narative o otporu tim istim procesima. Istovremeno, ova celina posvećena je jugoslovenskom “autorskom filmu” i specifičnim načinima na koji je on redefinisao postulate “socijalističke kinematografije”.
Program obuhvata filmove “Rdeče klasje” (1970) Živojina Pavlovića, “Doručak sa đavolom” (1971) Miroslava Antića, “Prvi građanin male varoši” (1961) Puriše Đorđevića i “Prometej s otoka Viševice” (1964) Vatroslava Mimice.
Tematska celina “Ljubav, moda i subota uveče” bavi se slobodnim vremenom “radnih ljudi i građana” SFRJ. Dok se jedni upoznaju s delima Šekspira i Betovena, ili se na obali Jadrana upoznaju s prirodnim lepotama zajedničke domovine, stranim jezicima i kulturama, drugi preferiraju kafanu i cirkus... Osim što ilustruje načine na koji se jugoslovenska kinematografija nosila s heterogenošću sopstvene publike, ta celina podseća na važnu “društvenu” ulogu koju je medij bioskopskog filma imao u slobodnom vremenu (razonodi) građana SFRJ.
Program obuhvata filmove “Predstava Hamleta u Mrduši Donjoj” (1973) Krste Papića, “Zvezda putuje na jug” (1958) Oldriča Lipskog, “Lito vilovito” (1964) Obrada Gluščevića i “Čovek nije tica” (1965) Dušana Makavejeva.
Za završnicu 8 maja najavljena su i četiri filma koja, na poziv Francuskog instituta u Srbiji, predstavlja Festival Image de ville (Slika grada).
Filmovi “Pariz, roman o jednom gradu” (Stan Neumann), “Kolekcija ‘5 x 18’”, “U izgradnji” (Hoze Luis Gerin) i “Kuća za ptice” (Ku Eng You) bave se prostornim planiranjem, bilo da je reč o gradu, ulici, kvartu ili kući, i ukrštaju azijski i evropski pogled na pomenutu tematiku.
Program “Misterije modernizma: Prizori modernizacije društva u jugoslovenskoj kinematografiji”, koji su priredile Irena Šentevska (Beograd) i Maja Varđan (Ljubljana), deo je konferencije “Reinterpretacije socijalizma: posle dvadeset godina”, organizovane u okviru međunarodnog istraživačkog projekta projekta “Nedovršene modernizacije - između utopije i pragmatizma: Arhitektura i urbanizam u bivšoj Jugoslaviji i zemljama naslednicama”.
Cilj konferencije je doprinos boljem razumevanju zajedničkog istorijskog nasleđa, posebno s obzirom na to da je nakon raspada Jugoslavije dugo bilo gotovo nemoguće govoriti o periodu socijalizma, osim ako nije u pitanju oštra kritika. Dok je arhitektonska profesija zadržala poštovanje prema nasleđu socijalističkog modernizma, to nasleđe je upisano u nove nacionalne narative država naslednica Jugoslavije, znatno izmešteno iz svojih originalnih socio-političkih konteksta.
BINA obuhvata do 15. maja oko 40 programa - izložbi, predavanja, radionica, tribina, projekcija filmova, šetnji sa domaćim i inostranim eminentnim predavačima i izlagačima...
Zamišljena kao platforma za razmenu kritičkih stavova, ideja i bolje razumevanje starih, ali i aktuelnih svetskih praksi i trendova u zemljama bivše Jugoslavije, regionu i Evropi, šesta BINA je svojevrstan medijator između istorijskog iskustva, sadašnjeg trenutka i održive budućnosti, na šta ukazuje i njen slogan “Održivo/neodrživo” koji ističe važnost društveno odgovorne arhitektonske produkcije koja je odavno prestala da bude samo uska briga struke.
BINA se bavi i održivim stanovanjem Roma - kroz izložbe Vladimira Macure i Branislave Žarković u Centru za kulturnu dekontaminaciju.
BINA nudi i šetnje građana kroz arhitekturu Beograda, a najmlađima će, posredstvom igrolikih radionica pružiti priliku da daju svoje viđenje pojmova održivog/neodrživog.
Sajt manifestacije je www.bina.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE
(SEEcult.org)
