• Search form

29.12.2016 | 03:06

Na mladima svet ostaje

Na mladima svet ostaje

Omladinski kulturni centar u Bitolju (MKC Bitola) po mnogo čemu je specifična organizacija građana koja već gotovo dve decenije organizuje brojne kulturne događaje namenjene mladima, a opstaje i razvija se pre svega zahvaljujući donatorskoj podršci i saradnji s poslovnim sektorom, dok na pomoć lokalnih vlasti i države ne može mnogo da se osloni. O razvoju, najznačajnijim projektima, situaciji u oblasti kulture u Makedoniji, ali i o koordinisanju mreže lokalnih volonterskih centara i edukaciji za građanski aktivizam, u intervjuu za SEEcult.org govori direktor bitoljskog MKC-a Sašo Dodovski, ističući posebno značaj saradnje i umrežavanja u regionu i šire.

MKC Bitolj osnovan je 1999. godine kao omladinsko, neoprofitno, udruženje građana, a u međuvremenu je izrastao u jednu od vodećih organizacija mladih u Makedoniji koja realizuje brojne aktivnosti u oblasti neformalne edukacije i razvoja veština mladih, afirmacije urbane kulture, građanskog aktivizma i volontiranja. Šta vidite kao najvažnije rezultate dosadašnjeg delovanja i na koje ste projekte/programe najviše ponosni?

S.D: Za više od 18 godina postojanja MKC Bitolj se razvio u održivu organizaciju sa značajnim kapacitetima za organizovanje različitih projekata i programa u Makedoniji, a preko partnerske saradnje i u regionu Jugoistočne Evrope i šire.

Najznačajniji preokret u razvoju organizacije bilo je dobijanje jedinstvenog prostora u centru Bitolja, renoviranog i adaptiranog, zahvaljujući dinatorskoj podršci (program Živo nasleđe), koji je realno profunkcionisao kao nezavisni Mladinski kulturni centar. Površine od 350 kvadratnih metara, MKC Bitolj raspolaže kancelarijskim prostorom, salom za prezentacije i radionice, muzičkim studiom i solidnom tehničkom opremom. 

Kao jedan od najvažnijih projekata i programa bismo izdvojili međunarodni omladinski umetnički festival “Bitolj otvoren grad” (Bitola otvoren grad), u okviru kojeg je za proteklih 15 godina organizovano više od 200 događaja u kojima je učestvovalo više od 500 mladih umetnika iz više od 40 zemalja. “Bitolj otvoren grad” je jedan od sinonima i znak prepoznavanja MKC-a, kao najposećeniji događaj u oblasti kulture u gradu.

Takođe, MKC Bitolj već devet godina radi i kao nacionalna kancelarija neformalne mreže lokalnih volonterskih centara, odnosno kao Volonterski centar Makedonije. Koordiniše razmenu volontera na lokalnom, regionalnom i međunarodnom nivou, edukuje volontere, nudi konultativne usluge drugim ubjektima i sarađuje sa drugim lokalnim i internacionalnim organizacijama koje promovišu slične vrednosti. Preko programa “Lokalni volonterski servis” (LVS) u proteklih sedam godina smo regrutovali, obučili i angažovali više od 450 mladih ljudi za tromesečno volontiranje u lokalnoj zajednici (javne institucije, opštine, državni organi i agencije, ministarstva i nevladine organizacije), uz pokrivene troškove donatorskom podrškom. Program LVS je, osim u Bitolju, realizovan i u Skoplju, Tetovu, Prilepu, Kavadarcima, Strumici i Svetom Nikoli. MKC Bitolj je osnivač i administrator prvog nacionalnog veb portala za promovisanje volonterstva u Makedoniji volonter.mk

Od kraja 2015. godine smo nosioci IPA projekta za razvoj i promociju omladinskog rada u Makedoniji i aktivno radimo na izgradnji kapaciteta mreže Saveza omladinskog rada, kao i na osiguravanju standarda kvaliteta programa za rad mladih u okviru omladinskih organizacija.

Koliko vam je u pogledu institucionalnog razvoja i programskog jačanja pomogla podrška koju ste u različitim periodima dobili od Evropske kulturne fondacije, USAID-a, švajcarskog programa CIVICA Mobilitas… Da li bi bez stranih donatora bio moguć uopšte ovakav poduhvat i kakvu podršku imate od lokalnih i državnih vlasti?

