Mitovi o EU: Novac za kulturu (3)
Najzastupljeniji mit o Evropskoj uniji u sektoru kulture, kako je pokazala serija intervjua sa više od 20 aktera kulturne scene u Srbiji, realizovanih u okviru projekta “Zašto DA NE u EU?”, tiče se finansijskog aspekta, odnosno očekivanja da će pristupanje EU doneti mnogo više novca u tu hronično siromašnu oblast.
Prema mišljenju sagovornika serijala “Zašto DA NE u EU?”, neosnovano se veruje da u EU “teku med i mleko” i da je EU svojevrsni “veliki penzijski fond” koji će “nadoknaditi sve naše ekonomske gubitke, lične i kolektivne”.
Slikar i pisac Mileta Prodanović, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i predsednik Nacionalnog saveta za kulturu, koji takvu zabludu smatra veoma štetnom jer, kako kaže, “Evropa nije krava muzara koja će rogom da nam pokuca na vrata i ponudi mleko”.
Mit o “čarobnom štapiću” u kulturi, ali i u drugim oblastima, pominje i Zoran Ćirjaković, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu, kao i direktorka Kolarčeve zadužbine u Beogradu Jasna Dimtrijević, direktorka Remonta – nezavisne umetničke asocijacije Darka Radosavljević, umetnik Milan Bosnić, pevač grupe Darkwood Dub, Dejan Vučetić Vuča... Jelena Pajović van Reenen, koja rukovodi
Grupom za međunarodnu saradnju i evropske integracije vladine Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, ukazuje da bi svođenje procesa evropskih integracija na ekonomsku dobit “moglo da nas košta”, jer skreće pažnju sa vrednosti koje je potrebno izgraditi ne samo da bi Srbija stigla u Evropu, već i da bi postala solidno društvo bez obzira na EU.
“Nebitno je da li mi imamo 50 miliona nečega, a sutra ćemo imati 70 miliona, bitno je na koji način i za šta mi koristimo danas tih 50 miliona. Ja mislim da para ima, pitanje je samo kako ih koristimo”, dodala je Jelena Pajović.
Novinarka i pozorišna kritičarka Aleksandra Glovacki smatra da su očekivanja da će se ulaskom u EU dobiti mnogo novca, a da će se raditi isto kao sad - najgori, najkomičniji i najtragičniji mit.
S druge strane, profesorka dr Vladislava Gordić Petković sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu smatra da takve “mitove treba negovati, ma koliko da su neostvarivi. Zato što je neostvarivost cilja uvek prvi korak ka ostvarenju nečega što je na korak od savršenog”.
Serijal “Zašto DA NE u EU?” pokazao je i da sami akteri kulturne scene imaju nedovoljno informacija o mogućnostima finansiranja programa i onima koji će biti dostupni po ulasku Srbije u EU.
Tako jedni smatraju da će se ulaskom u EU otvoriti novi fondovi i za kulturu, a drugi da je sve već dostupno, pre svega kroz glavni program za kulturu “Kreativna Evropa”, koji obuhvata period do 2020. godine, te programe Erasmus +, Horizon 2020, Life, Evropa za građane…
Pomoćnica ministra kulture i informisanja Srbije Asja Drača Muntean, koja je zadužena za sektor međunarodne saradnje, evropskih integracija i projekte, a članica je tima za pregovore o Poglavlju 26, istakla je da proces evropskih integracija svakako obezbeđuje sektoru kulture veću dostupnost fondovima, i to ne samo glavnom programu namenjenom kulturnom i kreativnom sektoru Kreativna Evropa, već i drugim programima, kao što su Evropa za građane, prekogranični programi saradnje sa susednim zemljama, Dunavski transnacionalni program, Jadransko-jonski transnacionalni program…
“Nakon stupanja u članstvo, Srbiji će biti dostupni i strukturni fondovi koji će biti pre svega namenjeni velikim infrastrukturnim ulaganjima u oblasti kulture”, rekla je ona za serijal “Zašto DA NE u EU?”
“Sada je najvažnije da naučimo da koristimo u punom kapacitetu fondove koje su nam već dostupni i Ministarstvo kulture i informisanja, kroz novi mehanizam, Otvoreni poziv za sufinansiranje projekata koji su uspešni kod međunarodnih fondova, upravo stimuliše sektor kulture u Srbiji da se prijavljuje na ovakve EU pozive”, dodala je Asja Drača Muntean.
