Nagrade 50. Bitefa

Gran pri 50. Bitefa osvojila je predstava “Urnebesna tama” bečkog Burg teatra, koja je dobila i nagradu Politikinog žirija, a specijalna nagrada dodeljena je predstavi “Jašući oblak” Rabija Mruea iz Libana i francuskoj “Sviti br 2”, koja je osvojila i nagradu publike.

Gran pri Bitefa “Mira Trailović” i specijalnu nagradu “Jovan Ćirilov” dodelio je 2. oktobra žiri koji su činili umetnički direktor korejske Nacionalne pozorišne kompanije Jun-Čeol Kim (predsednik), nigerijski pozorišni autor i kritičar Femi Osofisan, dobitnik nagrade Talia na 28. Kongresu Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara održanom u Beogradu, zatim profesorka Univerziteta La Sapienca u Rimu Aleksandra Jovićević, scenograf Aleksandar Denić i dramaturg Tomas Irmer iz Nemačke.

Pobednička predstava 50. Bitefa “Urnebesna tama” odnela je i nagradu za najbolju režiju koju je Dušanu Davidu Paržižeku dodelio Politikin žiri (zamenik urednika Kulturne rubrike Radojica Džunić, teatrološkinja i kritičarka Ana Tasić, novinarka Borka Golubović Trebješanin, pozorišna rediteljka Iva Milošević i rediteljka i osnivačica Dah teatra Dijana Milošević).

Predstava “Urnebesna tama” Burg teatra, nastala prema tekstu mladog nemačkog dramskog pisca Volframa Loca, govori o rastućoj autodestrukciji današnje civilizacije kroz šarolik spektar likova koje izvode četiri glumice (somalijski pirat, zapadni vojnici, srpski švercer u afričkoj džungli, papagaj koji govori, zapadni mistici…). Loc tematizuje aroganciju zapadne civilizacije u percepciji “drugosti”, a postavljajući pitanje o smislu savremene civilizacije, pokreće i pitanje o smislu savremenog pozorišta - da li je ono mesto pobune ili malograđanskog konformizma.

 Urnebesna tama, foto: Georg Hochmuth

Predstava “Jašući oblak” libanskog umetnika i performera Rabija Mruea iz Bejruta zasniva se na ličnom iskustvu njegovog brata Jasera u periodu posle građanskog rata, a rađena je u formi performans-predavanja koje kombinuje snimljeni video materijal i “živu” reč u izvođenju samog Jasera.

 Jašući oblak, foto: Joe Namy

Predstava “Svita br. 2” pariske trupe Ešel 1:1, čiji su autori istraživački kolektiv Enciklopedija reči i Žoris Lakost, ujedno kompozitor i reditelj, ispituje snagu izgovorene reči. Od 2007. godine, grupa muzičara, pesnika, reditelja, vizuelnih umetnika, glumaca, sociolingvista i kustosa, sakuplja različite vrste zapisa reči i arhivira ih na sajtu prema njihovim karakteristikama (kadentnost, horalnost, naglašenost, saturacija ili melodičnost). Od te kolekcije, Enciklopedija reči stvara kompozicije, performanse i predstave, predavanja, igre i izložbe, a “Svita br. 2” je jedan od četiri dela ciklusa “Horske svite”, iniciranog 2013. godine i zasnovanog na principu žive reprodukcije dokumenata iz audio kolekcije.

  Svita br. 2, foto: Jose Caldeira

Dobitnici nagrada proglašeni su na oproštajnom partiju jubilarnog Bitefa, održanom nakon predstave “Nad grobom glupe Evrope” riječkog HNK Ivana pl. Zajca u Madlenianumu, koja je podelila festivalsku publiku.

Bitef se u završnici oprostio i od dugogodišnje koselektorke Anje Suše, koja je najavila odlazak još prošle godine, navodeći i subjektivne, i objektivne razloge za tu odluku.

Umetnički direktor 50. Bitefa Ivan Medenica, koji je na tom mestu nasledio legendarnog Jovana Ćirilova, izrazio je uverenje da će Anja Suša i dalje biti prisutna na Bitefu, između ostalog i kroz rad na monografiji povodom jubileja, ali i kao rediteljka predstava koje će se naći u festivalskom programu u budućnosti.

     Nad grobom glupe Evrope, foto: Dražen Šokčević

Jubilarni Bitef prikazao je u glavnom programu 12 predstava iz regiona i Evrope, ali i Kine i Libana, objedinjenih sloganom “Na leđima mahnitog bika” kojim je ukazao na današnje nevesele prilike u Evropi i svetu, pozivajući na preispitivanje njihovih uzroka. Među predstavama u glavnom programu bile su i tri domaće - “Samo moje” Ane Dubljević i Igora Koruge, u produkciji Stanice Servisa za savremeni ples, “Sloboda je najskuplja kapitalistička reč” Maje Pelević i Olge Dimitrijević, koje su taj projekat u produkciji samog festivala realizovale nakon posete Severnoj Koreji, te “Rodoljupci” Narodnog pozorišta u Beogradu, prema tekstu Jovana Sterije Popovića, u režiji Andraša Urbana.

Povodom jubileja, kao prolog je 24. septembra realizovan program posvećen poluvekovnoj istoriji Bitefa i osnivačima tog festivala Miri Trailović (1924-1989) i Jovanu Ćirilovu (1931-2014), a slavna prošlost Bitefa obeležena je i na svečanom otvaranju u Narodnom pozorištu, na kojem je američki reditelj Bob Vilson naglasio da je neophodno podržati i zaštiti festivale poput Bitefa, jer "u protivnom gubimo sopstvenu kulturu i sopstveno sećanje”.

   Robert Vilson

Povodom jubileja, organizovana je međunarodna konferencija “Bitef i kulturna diplomatija: pozorište i geopolitika” UNESKO katedre za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu, na kojoj je konstatovano da bi, uprkos promenjenoj geopolitičkoj situaciji u odnosu na vreme nastanka Bitefa, uloga tog festivala trebalo da ostane u funkciji dijaloga i kritičkog preispitivanja društvene i političke stvarnosti, jer i danas živimo u podeljenom svetu, kojem su neophodna mesta susretanja, razmene i razumevanja različitih kultura.

U skladu sa željom da Bitef vrati izvornom međunarodnom karakteru - izvan evropskog okvira koji је dominiraо poslednjih godina, Medenica je rekao da je već počeo da radi na narednom, 51. Bitefu, na koji planira da dovede iranske, kurdske, alžirske predstave…

Uporedo sa 50. Bitefom, održan je i 28. Kongres Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara koji je okupio oko stotinu učesnika iz 40 zemalja, koji su učestvovali i na konferenciji o tome šta su danas nove tendencije u teatru i koliko zavise od tržišta, a koliko su nužnost same umetnosti.

U okviru jubilarnog Bitefa, održana je i 17. Polifonija, kao i 40. Bitef na filmu, te konferencija “Autobiografija kao performans: između biosa i njegove performativne reprezentacije”, organizovana u saradnji sa  Laboratorijom izvođačkih umetnosti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, koja je kroz praksu i teoriju ispitala složenost i značaj autobiografskog performansa za kvir, postkolonijalni i postmoderni diskurs.

Bitef je ove godine, povodom jubileja, imao veći budžet nego proteklih godina - Grad Beograd izdvojio je 20 miliona dinara, uz osam miliona za Kongres IATC-a, a Ministarstvo kulture i informisanja obezbedilo je 15 miliona. Pomogle su i strane ambasade i kulturni centri, kao i mnogobrojni sponzori.

(SEEcult.org)