S.D: Bez podrške stranih donatora teško da bi se izgradila jaka građanska organizacija na ovim prostorima. To važi i za MKC. Podrška stranih donatora bila je od ključnog značaja. Bez razlike u odnosu na način menadžmenta, kvalitet tima i ideja koje su realizovane, donatorska podrška (finansijska i know how) odigrala je presudnu ulogu u rastu i razvoju MKC-a. Podrška lokalnih i državnih vlasti je mnogo mala i nikada nije bila veća od pet odsto od našeg godišnjeg budžeta. Za nas je značajno što imamo dobru saradnju sa poslovnim sektorom i tradicionalne programske sadržaje koje organizujemo u partnerstvu sa lokalnim kompanijama.

  Sašo Dodovski

Vaša vizija je razvijeno demokratsko društvo u kojem su mladi nosioci progresa. Koliko je današnje društvo demokratsko i kakva je, prema vašem mišljenju, pozocija mladih danas u njemu?

S.D: Demokratizacija na celokupnom društvenom prostoru u regionu Jugoistočne Evrope je, nažalost, samo floskula koja se upotrebljava da bi se zadovoljile široke strukture građanstva. Mi smo daleko od razvijenog demokratskog društva i upravo je pozicija mladih najteža. Ne samo zbog činjenice da je nezaposlenost među mladima najveća, već i zbog činjenice da se posao najčešće može dobiti samo sa partijskom knjižicom i to u zavisnosti od toga ko kakve partijske veze ima.

Sa druge strane, procenat mladih koji emigriraju u zapadnu Evropu se svake godine povećava i sve manje mladih ljudi ostaje u regionu. Na taj način se obavlja intelektualno pustošenje ovih prostora, jer bez mladih nema ni perspektive.

Šta bi trebalo uraditi da u tom pogledu dođe do suštinskog pomaka?

S.D: Trebalo bi da se prihvate standardi i norme koji postoje u državama sa dugom demokratskom tradicijom, tržišni principi i principi koji garantuju da kvalitet pojedinca ili grupe ima presudnu ulogu za mogućnost profesionalnog i ličnog razvoja.

Okupljate i sarađujete sa mnogim mladim ljudima već godinama. Da li primećujete neke promene u mladoj populaciji pod uticajem burnih društvenih događaja, ali i ubrzanog tehnološkog razvoja i novih načina komunikacije?

S.D: Da, među mladima se promene događaju veoma brzo, kao i njihova moć da utiču na te promene. Mladi su više nego ikada spremni da preuzmu aktivnu ulogu u upravljanju i razvoju društva i tako i treba da bude.

Da li među mladima ima potencijala za promene i koliko su zainteresovani za građanski aktivizam koji je takođe jedan od fokusa vašeg delovanja?

S.D: U Makedoniji je, posebno poslednjih godina, građanski aktivizam veoma zastupljen. Mladi su najveća populacija zainteresovana za građanski aktivizam koji je odigrao ključnu ulogu u demistifikovanju političkog režima na čelu države.

Koliki je, prema vašem mišljenju, domet građanskog aktivizma i da li preporučujete neke nove taktike koje bi povećale efikasnost takvog angažovanja, s obzirom da smo i u regionu, ali i šire, svedoci sve bezobzirnije političke kontrole i ignorisanja šireg javnog interesa?

S.D: Građanski aktivizam je poslednjih godina tema kojoj se ozbiljno pristupa. Kreativne alatke za građanski aktivizam su trenutno aktuelne i atraktivne i za mlade i za najšire građanstvo. Trenutno najaktuelnije i najupečatljivije su gerila akcije tokom kojih se snima kratki video i potom se preko društvenih mreža širi viralno kako bi poruka stigla do najvećeg broja građana. Činjenica je da je društvene mreže teško politički kontrolisati, što ih čini efikasnim prenosiocima poruka.

Teatar potlačenih (theatre of oppressed) je prepoznatljiva alatka za društvene promene, a sa izvesnim modifikacijama se može koristiti i kao alatka za građanski aktivizam. Jedna od tih formi je Inivisible theatre.

Jedan od važnih programa koje MKC organizuje već 15-ak godina je međunarodni festival “Bitolj otvoren Grad”, koji okuplja mlade umetnike iz Evrope, promovišući razmenu iskustava, evropski duh i interkulturni dijalog. Kako se festival razvijao i koji su najveći izazovi sa kojima ste se suočavali?