Prema podacima Deska Kreativna Evropa Srbija, od ulaska Srbije u program Kreativna Evropa 2014. godine (potprogram Kultura) do danas je podržano 38 projekata u koje su uključene organizacije iz Srbije. Od toga je 13 projekata u oblasti književnih prevoda (7 projekata 2014. i 6 projekata 2015), 24 projekta evropske saradnje (po 12 projekata 2014. i 2015), a jedan projekat podržan je na konkursu za evropske platforme (2015).
Uprkos uspehu Srbije u poslednje dve godine na konkursima programa “Kreativna Evropa”, iskustva sagovornika serijala “Zašto DA NE u EU?” nisu baš najpozitivnija, posebno onih sa nezavisne kulturne scene, koja nema dovoljno razvijene kapacitete, a za razliku od institucija, u većem broju je učestvovala i u prethodnom evropskom programu “Kultura 2007-2013” i ima više znanja u pogledu apliciranja, s obzirom da projektno i inače funkcioniše. Kao jedan od ključnih problema, osim teškoća u popunjavanju komplikovanih aplikacija, pokazuju se i teškoće u obezbeđivanju sufinansirajućih sredstava koja iznose 50 odsto od ukupne vrednosti projekta podržanog od Kreativne Evrope. Budući da Ministarstvo kulture i informisanja obezbeđuje podršku od 30 odsto, ostatak od 20 odsto teško je pokriti iz drugih izvora. Kao poseban problem, akteri sa nezavisne scene navode i favorizovanje projekata kreativnih industrija nauštrb neprofitnih projekata kojima se bave.
Istoričarka umetnosti i kustoskinja Milica Pekić, suosnivačica Kioska - platforme za savremenu umetnost smatra da politika EU ide u potpuno pogrešnom pravcu koji favorizuje kreativne industrije.
“Njihovi finansijski instrumenti za podršku kulturi, kao što je bila Kultura 2007-2013, ili sada Kreativna Evropa, sve više su restriktivni ka malim samoorganizovanim grupama. Favorizuju se velike institucije koje imaju mogućnost samoodrživosti i koje proizvode programe i profit. To nije dobra kulturna politika i mislim da se treba boriti za njenu transformaciju, ali i da je mnogo efikasnije baviti se kritikom i transformacijom takve kulturne politike unutar samog sistema. Mislim da Srbija ne treba da ide tim putem, da nema ni kapacitet, ni infrastrukturu, niti je opravdan put podrške kreativnim industrijama nasuprot kulturi kao javnom dobru”, navela je Milica Pekić, koja smatra i da je birokratija i administracija evropskih projekata jako zahtevna i ide na uštrb produkcije i kreativnog polja delovanja, pa kulturni radnici postaju u većem procentu administratori nego što se bave produkcijom.
“Postoji još serija problema vezanih za te finansijske instrumente, ali s druge strane, opet ih nije nemoguće dobiti. Imamo i organizacije iz Srbije koje su nosioci velikih evropskih projekata. Ta sredstva nisu zanemarljiva”, navela je Milica Pekić, čija je organizacija učestvovala u programu “Kultura 2007-2013” i ustanovila niz nekih nerazrađenih propusta u samoj proceduri, kao i nerazumevanje realnosti scene, pa podjednaku poziciju imaju male nevladine organizacije i udruženja građana, kao i velike institucije koje imaju i na stotine zaposlenih.
“U samom bodovanju i evaluaciji projekata na temi broja zaposlenih, male organizacije nikada ne mogu da budu kompetitivne i konkurentne velikim institucijama koje imaju više hiljada zaposlenih. Ta procedura se još drastičnije menja poslednjih nekoliko godina kada EU uvodi regulativu da ne može da se autsorsuje, odnosno ne može da se pod ugovorom realizuje određeni procenat aktivnosti. To opet favorizuje velike institucije i velike sisteme nasuprot malim organizacijama koje među zaposlenima nemaju tehničare ili dizajnere i moraju da potpišu ugovor sa nekom drugom organizacijom koja se bavi produkcijom ili dizajnom, jer one to ne mogu u okviru svoje operativne strukture da realizuju. Znači, one bi bile diskvalifikovane. U celoj toj proceduri postoji niz propusta koji ukazuju na nerazumevanje realne slike produkcije savremene kulture. Ali ipak, ti finansijski instumenti stoje na raspolaganju i ako hoćemo da utičemo na njih, da ih menjamo, da budemo aktivni u toj kritici ili u tom procesu transformacije i debirokratizacije tih sistema EU, mi moramo biti unutra”, dodala je Milica Pekić.
