Mitovi o EU: Kulturni identitet (5)

Jedan od najčešćih mitova o Evropskoj uniji, mapiran na osnovu razgovora sa više od 20 aktera kulturne scene u Srbiji, jeste mišljenje da ulazak u EU znači gubitak nacionalnog identiteta i kulture, posebno pisma i jezika. Učesnici serijala “Zašto DA NE u EU?”, kako sa institucionalne, tako i sa nezavisne kulturne scene, smatraju da su takvi strahovi neopravdani, posebno u današnjem globalizovanom svetu.

Postojanje mita o gubitku nacionalnog i kulturnog identiteta potkrepljuju i rezultati istraživanja Kancelarije za evropske integracije iz juna ove godine, prema kojima je to jedan od najvećih strahova građana, uz strah da će članstvo u EU dovesti do manje upotrebe srpskog jezika.

Šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Majkl Devenport (Michael Davenport) smatra strah dela javnosti u Srbiji za budućnost ćirilice nakon ulaska u EU neosnovanim, a veruje i da postoji sve veća svest da EU može da ima bitnu ulogu upravo u promociji kulture i umetnika pojedinačnih zemalja.

“Kultura i promocija individualnih kultura –  kultura pojedinačnih zemalja, jeste ključ evropskih vrednosti – evropske solidarnosti. U tome što možemo da budemo solidarni jedni sa drugima možemo takođe da promovišemo i svoje, pojedinačne kulture”, naveo je Devenport za serijal “Zašto DA NE u EU?”

Prema njegovom mišljenju, strah od ugrožavanja ćiriličnog pisma po stupanju Srbije u EU neosnovan je između ostalog i zbog činjenice da je “ćirilica već sada zvanično u EU, imajući u vidu da je Bugarska zemlja članica”.

“U tenutku kada Srbija postane članica EU, srpski jezik će takođe postati zvanični jezik EU zajedno sa ćirilicom”, dodao je Devenport.

Devenport je rekao i da svaka pojedinačna zemlja ima razne mehanizme da štiti svoju kulturu, tradiciju, književnost…

“Takođe, postoji sve veća svest da EU može da igra veoma bitnu ulogu baš u toj oblasti - u promociji individualnih zemalja i njihovih kultura i umetnika”, rekao je Devenport, ukazujući na značaj Evropske književne nagrade koju su do sada dobili Jelena Lengold i Uglješa Šajtinac iz Srbije.

Pomoćnica ministra kulture i informisanja Srbije Asja Drača Muntean, članica Pregovaračke grupe za Poglavlje 26 koje se odnosi na obrazovanje i kulturu, rekla je za serijal “Zašto DA NE u EU?” da se politika EU u pogledu zaštite kulturnog identiteta može u praksi videti kroz pravo svake države članice EU da govori i koristi svoj jezik u Evropskom parlamentu.

“Danas Evropski parlament ima 24 radna jezika. Mislim da sama ova činjenica ukazuje na adekvatan pristup EU prema kulturnom identitetu država članica”, rekla je ona, ističući i da je sektor kulture obuhvaćen i Uneskovom Konvencijom o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza, koju je EU uvrstila u deo svog pravnog sistema.

Srbija je tu konvenciju ratifikovala 2009. godine, čime je koncept kulturne raznolikost je ušao u okvir zakonske regulative, pre svega sistemskog Zakona o kulturi.

“Ova konvencija je prvi međunarodni instrument koji reguliše pitanja očuvanja i razvijanja kulturne raznolikosti”, navela je ona, dodajući da i Srbija svakako mora na nastavi da prati tokove i da unapređuje oblast kulture u ovom pravcu.

Sagovornici serijala “Zašto DA NE u EU?” ukazuju, između ostalog, i da srpska kultura pripada evropskom kulturološkom kontekstu i da se to posebno vidi iz nekih drugih kulturoloških sredina.

