Nagrada za memoare Peti Smit
Legendarna pank-rok muzičarka i pesnikinja Peti Smit (Patti Smith) dobitnica je prestižne američke Nacionalne književne nagrade za memoare “Just Kids”, u kojima opisuje mladost u Njujorku 60-ih i prijateljstvo sa fotografom Robertom Mepltorpom (Mapplethorpe), koji joj je pomogao još na početku karijere, a preminuo je 1989. godine od side. Primajući nagradu, vrednu 10.000 dolara, Peti Smit je pozvala izdavače da ne dozvole da nova tehnologija ubije tradicionalne, štampane knjige.
Legendarna pank-rok muzičarka i pesnikinja Peti Smit (Patti Smith) dobitnica je prestižne američke Nacionalne književne nagrade za memoare “Just Kids”, u kojima opisuje mladost u Njujorku 60-ih i prijateljstvo sa fotografom Robertom Mepltorpom (Mapplethorpe), koji joj je pomogao još na početku karijere, a preminuo je 1989. godine od side.
Primajući nagradu, vrednu 10.000 dolara, Peti Smit je pozvala izdavače da ne dozvole da nova tehnologija ubije tradicionalne, štampane knjige.
“Nema ničeg lepšeg od knjige, papira, slova, korica...”, rekla je Peti Smit na ceremoniji uručenja Nacionalne književne nagrade u Njujorku, koja je dodeljena u više kategorija.
Peti Smit je nagrađena u kategoriji dokumentarne literature, a u konkurenciji je imala još četvoro finalista (Barbara Demick, John W. Dower, Justin Spring, Megan K. Stack).
Nacionalnu nagradu u oblasti proze dobila je Džejmi Gordon (Jaimy Gordon) za “Lord of Misrule”, dok je za poeziju nagrađen Terens Hejes (Terrance Hayes) za zbirku “Lighthead”, a u oblasti književnosti za decu Ketrin Irskin za “Mockingbird”, dok je medalju za doprinos američkoj književnosti dobio autor bestselera Tom Volf (Wolfe).
Tu književnu nagradu dodeljuje od 1950. godine Nacionalna fondacija za književnost (www.nationalbook.org), a ove godine bilo je prijavljeno 1.115 knjiga, od kojih je najmanje bilo poetskih.
Knjiga Peti Smit “Just Kids” svojevrsni je omaž Mepltorpu, koji ju je na samrtničkoj postelji zamolio da napiše “njihovu priču”.
Prema rečima Peti Smit, njega tuga za Mepltorpom je bila tolika da nije mogla odmah da se lati pisanja, ali mu je posvetila prozno-poetsko delo “The Coral Sea”. Iako je vremenom napisala nacrt memoara, sredinom 90-ih suočila se sa novim gubicima najbližih - smrću supruga Freda Sonik Smita (Sonic Smith) imlađeg brata Tod. Kao udovica sa dvoje dece, kako je navela u intervjuu povodom nagrade, nije mogla da se posveti pisanju sve do pre nekoliko godina.
Memoare je pisala oslanjajući se delom na ličnu arhivu svojih dnevnika i pisama. Obišla je i Bruklin, gde su se ona i Mepltorp i upoznali, zaljubili i živeli zajedno. Išla je svuda gde su je vodila sećanja na njega.
Povodom ocena pojedinih kritičara da ih stil memoara podseća na njene pesme, Peti Smit je rekla da ne može reći koliko je to tačno, jer nije nikada tako razmišljala, ali je dodala da se knjigom obraća direktno čitaocu, kao što se i pesmom obraća direktno slušaocu. U oba slučaja smatra da je najvažnija što veća komunikativnost, pa se time rukovodila i pišući memoare.
Peti Smit je rekla i da je pre svega želela da artikuliše ono što je samo ona znala o Mepltorpu, odnosno istinu o njemu, kao svojevrsnu modernu bajku.