Direktorka Remonta – nezavisne umetničke asocijacije Darka Radosavljević Vasiljević takođe ima iskustvo u korišćenju evropskih fondovima sa partnerima iz Evrope, a slično Milici Pekić, kaže i da joj upravo zbog toga ne pada na pamet da konkuriše za bilo koji projekat kao nosilac.
Na osnovu iskustva Remonta u projektima podržanim od EU, Darka Radosavljević rekla je da program “Kreativna Evropa” nosi daleko više teškoća i administrativnih prepreka od projekata koji su dobijeni na bilo kojem drugom evropskom konkursu.
“A nama je ‘Kreativna Evropa’ praktično jedino dostupan program i vrlo mala je verovatnoća da možemo da dobijemo nešto drugo. ‘Kreativna Evropa’ podrazumeva da imate neku finansijsku stabilnost i da možete da obezbedite 50% troškova, pored onih 50% koje daje taj program. To je u našim uslovima apsolutno nemoguće, sa sve dobrom namerom i novim konkursima Ministarstva kulture, i dalje je nemoguće da obezbedimo tih 50%. Drugima to nije veliki problem, jer u tih 50% uvrste plate, prostor… što već na neki način država finansira, a mi to nemamo. Kao udruženje građana, nama niko ne obezbeđuje plate, sami plaćamo prostor, tako da smo u dosta težoj situaciji”, rekla je Darka Radosavljević.
Prema njenim rečima, postoji i niz administrativnih prepreka i zahteva koje organizacije u Srbiji zapravo ne mogu da ispune. “Da ne ulazim u detalje toga koliko je mnogo samo potrebno administrativnih papira dostaviti, pogotovo kada se rade izveštaji, a u našoj zemlji oni bukvalno i ne postoje. Recimo, treba da dostavite neki zvanični dokument gde jasno piše da projekti odobreni od ‘Kreativne Evrope’ ne podležu PDV-u. Taj dokument kod nas ne postoji. Za Evropljane je to krajnje neobično, jer oni smatraju da je sve što oni finansiraju, što dolazi iz Brisela, zapravo oslobođeno PDV-a. E pa nije”, rekla je Darka Radosavljević.
Zbog toga je stav Remonta da učestvuje i dalje u projektima podržanim od “Kreativne Evrope”, ali samo kao partner, a ne kao nosilac.
“Nikada nećemo pomisliti na to da budemo nosioci projekta, jer jednostavno nemamo kapaciteta da ga izvedemo sami. Pre ćemo dobru ideju prepustiti partneru koji može administrativno da iznese taj projekat, jer mi to ne možemo”, rekla je direktorka Remonta.
Da sektor kulture može po ulasku Srbije u EU da očekuje i sredstva iz drugih evropskih fondova, pokazuje primer Hrvatske, gde su akteri kulturne scene i sami preduzeli niz aktivnosti kako bi pronašli mogućnosti finansiranja svojih projekata i kroz konkurse koji se direktno ne odnose na kulturu.
Među potencijalnim izvorima finansiranja su tako različiti evropski strukturni i investicioni fondovi (ESI fondovi), kao što su Evropski socijalni fond (ESF), Evropski fond za regionalni razvoj, Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj, Evropski fond za pomorstvo i ribarstvo, Kohezijski fond (saobraćaj i zaštita životne sredine).
U okviru ESF, Ministarstvo kulture Hrvatske imaće četiri projekta za koje će raspisivati konkurse: Ruksak za mlade, Ruksak za stare, Razvoj drustsveno-kulturnih centara (12 miliona evra) i Komjuniti mediji. Zaklada Kultura nova imaće 4 projekta vredna 10,5 miliona evra - tri su u području edukacije (neformalna edukacija za javnost u kulturi i umetnosti koju organizuju organizacije civilnog društva; edukacija za OCD u kulturnom menadžmentu; i razvoj interdisciplinarnog programa u savremenoj kulturi u saradnji između OCD-a i visokobrazovnih ustanova). Jedan je u području socijalnog uključivanja (uključivanje marginalizovanih grupa u zajednicu kroz kulturne projekte OCD).