S.D: Festival “Bitolj otvoren grad” organizujemo u kontinuitetu od 2002. godine. Započet je u formi velikog muzičkog hepeninga koji slavi multikulturalizam i saradnju različitih kultura. Potom se razvijao kao prostor za različite alternativne forme umetnosti na kojem mladi umetnici, uglavnom iz Evrope, promovišu svoje vrednosti, tavove i iskustva. Protekle godine festival je dobio nesto drugačiju formu. Program je uključio i ulične koncerte, umetničke performanse, instalacije i izložbe, projekcije dokumentarnih filmova i radionice na temu “Građanski”. Festival je platforma za mnoge umetnike, mlade ljude i građanske organizacije, kojima omogućava da na umetnički način iskažu svoje stavove o društveno relevantnim temama.

Proteklih godina među našim gostima su bili rok izvođači kao što su Rambo Amadeus, Van Gog, Kiril Džajkovski i Serdžuk orkestar, Dubioza kolektiv, S.A.R.S, Hladno pivo, Majkl Grej, Džane Nadine, ZAA, Zemlja gruva, Partibrejkers, Električni orgazam itd, imena koja privlače ogromnu pažnju domaće i strane publike, kao i medija.

Festival uvek odvaja prostor i za makedonsku muzičku scenu i na naše zadovoljstvo gostovali su mnogi značajni makedonski alternativni umetnici od Tonija Kitanovskog, preko muzičkih grupa kao što su Mizar, Arhangel, Mooger Foger, Superhiks, Kismet, Foltin, Set, Parketi, D.N.O, Dina, Three Minutes on the Rain, Bei the Fish, The Government, Bernajs propaganda…

Kako biste opisali kulturnu scenu u Bitolju u odnosu na druge gradove u Makedoniji i šta su najveći problemi sektora kulture, posebno nezavisne kulturne scene kojoj i MKC pripada?

S.D: Kulturna scena u Bitolju je dosta aktivna. Postoji veći broj formalnih i neformalnih grupa koje su aktivne u Bitolju.

Problem sa kojim se suočava sektor pre svega se tiče finansijskog aspekta, odnosno nedostatka fondova za kulturu, zbog čega imamo i nedostatak kontinuiranih aktivnosti, a to nas zauzvrat vodi do problema nedostatka publike na ionako retko organizovanim događajima u kulturi.

Članovi ste više nacionalnih i međunarodnih mreža, uključujući i regionalnu platformu za kulturu Kooperativa. Koliko vam je značajno to umrežavanje i kakve vam je mogućnosti eventualno otvorilo u dosadašnjem delovanju?

S.D: Umrežavanje, stvaranje i negovanje odnosa sa srodnim organizacijama građanskog sektora na nacionalnom i međunarodnom nivou je od ključnog značaja za uspeh onoga što je danas MKC Bitolj. Kao rezultat uspešno realizovanih partnerstava na brojnim projektima još od samog početka razvoja, MKC Bitolj je postao prepoznatljiv kao pouzdan partner sa stabilnim organizacionim i ljudskim resursima u korist ciljnih grupa. Rad na partnerskim projektima dokazano daje veće i vidljivije rezultate koji vode do održivih rešenja određenih problema koje želimo da razrešimo preko projekta. Pored toga, umrežavanje i ostvarivanje partnerstava je jedan od ključnih principa rada MKC Bitolj, a pretpostavljam i najvećeg broja građanskih organizacija širom sveta.

MKC je nacionalni Volonterski centar Makedonije, a pre 10 godina ustanovili ste i Nacionalnu volontersku nagradu za koju mogu da konkurišu udruženja građana, fondacije, neformalne grupe, lokalne samouprave, javne institucije i drugi organizatori volonterskog rada. Koliko je volontiranje zastupljeno u oblastima kojima se vi bavite u Bitolju i Makedoniji uopšte i šta je pre svega motivacija ljudi da se prijavljuju za volonterski rad?

