Monografija o Lanetu Gutoviću
Udruženje dramskih umetnika Srbije objavilo je monografiju o velikom glumcu Milanu Lanetu Gutoviću (1946-2021), kao deo posthumno dodeljene nagrade Dobričin prsten za životno delo za 2021. godinu, a to izdanje predstavili su 28. septembra u Muzeju Narodnog pozorišta autorka Tatjana Nježić, predsednik UDUS-a Nebojša Dugalić, glumci Petar Božović i Jelisaveta Seka Sablić i reditelji Jug Radivojević, Stanko Crnobrnja i Tatjana Mandić Rigonat.
Monografija o Gutoviću je 26. knjiga iz edicije o laureatima Dobričinog prstena, a prema rečima Dugalića, iza koje stoji „trud da se sačuva nešto od onog najboljeg što imamo, da ostane trag o ljudima koji su obeležili svoje vreme i koji su nas toliko zadužili u stvaralačkom smislu“.
Najobimniji deo monografije, kako je izjavila Tatjana Nježić, „čine uglavom Lanetove reči, izjave koje je davao u raznim prilikama“ medijima u Srbiji i regionu.
„Najznačajniji mi je bio, sticajem okolnosti, veliki, jednočasovni intervju koji smo radili za „Bardove teatra“ na televiziji Beogradskog dramskog pozorišta. Ispostavilo se da je to bio njegov poslednji, može se reći testamentarni intervju. Na taj razgovor sam se najviše oslanjala“, rekla je autorka.
U pogovoru monografije istakla je Gutovićevu vanserijsku ličnost, harizmu, histrionski duh...
Dragocen doprinos ovom izdanju dali su svojim tekstovima Radoslav Zelenović, Branka Petrić, Branka Otašević, Aleksandar Milosavljević, Dejan Mijač, Jagoš Marković, Vida Ognjenović...
Deo knjige posvećen je dodeli Dobričinog prstena, koji je deci Milana Gutovića na ceremoniji u decembru 2021. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu uručio dobitnik za prethodnu godinu Petar Božović.
„Kad god pogledam Lanetovu seriju „Pustolov“ taj dan mi postaje lepši“, izjavio je na promociji monografije Božović, dodajući da je s njim počeo da se druži još na Akademiji.
„Tada je bila samo jedna akademija i svi smo se znali. Kada bi neko od nas napravio nešto, to bi odjeknulo. A najveći odjek imala je predstava studenata treće godine u klasi Milenka Maričića. Bio je to Nušić i slavna generacija predvođena Lanetom i Đurđijom Cvetić. Ta predstava je stavljena i na repertor Ateljea 212“.
Božović je naveo i svoja razmišljanja o glumi. „Šta je to? Par rečenica teksta koji nam je dat. A onda shvatim da svako može da nauči taj tekst, ali je glumac taj koji mu udahnjuje sopstveno viđenje i smisao“.
Seka Sablić je istakla da je autorka monografije veliki poznavalac i poštovalac glume i glumaca. „Sigurna sam da ćete u ovoj knjizi naći sve o tome šta je Lane govorio, šta su drugi o njemu rekli, koje je nagrade dobio... Ali tajnu njegove pesničke duše nikada nećemo saznati“.
Jug Radivojević je izrazio zahvalnost zbog objavljivanja monografije, ocenjujući da je to „način da ova naša efemernost ostane u nekoj vrsti dokumentovanog i materijalnog“.
„Nažalost, svedoci smo odlazaka naših divnih kolega i prijatelja. Gledajući juče na komemoraciji za Jagoša Markovića inserte iz njegovih predstava video sam toliko glumaca koji nisu više među nama. Ovakve knjige su put i način da sačuvamo sećanje i to kroz literaturu, koja je najdugovečnija“, rekao je Radivojević.
„Sa Lanetom sam se družio i radio više od 20 godina. Bio je poseban čovek, ne baš jednostavan za razumevanje i prihvatanje, ali prema onima koje on prihvati bio je fantastičan“, izjavio je Radivojević.
Prisetivši se rada na predstavi „Laža i paralaža“ i Gutovićevog ležernog odnosa prema probama, rekao je: „Imao je neodoljiv šarm. Sve mu se moglo. Talentu se prašta sve, a njegov talenat je bio čaroban“.
Stanko Crnobrnja (koji je radio Pustolova) ocenio je da Gutović pripada panteonu komedije, uz Zorana Radmilovića, Miju Aleksića i Miodraga Petrovića Čkalju, kao i da su sva četvorica imali različite vrste glumačke igre.
Gutovićev „Kabare“ u Teatru Vuk, „tešku monološku formu za koju je sam i pisao tekstove, a publika padala sa stolice od smeha“, izdvojio je kao „jedan od vrhunaca naše pozorišne istorije“. „Takva virtuoznost i vladanje scenom retki su i u svetu“, rekao je Crnobrnja, dodajući da je Gutovića krasila „beskrajna znatiželja, želja da shvati šta se dešava nama svima i njemu samom“ .
Tatjana Mandić Rigonat je pročitala svoj tekst iz monografije pod naslovom “Tajna“, u kojem navodi predstave „Buba u uhu“ u režiji Ljubiše Ristića, „Pučina“, „Rodoljupci“ i „Putujuće pozorište Šopalović“ Dejana Mijača, „Sumrak“ u režiji Ježija Jarockog... „u kojima je Lane Gutović ispisao istoriju glumačkog majstorstva“.
Monografija sadrži popis Gutovićevih pozorišnih, filmskih i televizijskih ostvarenja i nagrada, kao i oko 100 kolor i crno belih fotografija iz arhiva ustanova kulture i iz privatne arhive.
Knjigu je štampao „Službeni glasnik“, a objavljivanje su finansijski podržali Ministarstvo kulture Srbije i Sekretarijat za kulturu Beograda.
(SEEcult.org)