Evropski regionalni fond ima konkurs za kulturnu baštinu, a u Evropskom poljoprivrednom fondu za ruralni razvoj postoji podmera 7.4. koja je namenjena poboljšanju i širenju lokalnih usluga za ruralno stanovništvo, uključujući slobodno vreme i kulturne aktvnosti. U okviru tg fonda će biti konkursa za kulturu u naseljima do 5.000 stanovnika, a na osnovu Strategije o ruralnom razvoju, biće uključene i opštine po većim gradovima.
Pored ESI fondova, postoje jos i programi koji podržavaju cilj evropske teritorijalne saradnje: prekogranične saradnje (BiH, Srbija, Mađarska, Crna Gora, Italija, Slovenija), transnacionalne saradnje (Centralna Evropa, Mediteran, Dunav, Jadransko-jonski program) i međuregionalna saradnja (Interreg, Interact, Urbact, Espon).
Postoji i novi mehanizam integrisanih teritorijalnih ulaganja koji će se odnositi na veće urbane centre.
Prema navodima Deska Kreativna Evropa Srbija, dosadašnje statistike uspešnosti učešća u potprogramu “Kultura” u okviru progarma “Kreativna Evropa” u 2014/2015. godini pokazuju da je Srbija uspešno pozicionirana u odnosu na veliki broj zemalјa, kako u regionu, tako i drugih evropskih država – nalazi se na desetom mestu od ukupno 38 zemalјa.
Na konkursu Kreativne Evrope za književno prevođenje u 2014. godini, od ukupno 63 podržanih izdavačkih kuća, podršku za realizaciju dvogodišnjih projekata dobile su kuće: Darkvud, Clio, Geopoetika, Sezam buks, Odiseja i Heliks.
Srbija je na trećem mestu liste zemalјa koje su učestvovale na konkursu projekata književnih prevoda, a izdavači su ostvarili ukupnu finansijsku podršku u iznosu od 241.211 evra.
Na konkursu Kreativne Evrope za književne prevode za 2015. godinu, od 58 odobrenih projekata Srbija je ponovo ostvarila visok broj podržanih projekata – šest. To je drugi broj po visini odobrenih projekata (veći su imale samo Mađarska i Slovenija).
Odobreni su projekti izdavačkih kuća Heliks, Clio, Laguna, Zavet, Zavod Forum i Dereta, koje su dobile ukupnu finansijsku podršku u iznosu od 278.502 evra, što je veći uspeh od prethodne godine. Srbija je ukupno podnela 20 projekata, čime se pokazala kao jedna od najaktivnijih zemalјa kada je u pitanju konkurs za književne prevode (ispred su samo Španija i Bugarska).
Na konkursu za projekte evropske saradnje u 2014. godini, od ukupno 21 podržanog projekta većeg obima, ustanove i organizacije iz Srbije učestvuju u šest: Community as Opportunity - Creative archives’ and users’ network - Balkanološki institut SANU; Departures and arrivals – Stanica - servis za savremeni ples, Corners – turning Europe inside out, Fondacija “Fond B92”; European Digital Art and Science Network - Centar za promociju nauke; Ceramics and its dimensions - Muzej primenjene umetnosti i Human Cities – Challenging the city scale - Udruženje građana “Nedelјa dizajna”. Ostvareni iznosi po projektu kreću se od 1.097.250 evra do 1.990.078 evra.
Šest projekata i sedam organizacija i ustanova iz Srbije dobilo je podršku u okviru konkursa za projekte evropske saradnje manjeg obima: Fakultet za menadžment i Kulturanova (Virtual Sets: Creating and promoting virtual sets for the performing arts), Zadužbina Ilije M. Kolarca (Take Over), Mikser haus (Balkan Design Week), Muzej istorije Jugoslavije (Heroes we love – Ideology, Identity and Socialist Art in New Europe), Muzej savremene umetnosti Vojvodine (Performing the Museum), Ring ring (European Traditions in cultural Heritage and Performances). Svi projekti ostvarili su podršku u iznosu od 198.000 do 200.000 evra.