S.D: Što se tiče volontiranja, može da se kaže da ono ne predstavlja masovnu i široko razvijenu aktivnost u Republici Makedoniji. I dalje obeshrabruje činjenica da ljudi u Makedoniji često gledaju na volontiranje kao na priliku za zaposlenje, najčešće u instituciji ili organizaciji u kojoj se volontira. Polazeći od te tačke, sasvim je ispravan stav da se volonterski rad mladih ljudi i zloupotrebljava. I volontiranje u građanskim organizacijama nije na zadovoljavajućem nivou. Tendencija promene motivacije za učešće u volontiranju sa osnovnih (novi kontakti, lični razvoj) ka višim ciljevima (pomoć zajednici, misija organizacije) konstatovana je još 2008. godine, kada su usvojene zakonske izmene, i u međuvremenu je nastavljena, mada uz umereno povećanje.

Kakav je profil prosečnog volontera i koliko se eventualno promenio tokom protekle decenije usled sve složenijih društvenih okolnosti, ekonomske krize, smanjenih mogućnosti zapošljavanja?

S.D: Ne postoji jedinstven set karakteristika svojstvenih volonterima, niti pak postoje posebna pravila za nekoga ko želi da postane volonter. Jedino što je potrebno jeste da se ima volja i želja da se pomogne drugima, kao i osećanje da se bude koristan zajednici, da se ima želja za učenje novih poslova, novih veština i za upoznavanje novih ljudi. Potom je potrebno imati i inicijativu, koja je prvi korak za volontiranje i preduslov da ono postane deo svakodnevnog života.

Situacija u Makedoniji je trenutno takva da se termin volonter veoma često poistovećuje sa terminima praktikant i stažista, odnosno sa nekim ko posle  izvesnog vremena dobija radno mesto u instituciji u kojoj volontira. U tom slučaju nema govora o volontiranju, odnosno dobrovoljnom radu. Isto se događa u obrazovanju, socijalnom sektoru i drugim. Volonter, međutim, ne može da zameni profesionalca. Volonter se interesuje za lokalne probleme, učestvuje u raznim akcijama, volontira da bi se duhovno nadgradio i dodatno obrazovao, a ne zato da bi se zaposlio. Volonterski rad ne sme da zameni radno mesto. To je problem kojem će MKC Bitolj posvetiti veliku pažnju kako bi došlo do prevazilaženja takve situacije.

*Intervju je realizovan u okviru projekta Archive as Practice koji SEEcult.org realizuje sa SCCA-Ljubljana, Kurzivom i Kulturtregerom iz Zagreba i Qendra Multimedia iz Prištine, u partnerstvu sa Kooperativom - regionalnom platformom za saradnju.

(SEEcult.org)

  • 22.04.2017 | 10:00

    Umetnostna galerija Maribor, Strossmayerjeva 6, Maribor

    VIS-À-VIS - Zbirka UGM in zbirka 49 Nord 6 Est - Frac Lorraine - razstava (21.4.-20.8.2017.)

    sodelujoči umetniki: NIKA AUTOR (Slo), ÁLVARO BARRIOS (Col), SANDI ČERVEK (Slo), IVAN DVORŠAK (Slo), PATRICK FAIGENBAUM (Fra), MARCO GODINHO (Prt), MARIE-ANGE GUILLEMINOT (Fra), ZDENKO HUZJAN (Slo), HAO JINGFANG & WANG LINGJIE (Chn/Fra), PETRA KAPŠ (Slo), STOJAN KERBLER (Slo), DAVID LAMELAS (Arg/Fra), POLONA MAHER (Slo), CLAIRE MOREL (Fra), ROMAN OPALKA (Pol/Fra), ALEN OŽBOLT (Slo), LUDVIK PANDUR (Slo), ZORA PLEŠNAR (Slo), MARKO POGAČNIK (Slo), OTO RIMELE (Slo), KARIN SANDER (Deu), MIRA SANDERS (Bel), SIMONA ŠUC (Slo), FIONA TAN (Idn/Nld), SAŠO VRABIČ (Slo), IAN WILSON (USA)

    kustosinja razstave: Andreja Borin

    postavitev razstave: Andreja Borin in Simona Šuc

    oblikovanje: Matej Koren Studio

    prevod: Ksenija Vidic

    www.fraclorraine.org

    http://www.ugm.si

    21.05.2017 | 11:00

    Muzej suvremene umjetnosti Zagreb

    DAN GRAHAM (1942, New York): ZABAVA ZA CIJELU OBITELJ - izložba (20.5.-27.8.2017.)