“Mi smo izlagali u Tokiju nekoliko puta i kada se izmakneš malo i iz perspektive Azije posmatraš Evropu, ne znam koliko su partikularni identiteti primetni”, rekao je umetnik Milan Bosnić, član umetničkog para diSTRUKTURA.

“Najviše putujemo po Evropi - više meseci godišnje provodimo po evropskim zemljama i zaista nisam primetio da neko ugrožava bilo čiji identitet. Možda to postoji, ali ja to nisam primetio…Dakle, to su neki mitovi u koje ja apsolutno ne verujem i mislim da nigde logičnije i prirodnije ne pripadamo nego toj istoj EU. Konačno, i geografski joj pripadamo, a svako ko misli da ne pripadamo kulturološki, neka svrati do Turske, Rusije, pa neka vidi - neka živi tamo dva meseca, pa neka se prebaci u Austriju i videće gde više pripada”, dodao je Bosnić.

Jelena Pajović van Reenen, koja rukovodi Grupom za međunarodnu saradnju i evropske integracije Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom, smatra da mit o gubitku kulturnog identiteta zastupaju oni koji insistiraju na tome da je kultura ono što je vezano za tradiciju i nacionalni identitet (da je kultura jednako kulturnom nasleđu, baštini) i koji “nas plaše ili su sami uplašeni time da ćemo ulaskom u EU izgubiti jezik, pismo, sećanje…”

“Za tu grupu mitova ja nemam razumevanje. Mi živimo u društvu koje je do te mere globalizovano da ja imam više sličnosti sa Fincima nego sa zamišljenim Srbinom iz 19. veka. Nevezano za to da li mi ulazimo u EU ili ne, situacija u kulturi je takva u svetu. Do te mere je sve povezano i do te mere delimo kulturne obrasce  da ništa ne možemo da izgubimo što zapravo već nije ‘izgubljeno’. Ljudska kultura nije kultura vezana nacionalnim granicama”, navela je Jelena Pajović van Reenen.

Prema rečima profesorke anglistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Vladislave Gordić Petković, književnost je možda najbolji primer stvaralaštva koje svedoči o razlikama koje nas spajaju.

U tom kontekstu ističe i značaj Evropske nagrade za književnost, koja je “dobra upravo zbog toga što nas povezuje sa književnostima koje nisu na magistrali evropskih tokova, ni kulturnih, ni jezičkih, ali nam može objasniti kako, beležeći život na Malti, Estoniji, Rumuniji, možemo svi da se povežemo”.

“Imala sam 1997. godine mogućnost da, kao urednica jednog američkog elektronskog časopisa, napravim temat o postmodernizmu u Istočnoj Evropi. Tada sam shvatila da se mi jako malo poznajemo, odnosno da u regionu jako malo znamo o književnostima koje se pišu na rumunskom, slovačkom, mađarskom… U prethodnih 20 godina ta situacija se, ipak, donekle promenila, ali uvek možemo da se poznajemo bolje. Ideja Evrope je, ja se nadam i želim da verujem u to, da se svi poznajemo mnogo bolje”, navela je ona.

Povodom straha od uniformisanja, Vladislava Gordić Petković podsetila je na reči kanadskog pisca Daglasa Koplanda koji je pre nekoliko godina pohvalno govorio o globalizaciji rekavši da 150 godina ranije mladi Japanac i mladi Amerikanac nisu imali o čemu da razgovaraju, a danas mogu da razgovaraju makar o “micubišiju”, Majkrosoftu ili Madoni.

“Brendiranje sveta i u kulturnom i u ekonomskom smislu može da bude štetno ako dovede do jednoobraznosti, ali ono što je Kopland imao na umu – prepoznatljivost i prepoznavanje – jeste onaj deo globalizovanja koji treba zadržati. Treba omogućiti da se napravi nekakvo zajedničko tlo koje bismo svi prepoznavali kao blisko - gde god da se zateknemo, ali svakako treba razvijati i specifičnosti”, navela je Vladislava Gordić Petković.