Na konkursu za projekte evropske saradnje u 2015. godini podržano je 12 projekata u čijoj realizaciji učestvuje 11 organizacija i ustanova iz Srbije.
Među njima je i jedan lider projekta – Muzikološki institut SANU, koji je konkurisao projektom “Quantum musicu”, u kojem učestvuje i asocijacija New arts Center, kao i Centar za promociju nauke iz Beograda.
Dobitnici podrške za realizaciju projekata manjeg obima su i: Univerzitet umetnosti u Beogradu (projekat Rostrum+); Arheološki institu u Beogradu i Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica (Developing archeological audiences along the Roman route Aquileia- Emona – Sirmium – Viminacium); Kuda.org (Aesthetic Education Expanded); Magnetic field B (European Network for Contemporary Audiovisual Creation); No Borders Orchestra (Aghet – Die große Katastrophe).
Dobitnici podrške za realizaciju projekata većeg obima su: Univerzitet umetnosti u Beogradu (NE©XT Accelerator); Darkwood (Europe Comics); Magnetic field B! (We are Europe).
Takođe, na konkursu za evropske platforme za 2015. godinu, od podnetih 47 projekata odobrena su ukupno tri (sa 37 partnera iz 22 zemlje), a Srbiju prvi put u okviru tog poziva predstavlјa Društvo arhitekata Beograda, kao jedan od partnera u projektu ”Future Architecture“.
Prema rečima direktorke Kolarčeve zadužbine Jasne Dimitrijević, procedura apliciranja na konkurse Kreativne Evrope nije komplikovane ako postoje dobre ideje i svest zašto se projekat radi.
“Konkursi su dobri zato što vidite gde vam je mesto u odnosu na partnere i okruženje, za stvaranje uslova za kreativnu mobilnost ideje, za partnersku saradnju, za komunikaciju koja podrazumeva da - ako radite u instituciji, ne možete da radite sami, morate da znate šta rade i drugi i ko su partneri ili okruženje sa kojim sarađujete i da polako menjate i sisteme vrednosti u odnosu na one koji važe među partnerima u okruženju. Institucije ne koriste dovoljno šanse za učešće u takvim projektima. Najveća iskustva ima nevladin sektor”, dodala je Jasna Dimitrijević.
(SEEcult.org)
Među sagovornicima projekta “Zašto DA NE u EU?", koji su realizovali ZMUC i SEEcult.org, bili su: v.d. direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, direktorka Remonta - nezavisne umetničke asocijacije Darka Radosavljević, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu Zoran Ćirjaković, filmski scenarista Dimitrije Vojnov, pevač grupe Darkwood Dub Dejan Vučetić Vuča, Rastko Šejić iz udruženja Šta hoćeš, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag Gojko Božović, Vladislav Nešić iz Omladinskog pozorišta PATOS u Smederevu, aktivista, umetnik i urednik i koordinator tribinskog programa Kulturnog centra Rex Nebojša Milikić, Vlada Đurić iz Umetničke asocijacije i programski direktor Kulturnog centra Zrenjanin, grafički dizajner Slavimir Stojanović, Zoran Pantelić iz Centra za nove medije_Kuda.org u Novom Sadu, direktorka Centra za kulturu Sopot Suzana Anastasov Marković, rukovoditeljka Grupe za međunarodnu saradnju i evropske integracije Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom Jelena Pajović van Reenen, direktorka Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević, Marko Miletić iz Kontekst kolektiva i jedan od urednika portala Masina.rs, Zoran Gajić iz Centra za konceptualnu politiku, novinarka i urednica kulture u Radio Beogradu 202, pozorišna kritičarka i dramaturškinja Aleksandra Glovacki, kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine Nebojša Milenković, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Vladislava Gordić Petković, slikar i pisac Mileta Prodanović, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i predsednik Nacionalnog saveta za kulturu, umetnik Milan Bosnić, kao i šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Majkl Devenport.
Pozivamo sve da se priključe daljoj raspravi u okviru Facebook strane projekta “Zašto DA NE u EU?”
Projekat "Zašto DA NE u EU?" podržala je Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije.