    kustosi izložbe: Maurizio Bortolotti i Radmila Iva Janković

    partneri izložbe: Galerija Lisson, London; Galerija Hauser & Wirth, Zürich

    http://www.msu.hr

    07.06.2017 | 11:00

    Muzej suvremene umjetnosti Zagreb

    SintArt 08
    ALEM KORKUT (1970, Travnik): GRAVITACIJA - izložba (6.6.-30.9.2017.)
    kustosica izložbe: Nataša Ivančević

    http://www.msu.hr

    17.06.2017 | 10:00

    Mednarodni grafični likovni center, Grad Tivoli, Pod turnom 3, Ljubljana
    32. GRAFIČNI BIENALE: KRITERIJ ROJSTVA (16.6.-29.10.2017.)

    http://www.mglc-lj.si

    30.06.2017 | 15:00

    Kibla, Maribor

    PATRICIA PICCININI (Avstralija): ZAVEST / CONSCIOUSNESS - razstava (29.6.-14.10.2017.)
    http://www.patriciapiccinini.net

    https://www.youtube.com/watch?v=RPC_7JahYsM

    http://www.kibla.org

    07.07.2017 | 10:00

    Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske, Trg srpskih junaka 2, Banja Luka

    RADOŠ ANTONIJEVIĆ (1969, Pančevo): NA SVOME MJESTU STAJATI - izložba (6.7.-30.8.2017.)
    http://radosantonijevic.weebly.com

    kustos izložbe: Mladen Banjac, kustos Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske

     

    http://www.msurs.net

    07.07.2017 | 11:00

    Muzej suvremene umjetnosti Zagreb

    IVANA FRANKE: STRUJANJE PERCEPCIJE (SVEMIRI MISLI) / TOMMI GRÖNLUND i PETTERI NISUNEN: SIVA ZONA - izložba (6.7.-20.8.2017.)

    http://www.msu.hr

    07.07.2017 | 11:00

    Muzej suvremene umjetnosti Zagreb

    ANTO KAJINIĆ (1953, Modriča): PUTOVANJE KROZ BJELINE - izložba (6.7.-31.8.2017.)

    http://www.msu.hr

    12.07.2017 | 10:00

    Galerija umjetnina, Kralja Tomislava 15, Split
    ARHITEKTURA U SUVREMENOJ UMJETNOSTI / ARCHITECTURE IN CONTEMPORARY ART - izložba (11.7.-27.8.2017.)

    umjetnici/artists: DUŠKA BOBAN, TOMISLAV BUNTAK, TOMISLAV ČERANIĆ, IGOR EŠKINJA, ANDREA FRASER, CYPRIEN GAILLARD, ZLATKO KOPLJAR, ARMIN LINKE/SRĐAN JOVANOVIĆ WEISS, ANITA MILOŠ, VEDRAN PERKOV, RENATA POLJAK, VIKTOR POPOVIĆ, NELI RUŽIĆ, JULIÃO SARMENTO, JEE YOUNG SIM, LANA STOJIĆEVIĆ, DARIO ŠOLMAN, MARKO TADIĆ, PATRICIA TEODORESCU, ZLATAN VEHABOVIĆ

    kustosi / curated by: Jasminka Babić & Branko Franceschi

    https://www.galum.hr

    15.07.2017 | 12:00

    Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Rodoljuba Čolakovića 2, Beograd
    FADE IN 2: EXT. MODERNISTIČKA KUĆA - NOĆ - izložba (14.7.-21.8.2017.)
    kustosi: tim Švajcarskog instituta za savremenu umetnost, Njujork i Žili Bukobza

    umetnici: DANAI ANESIJADU, DARJA BAJAGIĆ, DORA BUDOR, ULISES KARION, HEMAN ČONG, BRIS DELSPERŽE, ALEKSANDRA DOMANOVIĆ, MATIS GASER, DAJGA GRANTINA, SINIŠA ILIĆ, ALEKS IZRAEL, BERTRAN LAVIJE, VILIJAM LEVIT, KRISTIJAN MARKLEJ, RODRIGO MATEUS, BENJAMIN RAMIREZ PEREZ, KARIS RODRIGEZ, BOJAN ŠARČEVIĆ, EJMI SIGL, TOBIJAS ŠPIHTIH, RAŠA TODOSIJEVIĆ
    produkcija: Balkan Projects

    http://www.msub.org.rs

Video
15.08.2017 | 19:22

Neko kao ti...

Grupa Eva Braun, koja više od tri godine nije samostalno nastupala u Beogradu, održaće 7.