Sociolog kulture Ratko Božović ukazuje na fenomen globalnih medija koji - sa stanovišta uticaja na mnogoljudnu zajednicu, predstavljaju mnogo veći monopol od bilo kojeg političkog monopola.

"U punoj saglasnosti sa tržištem liberalnog kapitalizma, prisustvo globalnih medija deluje kao nezaustavljiva stihija, kao neumitna  i lagodna diktatura. To je valjda jedina diktatura koja se prihvata ne samo  bez otpora već i sa neskrivenom radošću. Globalni mediji i ne deluju kao moguća opcija već kao izabrana mogućnost. Tako da se gotovo i ne postavlja pitanje kako ovladati ovim medijima nego kako će oni 'umrežiti' svoje pasivne posmatrače, takozvane 'konzumente'. S razlogom se smatra da globalizacija medija predstavlja veliku  opasnost za aktivno učešće građana u društvenom životu i za njihovo neposredno uključivanje u svakodnevlje demokratije", naveo je profesor Božović u tekstu “Mediji, bez kompasa” koji je ustupio za “Zašto DA NE u EU?”

“Kad ekonomske vrednosti imaju ne samo središnu i dominantnu ulogu, nego kad potiskuju i pokrivaju sve druge vrednosti, onda se može i dogoditi da se potrošnja ne doživljava kao sredstvo, već kao cilj, a profit kao jedina vrednost. Koliko je to apsurno ne vredi dokazivati. Najgore je što su posedice dalekosežne sa stanovišta razvitka ljudskih bića i njihovih kreativnih potencijala”, naveo je Božović, podsećajući i na reči nemačkog filozofa Sloterdajka: “Globalizacija nas je sve suviše brzo ubacila u zajedništvo”. “Svako zajedništvo je sporno ako podrazumeva bilo čije gubitništvo. Bojim se da je gubitništvo neizbežno!”, dodao je Božović.

(SEEcult.org)

Među sagovornicima projekta “Zašto DA NE u EU?", koji su realizovali ZMUC i SEEcult.org, bili su: v.d. direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, direktorka Remonta - nezavisne umetničke asocijacije Darka Radosavljević, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu Zoran Ćirjaković, filmski scenarista Dimitrije Vojnov, pevač grupe Darkwood Dub Dejan Vučetić Vuča, Rastko Šejić iz udruženja Šta hoćeš, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag Gojko Božović, Vladislav Nešić iz Omladinskog pozorišta PATOS u Smederevu, aktivista, umetnik i urednik i koordinator tribinskog programa Kulturnog centra Rex Nebojša Milikić, Vlada Đurić iz Umetničke asocijacije i programski direktor Kulturnog centra Zrenjanin, grafički dizajner Slavimir Stojanović, Zoran Pantelić iz Centra za nove medije_Kuda.org u Novom Sadu, direktorka Centra za kulturu Sopot Suzana Anastasov Marković, rukovoditeljka Grupe za međunarodnu saradnju i evropske integracije Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom Jelena Pajović van Reenen, direktorka Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević, Marko Miletić iz Kontekst kolektiva i jedan od urednika portala Masina.rs, Zoran Gajić iz Centra za konceptualnu politiku, novinarka i urednica kulture u Radio Beogradu 202, pozorišna kritičarka i dramaturškinja Aleksandra Glovacki, kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine Nebojša Milenković, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Vladislava Gordić Petković, slikar i pisac Mileta Prodanović, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i predsednik Nacionalnog saveta za kulturu, umetnik Milan Bosnić, kao i šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Majkl Devenport.

Pozivamo sve da se priključe daljoj raspravi u okviru Facebook strane projekta “Zašto DA NE u EU?”

Projekat "Zašto DA NE u EU?" podržala je Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije.