Moja ti premijerno u Ateljeu 212

Drama “Moja ti” Olge Dimitrijević, u režiji Aleksandre Milavić Dejvis, koja govori o problemima starosne, ideološke, seksualne i rodne diskriminacije, biće premijerno izvedena u Beogradu 21. septembra u Ateljeu 212, nakon uspešne premijere početkom juna u Novom Sadu, na zatvaranju Sterijinog pozorja.

Posle predstave rediteljki će biti uručena nagrada “Ljubomir Muci Draškić”, koju bijenalno dodeljuju glumci Ateljea u znak sećanja na svog dugogodišnjeg upravnika i omiljenog reditelja.

Aleksandra Milavić Dejvis, rođena u Londonu, gde se bavi režijom, koreografijom i dramaturgijom, u Ateljeu je već režirala predstavu “Konstelacije”.

Direktor Ateljea Branimir Brstina izrazio je zadovoljstvo što to pozorište već treću godinu za redom sezonu započinje novom predstavom. “Radujemo se što ćemo sada na našoj sceni imati predstavu sa kojom smo u Novom Sadu postigli ozbiljan i značajan, vrhunski rezultat”, rekao je Brstina 20. septembra na konferenciji za novinare u Ateljeu 212, koje je dramu "Moja ti" radilo u koprodukciji sa Sterijinim pozorjem.

Direktor Sterijinog pozorja Miroslav Radonjić podsetio je da je komad Olge Dimitrijević pobedio pre dve godine na konkursu tog festivala za savremeni dramski tekst, tada pod naslovom “Kako je dobro videti te opet”. Naslov je naknadno promenjen, jer grupa Novi fosili nije dozvolila njegovu upotrebu.

“Dobili smo predstavu koja je nepretenciozna, emotivna i duhovita, po tekstu koji nije na prvu loptu angažovan ali jasno progovara o bitnim fenomenima našeg društva. Siguran sam da će ova predstava biti dugovečni hit”, izjavio je Radonjić, dodajući da to garantuju nagrađeni tekst, maštovita i svedena režija i zvezdana glumačka podela.

Glavne uloge igraju Svetlana Bojković (Dragica), Gorica Popović (Ruža) i Tanja Bošković (Zagorka). U predstavi učestvuju i mladi glumci Sofija Juričan i Ivan Mihailović, kao i pijanistkinja Gorica Šutić.

Nakon što joj je umrla partnerka sa kojom je živela pola veka, Dragica ostaje prepuštena na nemilost sinu svoje najveće ljubavi - partizanke Ivane, koji preti da je izbaci na ulicu želeći da uzme za sebe stan pokojne majke. Uplašena Dragica sreće davnu prijateljicu Ružu, nekada uspešnu pevačicu šlagera, sa kojom deli svoje novonastale životne muke. Pridružuje im se Zagorka, penzionisani sudija, koja beži od svoje porodice želeći slobodu.

Tri prijateljice kreću u borbu protiv Ivaninog sina ne bi li ga sprečile da oduzme Dragici krov nad glavom, u čemu će pomoći Zagorkino iskustvo rada u pravosuđu, a potom stupaju u borbu sa građevinskom mafijom koja preti da sruši njihove domove u želji da izgradi novi grad, grad koji će obrisati sećanja i uspomene na prošla vremena, živote i ljubavi, navodi se u najavi predstave.

Aleksandra Milavić Dejvis izjavila je da joj je ova predstava posebno draga jer je imala predivnu ekipu sa kojom je radila kao u porodici, te i rezultat predstavlja kolektivni doseg.

“Ovaj komad meni priča fundamentalne stvari, a to su ljubav i društvo, odnosno usamljenost. Ova predstava ima srce. To je jedna ljubavna priča koja je i bajka i mjuzikl i teatar pokreta. Uživala sam sa glumicama koje imaju ogromno iskustvo i koje su celoj ekipi davale kulturni kontekst, emocije i atmosferu prethodnog vremena”, rekla je rediteljka.

Kostimografkinja je Maria Marković, senografkinja Marija Kalabić, kompozitorka Anja Đorđević.

Tanja Bošković je primetila da se radi o tehnički siromašnom pozorištu.

“Zapljusnuti smo tehnološkim čudima, a Saša nas je uverila da su glumci ipak neophodni jer iz njihovih duša daju ono nešto da čovek može da doživi katarzu. Sigurni smo da će gledaoci, čak i oni koji ne znaju našu epohu, osetiti emocije”, rekla je Tanja Bošković.  

Svetlana Bojković je dodala da ne pamti tako prijatan proces rada.

“Zaključila sam da je lako raditi sa Englezima. Saša poseduje uravnoteženost emocija i razuma, to je njen veliki kvalitet”, izjavila je ona.

Gorica Popović, pominjući takođe “čudesan proces, istovremeno relaksirajući i dubinski”, osvrnula se na temu istopolne ljubavi. “To bi moglo da izazove tabloidnu radoznalost, ali Saša i mi smo to doveli na osnovnu priču, a to je ljubav, nije bitno čija”, istakla je ona.

Povodom teme starosne diskriminacije, Svetlana Bojković je primetila da “živimo u vreme terora mladih”.

“Prekinula se normalna spona između ljudi koji imaju iskustvo i mladih kojima bi trebalo da ga postepeno prenesu. Tako je nekada bilo, a danas mladi odmah ulaze u posao, matore šalju u staro gvožđe. Za jedno društvo to nije zdravo”, smatra Svetlana Bojković.

Tanja Bošković je ukazala da čak i Hitna pomoć - kada je pozovete - prvo pita koliko godina ima pacijent, pa ako je neko stariji neće ni da dođu.

“Ali, mi smo krivi što se nismo izborili sa lošim đacima koji sada zavode pravo jačeg. Sve smo bliži tome da je svako iskustvo nepoželjno, te će se lako vladati neiskusnima”, rekla je Tanja Bošković.

Premijerno izvođenje predstave "Moja ti" na velikoj sceni Ateljea 212 "Mira Trailović" rasprodato je, a prva repriza je 22. septembra.

*Foto: Atelje 212

(SEEcult.org)