Na putu oko sveta – nemačka umetnost u MSUB-u
Muzej savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) ugostiće od 24. januara reprezentativnu izložbu savremene nemačke umetnosti sa više od 300 radova oko stotinu autora, odabranih iz bogate kolekcije Instituta za međunarodne odnose u kulturi (ifa), koja održava decentralizovane i pluralističke refleksije na umetnički razvoj u Nemačkoj od kasnih 40-ih godina 20. veka do danas, pokazujući ujedno i kako se istorija umetnosti razlikovala od političke istorije.
“Veze i kontakti umetnika i kustosa apsolutno su bili drugačiji od veza na političkom nivou između Istočne i Zapadne Nemačke – bile su neuporedivo čvršće i brojnije”, rekao je 18. januara na konferenciji za novinare kustos Matijas Vincen, jedan od autora izložbe “Na putu oko sveta. Umetnost iz Nemačke” koju MSUB organizuje u saradnji sa ifa i Gete institutom u Beogradu.
Vincen je kao primer naveo fotografije Arna Fišera iz Istočne Nemačke i Šaržeshajmera iz Zapadne Nemačke, koji imaju slične pristupe i Hladni rat kao dominantnu temu.
Sličan raskorak istorije umetnosti i politike Vincen je primetio i na izložbi “Sekvence” sa radovima jugoslovenskih umetnika, kojom je MSUB otvoren u oktobru 2017. posle desetogodišnje rekonstrukcije. “Veliko zadovoljstvo nam je bilo da pogledamo izložbu ‘Sekvence’. Čim smo ušli, stekli smo utisak da je sa kolegama u MSUB-u moguće ostvariti istinski dijalog”, rekao je Vince, koji je sa kolegom Matijasom Fligeom počeo 2010. godine da pravi selekciju radova iz zbirke ifa koja broji više od 23.000 dela.
Izbor su 2013. zaokružili na 350 dela 94 autora, među kojima su i Jozef Bojs, Nam Džun Pajk, Zigmar Polke, Gerhard Rihter, Klaus Rinke, Rebeka Horn…
Sibil Bergeman, Iz: Spomenik, 1975–1986. foto: Bernd Borchardt © Nachlass Sibylle Bergemann / Ostkreuz
Među umetnicima koji su zastupljeni su i: Diter Apelt, Vili Baumajster, Bernd i Hila Beher, Sibil Bergeman, Katarina Frič, Elze (Tvin) Gabrijel, Iza Gencken, Herman Glekner, Andreas Gurski, Matijas Hoh, Hana Heh, Kandida Hefer, Barbara Klem, Norbert Krike, Rajnhard Muha, Helga Pariz, Oto Pine, Klaus Rinke, Julijan Reder, Diter Rot, Tomas Ruf, Rajner Rutenbek, Karin Zander, Mihael Šmit, Bernar Šulce, Emil Šumaher, Tomas Šite, Oto Štajnert, Tomas Štrut, Katarina Ziverding, Volfgang Tilmans, Ginter Iker, Volf Fostel, Korine Vazmut, Vols, Ulrih Vist…
Jozef Bojs, Ne znam za vikend, 1972. Foto: Uwe Walter © VG Bild-Kunst, Bonn
Umetnička zbirka zbirka ifa odražava različite glasove, budući da su na njeno stvaranje uticali mnogobrojni direktori i kustosi tokom višedecenijske istorije te institucije, bilo da su birali dela umetnika svoje generacije ili radove umetnika za koje su bili lično zainteresovani, koja su potom bila otkupljena i prikazivana na izložbama širom sveta.
Prema navodima Vincea, izložba “Na putu oko sveta” koncipirana je u pokušaju prepoznavanja glavne strukture kolekcije ifa, odnosno važnih tendencija u nemačkoj umetnosti koje se mogu prepoznati i u međunarodnom kontekstu. Izložba stoga obuhvata i radove pripadnika pokreta Fluksus, grupe Zero, umetničkih tendencija iz 60-ih i 70-ih… Posebno je odlikuje i prisustvo velikog broja umetnica kojih, prema rečima Vincea, ima znatno manje u zbirkama klasičnih nemačkih gradskih muzeja.
“Pokušali smo da prenesemo opštu sliku koju zbirka ifa nudi”, rekao je Vince, pominjući kao specifičnu odliku i veliku zastupljenost fotografije, kao i radova na papiru, koji pokazuju način razmišljanja i razvoja ideja nekih od najznačajnijih umetnika, poput Polkeovog bloka crteža koji je dugo bio zaboravljen, a pronadjen je u jednoj fioci.
Matijas Vince, jedan od kustosa, foto: MSUB
Direktor Gete instituta Frank Bauman izrazio je zadovoljstvo što je nemačka izložba prvi međunarodni projekat koji gostuje u rekonstruisanom MSUB-u. “Pretpostavljam da nismo bili jedini koji smo priželjkivali to zadovoljstvo”, dodao je Bauman.
Specifičnost umetničke zbirke ifa je u tome što je stvarana u uverenju da je bolje otkupiti radove umetnika nego plaćati ogromne iznose za njihovo osiguranje, što je, kako je primetio v.d. direktor MSUB-a Slobodan Nakarada, dobar primer kulturne politike i za ovdašnje prilike.
Nakarada je izrazio nadu da će izložba “Na putu oko sveta” privući pažnju ne samo stručne, već i najšire javnosti, a posebno mladih, ističući da MSUB sada ispunjava sve najstrože muzeološke standarde i da je upravo ušao u najuži izbor za nagradu EU za arhitekturu.
Žaklina Ratković, Zoran Erić, Slobodan Nakarada, foto: MSUB
Izložbom “Na putu oko sveta”, inače, nastavlja se dugogodišnja saradnja MSUB-a sa partnerima iz Nemačke koja je u proteklih 50 godina od obuhvatila više od 20 izložbi. Među njima su, kako je podsetio šef Odeljenja umetničkih zbirki i izložbi MSUB Zoran Erić, i izložbe grupe Plavi jahač (1976), Bauhausa (1981), remek dela nemačkog ekspresionizma (1982), Jozefa Bojsa (1991), Marksa Ernsta (2004)… te za vreme rekonstrukcije MSUB-a – izložbe Miše Kubala i Zigmara Polkea.
Erić je apostrofirao edukativni karakter izložbe, najavljujući govorni program, vođenja i gostovanja umetnika.
Kustoskinja izložbe iz MSUB Žaklina Ratković najavila je da će u okviru pratećeg programa gostovati umetnici Mark Lamert, Katarina Hinzberg i Olaf Mecel.
Autori izložbe vodiće publike već 24. januara, odmah posle svečanog otvaranja, a dan kasnije u 17 časova održaće još jedno stručno vođenje.
Izložbu će svečano otvoriti predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević i nemački ambasador u Beogradu Tomas Šibe, a biće je moguće obići do 25. marta na poslednja tri nivou MSUB-a.
Izložba je gostovala do sada u Južnoj Koreji, Rusiji, Izraelu, Brazilu i Meksiku.
(SEEcult.org)
