Mitovi o EU: Zoran Gajić

Zoran Gajić iz Grupe za konceptualnu politiku u Novom Sadu smatra da je najveći mit u sektoru kulture u Srbiji u vezi sa procesom evropskih integracija to da je kultura bitna i da predstavlja javno dobro. Oštar kritičar EU, Gajić za serijal “Zašto DA NE u EU?” kaže i da je Srbija već u režimu EU i da predstoje samo administrativne procedure koje neće ništa bitno promeniti. Za njega je kultura reakcionarni koncept koji ujedinjuje pod režimom eksploatacije, u čemu vidi i suštinu EU.

Zoran Gajić iz Grupe za konceptualnu politiku u Novom Sadu smatra da je najveći mit u sektoru kulture u Srbiji u vezi sa procesom evropskih integracija to da je kultura bitna i da predstavlja javno dobro. Oštar kritičar EU, Gajić za serijal “Zašto DA NE u EU?” kaže i da je Srbija već u režimu EU i da predstoje samo administrativne procedure koje neće ništa bitno promeniti. Za njega je kultura reakcionarni koncept koji ujedinjuje pod režimom eksploatacije, u čemu vidi i suštinu EU.

- Da li te za ulazak Srbije u EU?

Z.G: Jesam. Zato što je "što gore, to bolje". I to je jedan od principa. Mislim da smo u EU već sada, ali ćemo u situaciji kada budemo sa tim načisto imati drugačiji uvid u mogućnosti koje će se tada otvoriti, koje nisu ove koje svi očekuju.

- Koje su to mogućnosti?

Z.G: Njih ćemo tek otkriti kada budemo načisto s ovim predrasudama, sa onim šta se misli da nudi EU.

- Šta se može očekivati u sektoru kulture ulaskom u EU?

Z.G: Isto što i do sada. Pošto je kultura reakcionarni koncept, ona služi istom onom čemu služi i država. Pošto je država sad supsidijarna, ona je već u EU bez obzira što nije zvanično ušla, a tada ćemo biti načisto s tim da i kultura ima istu funkciju - da ujedinjuje pod režimom ekploatacije, odnosno akumulacije kapitala, oko čega se i oformila EU.

- Koji su najzastupljeniji mitovi u sektoru kulture o EU?

Z.G: Najzastupljeniji mit je da je kultura nešto bitno i da je javno dobro. Ona, kao i država, jeste "javno", ali da li je "dobro", to bi trebalo da vidimo mi koji smo u njoj.

- Mislite da se ljudi u kulturi tome nadaju po ulasku u EU?

Z.G: Ja ne znam čemu se ljudi u kulturi nadaju, osim onome čemu se nadaju u nacionalnoj kulturi, odnosno nacionalnoj državi. To je da su bitni za zdravlje nacije, odnosno duhovno zdravlje nacije, mada imaju konkurenta - Crkvu. Stoga ne znam kako će se kultura izboriti s duhovnošću.

- S obzirom na stanje u kulturi u Srbiji, koji je u tom pogledu mogući scenario?

Z.G: Mi već doživljavamo ono što ćemo doživljavati ulaskom u EU. Taj proces je već počeo - od industrijalizacije, nezaposlenosti i svega ostalog. Znači - recesija koja upravlja i politikama i oblicima udruživanja ljudi u tim uslovima. Tako da mi već jesmo u tim procesima. To će biti više administrativna stvar i samo deklarativno otvorene mogućnosti za individualna  nekakva snalaženja i putovanja, ali postojaće verovatno druge procedure koje će to osujetiti. Prema tome, ja ne vidim nikakvu promenu iz ove situacije u onoj u kojoj ćemo se naći u EU. Po meni, mi smo već u EU.

- Šta mislite o evropskim procedurama uopšte?

Z.G: To su administrativne i državne procedure. Imamo iskustvo s našom državom, a bila je nekada i veća, i stvar se neće promeniti. Ako se to odnosi na fondove, pa oni su državni kao što su i ovi bili. Verovatno će iste procedure biti u pitanju i sigurno ćemo imati posredovanje ove supsidijarne ispostave, stražare države, koja će imati funkciju da distribuira te mogućnosti. Ja mislim da je u tome čitava stvar. Političke partije se i uvežbavaju u tome da se kače na evropske fondove pošto nemaju više jugoslovensku ili srpsku nacionalnu privredu, pa očekuju da će dobiti nešto od evropske.

- Koliko su evropski fondovi naklonjeni nezavisnoj i neprofitnoj kulturi u odnosu na institucionalnu, i posebno na sektor kreativnih industrija?

Z.G: Ako govorimo o nezavisnoj kulturnoj sceni i nezavisnoj kulturi generalno, mislim da država ima interes da joj ova pomogne i ispuni sadržajem pošto se nezavisna scena pokazuje kao jedini proizvođač sadržaja, jer u zvaničnoj, formalnoj kulturi, državnoj, sede isključivo administratori. Dakle to je šansa. Fondovi su otvoreni za sadržaje, a pitanje je samo koliko će doći do zloupotreba kada se i državne institucije, državna kultura prikači na evropske fondove i evropsku kulturnu politiku. Ja mislim da će ulaskom u EU biti manje izgleda za nezavisnu kulturnu scenu.

Razgovor sa Zoranom Gajićem deo je projekta “Zašto DA NE u EU?” koji ZMUC i SEEcult.org realizuju kroz seriju intervjua sa akterima sektora kulture u Srbije u vezi sa mitovima, očekivanjima, strahovima i dilemama kulturne scene u vezi sa priključenjem EU. Sagovornici su i evroentuzijasti, i evroskeptici, i neopredeljeni - kako sa institucionalne, tako i sa nezavisne scene.

Među sagovornicima su i: v.d. direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, direktorka Remonta - nezavisne umetničke asocijacije Darka Radosavljević, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu Zoran Ćirjaković, filmski scenarista Dimitrije Vojnov, pevač grupe Darkwood Dub Dejan Vučetić Vuča, Rastko Šejić iz udruženja Šta hoćeš, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag Gojko Božović, Vladislav Nešić iz Omladinskog pozorišta PATOS u Smederevu, zatim aktivista, umetnik i urednik i koordinator tribinskog programa Kulturnog centra Rex Nebojša Milikić, Vlada Đurić iz Umetničke asocijacije, koji je i programski direktor Kulturnog centra Zrenjanin, grafički dizajner Slavimir Stojanović, Zoran Pantelić iz Centra za nove medije_Kuda.org u Novom Sadu, direktorka Centra za kulturu Sopot Suzana Anastasov Marković, rukovoditeljka Grupe za međunarodnu saradnju i evropske integracije Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom Jelena Pajović van Reenen, direktorka Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević, umetnik Milan Bosnić, član umetničkog dua diSTRUKTURA, kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine Nebojša Milenković, slikar i pisac Mileta Prodanović, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i predsednik Nacionalnog saveta za kulturu, novinarka i urednica kulture u Radio Beogradu 202, pozorišna kritičarka i dramaturškinja Aleksandra Glovacki, umetnica i aktivistkinja Tanja Ostojić, šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Majkl Devenport...

Pozivamo sve da se priključe raspravi u okviru Facebook strane projekta “Zašto DA NE u EU?”, a argumentovane komentare uzećemo u obzir prilikom daljeg istraživanja i analize.

Projekat "Zašto DA NE u EU?" podržala je Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije.