Nađ - zvezda BITEF-a
Svestrani umetnik Jožef Nađ (Nagy József ) jedna je od zvezda 45. BITEF-a, na kojem učestvuje novom predstavom “Bez naziva”, izložbom crteža svetlom u Galeriji Haos i filmom “Poslednji pejsaž” (Dernier paysage, 2006), neuobičajenim autoportretom u kojem govori o idejama i uticajima koji su usmeravali njegov rad, ali i tumači pokrete, zvuke i scenografiju predstava.
Svestrani umetnik Jožef Nađ (Nagy József ) jedna je od zvezda 45. BITEF-a, na kojem učestvuje novom predstavom “Bez naziva”, izložbom crteža svetlom u Galeriji Haos i filmom “Poslednji pejsaž” (Dernier paysage, 2006), neuobičajenim autoportretom u kojem govori o idejama i uticajima koji su usmeravali njegov rad, ali i tumači pokrete, zvuke i scenografiju predstava.
U glavnom programu 45. BITEF-a Nađ učestvuje 19. i 20. septembra u CZKD-u predstavom “Bez naziva” koja je imala svetsku premijeru na Praškom kvadrijenalu, a u avgustu je gostovala i na festivalu “Ohridsko leto”.
Nađ je gotovo čitavu godinu, u okviru svog Regionalnog kreativnog ateljea u Kanjiži, radio na postavci predstave “Bez naziva”. U kvadratu dimenzija 4x5 metra, u trajanju od 80 minuta, događa se koreografsko, estetsko i filozofsko istraživanje prostora intimnosti. Igrači, Jožef Nađ i An Sofi Lanselin (Anne-Sophie Lancelin), bave se istraživanjem sopstvene intimnosti - odnosa intimnosti i spektakla, relacijom publike prema intimnosti, prostorima i izvorima intimnosti.
U monohromnom rukopisu, samo pod svetlošću sveća autor je osmislio minucioznu mrežu pokreta koja dramatično naglašava odnose dva igrača.
Predstava "Bez naziva" jedinstven je projekat u opusu Nađa, odnosno prvi projekat u kojem je Nađ, kao kompletan autor, imao zadatu temu i strogo utvrđen prostor izvođenja.
Prema rečima Nađa, međutim, kocka im je zbog ograničenja prostora zapravo pružila više mogućnosti od bilo kog platoa.
“Unutar zadate forme koncept je došao do izražaja i mikro-ritmička konstrukcija pokreta, igra je postala koncentrisana i intenzivna”, naveo je Nađ povodom predstave.
U istraživanju tela u kontekstu ideje i prostora, polemišući da li je pozorišni čin spektakl ili intimnost, Nađ je inspiraciju za svoje delo pronašao u čuvenoj Direrovoj trilogiji: Melanholija, Sveti Jeronim i Vitez, smrt i đavo, kao i u pesmama Pol Celana.
Publika u Pragu gledala je novu Nađovu predstavu kroz stakleni zid, a nakon Ohrida, i sada u Beogradu, predstava se izvodi u nešto izmenjenoj scenografiji - sklanjanjem četvrtog zida i sa posebno konstruisanim gledalištem.
Nakon BITEF-a, predstava “Bez naziva” će 7. oktobra otvoriti “Jesenji budimpeštanski festival” u obnovljenom Nacionalnom teatru, a biće izvedena i na Festivalu “Desire” u Subotici 27. novembra.
Projekat je rađen u saradnji Kioska - platforme za savremenu umetnost iz Beograda i RKA “Jožef Nađ” iz Kanjiže, a producenti su Aleksandar Brkić i Milena Stojićević. Projekat je podržan od Evropske komisije u okviru programa “Kultura 2007-2013”, uz značajnu podršku Ministarstva kulture Srbije.
U okviru pratećeg programa BITEF-a, 21. septembra u Muzeju Narodnog pozorišta biće premijerno predstavljena knjiga “Teatar pokreta Jožefa Nađa” teatrologa Milana Mađareva, koji godinama prati rad tog umetnika. Iste večeri u Galeriji “Haos” biće otvorena izložba Nađovih fotograma - crteža svetlom.
Nađa publika može da upozna i u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, u kojem 19. septembra njegovim dokumentarnim autobiografskim filmom “Poslednji pejsaž” počinje program “BITEF na filmu”.
Nađ i učestvuje u tom filmu francuske produkcije (Arte) sa Vladimirom Tarasovim, koji potpisuje i muziku i jedan je od njegovih najužih saradnika.
Nađ u filmu objašnjava kako nastaju njegova dela i predstave, odakle crpi ideje... Pokazuje predeo na kojem je odrastao, koji ga je formirao i koji ga okružuje, ali koji, pre svega, nosi u sebi.
Nađ je osnivač RKA u Kanjiži, dok u Francuskoj vodi Nacionalni koreografski centar u Orleanu. Za svoj opus, ukorenjen u panonskoj ravnici, do sada je dobio niz velikih svetskih nagrada (UNICEF, Annecy, Moskva, Taormina, Vitez kulture Francuske...).
(SEEcult.org)