Pre svega je želela da ukaže koliko je bio drag, zaštitnički orijentisan, koliko je voleo da se smeje, imao vere u svoju viziju i koliko je imao snažnu poslovnu etiku. Pritom nije bio posesivan u vezi sa svojim samopouzdanjem i velikodušno ga je delio sa drugima.
Povodom današnje situacije i krize koja pogađa i umetnost, Peti Smit je rekla da ovo vreme predstavlja eru koju je Vilijem Blejk (William Blake) predvideo, verujući u sposobnost ljudi da pokrenu svoje kreativne snage. Uprkos nedostatku sredstava, sadašnja tehnologija je demokratizovala kreativnost, rekla je Peti Smit, koja je 2009. gostovala u na festivalima Exit u Novom Sadu i Offest u Skoplju, kao i u Zagrebu.
Tada je rekla, između ostalog, da nikada nije ušla u svet umetnosti radi slave i bogatstva, već da bi stvarala i bila ono što jeste.
Peti Smit je počela da se bavi muzikom pod uticajem Roling Stonsa, Dilana, Morisona.., a njen prvi singl “Hey Joe/Piss Factory” iz 1974. godine, koji je finansirao Mepltorp, mnogi kritičari smatraju za izvor ranog panka.
Debi album “Horses” objavila je 1975. godine, a potom i “Radio Ethiopia” i komercijalno najuspešniji “Easter”, sa velikim hitom “Because The Night” koji je napisala s Brusom Springstinom (Bruce Springsteen). Na četvrtom albumu “Wave” primećuju se donekle religiozni i romantični stihovi. Povratnički album “Dream Of Life” objavila je gotovo deceniju kasnije, a njenu pesmu “People Have the Power” iz 1988. Springstin je 2004. iskoristio u predizbornoj seriji koncerata “Vote for Change” za smenu predsednika Džordža Buša. Oboje su potom bili aktivni i tokom predsedničke kampanje Baraka Obame.
Nakon smrti Mepltorpa, a potom i supruga i brata, Peti Smit se povukla, a bliski prijatelji, bitnik Alan Ginzberg i pevač R.E.M-a Majkl Stajp, nagovorili su je da se vrati na scenu. Krajem 1995. krenula je na kraću turneju s Dilanom, a naredne godine objavila je potresan i lični album “Gone Again”, a potom i knjigu “The Coral Sea”, koju je posvetila Mepltorpu.
Album “Peace & Noise” objavila je 1997, a tri godine kasnije “Gung Ho”. U to vreme izašla je i sabrana zbirka njene poezije i beleški “Patti Smith Complete: Lyrics, Reflections & Notes for the Future”. Još jedna kolekcija, muzička, izašla je 2002. na kompilaciji “Lust”. Dve godine kasnije objavila je album “Trampin’”, na kojem se ističe antiratna poezija i određeni omaž zvuku amerikane, a 2007. godine, kada je ušla u Kuću slavnih rokenrola, objavila je album “Twelve” sa 12 obrada nekih od klasika rokenrola, među kojima su pesme Hendriksa, Dilana, Dorsa, Roling Stonsa, Bitlsa, R.E.M. i Nirvane.
Njenim koncertom 2006. zatvoren je legendarni njujorški klub Si-Bi-Dži-Bi (CBGB), u kojem je i izgradila reputaciju.
Album “The Coral Sea”, na kojem govori poeziju zabeleženu u istoimenoj knjizi, dok je muzički prati Kevin Šilds (Shields) iz grupe Maj Bladi Valentajn (My Bloody Valentine), objavila je 2008. Od početka glasna protiv rata u Iraku, zatvora u Gvantanamu i sukoba na Bliskom Istoku, Peti Smit se aktivno bori i za ljudska prava i propagira ekološke vrednosti.
Pre dve godine bila je i jedna od zvezda 58. Filmskog festivala u Berlinu, na kojem je premijerno prikazan dokumentarni film “Patti Smith: Dream of Life” koji je Stiven Sebring (Steven) snimao o njenom životu i radu više od 12 godina.
(SEEcult.org)
