Najavljen 8. Kustendorf
Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf, čiji je osnivač i direktor Emir Kusturica, biće održan osmi put od 21. do 26. januara 2015. godine u Drvengradu na Mokroj Gori, a uz takmičarski program studentskih filmova, prikazaće i neka od najbolјih novih ostvarenja etabliranih autora, među kojima su Andrej Končalovski, Roj Anderson, Adilkan Jeržanov i Nikita Mihalkov.
Kusturica je predstavio program osmog Kustendorfa 26. decembra u Ministarstvu kulture i informisanja, pokrovitelja te manifestacije koja je, kako je istakao ministar Ivan Tasovac, “veća od filma”.
“Kao što je profesor (Kusturica) rekao – da je film veći od života, ja mogu da kažem da je Kustendorf veći od filma”, rekao je Tasovac, ističući da je to festival koji pruža retku priliku za afirmisanje mladih autora. "Za Ministarstvo kulture ogromna je čast i zadovoljstvo što ima pokroviteljstvo nad jednim tako značajnim festivalom", dodao je Tasovac, koji je, kao i njegovi prethodnici, boravio na Kustendorfu, ali sedmo izdanje tog festivala u januaru ove godine nije otvorio, već zatvorio. Tada je rekao da je dolaskom na kraj Kustendorfa želeo da "promeni stare običaje i nepisana pravila da ljudi iz vlasti svečano, pompezno i samozadovoljno otvaraju festivale", te da misli da “pravoj prirodi vlasti ipak više odgovara da festivale zatvara”.
Takmičarski program osmog Kustendorfa čini 17 filmova iz Češke, Slovačke, Holandije, Islanda, Rumunije, Izraela, Hrvatske, Nemačke, Belgije, Francuske, Mađarske, Egipta, Rusije, SAD i Srbije.
Među njima je i “Ringišpil”, srpsko-švajcarska koprodukcija mladog domaće autora Luke Popadića, a iz regiona učestvuje i “Tlo pod nogama” Sonje Tarokić iz Hrvatske.
Filmove u trci za nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje odlikuje različitost autorskih pristupa i kvalitet, a ocenjivaće ih međunarodni žiri koji čine direktorka Britanskog filmskog instituta Amanda Nevil, francuska filmska producentkinja Klodi Osar, koju Kusturica ističe kao ženu koja mu je mnogo pomogla u vezi sa filmom “Arizona Dream”, te meksičko-američki producent Aleks Garsija.
Nagradu za najbolјu fotografiju “Vilko Filač” dodeliće švedski direktor fotografije mađarskog porekla Ištvan Borbaš i njegov srpski kolega Goran Volarević.
U programu “Savremene tendencije”, koji prikazuje neke od najbolјih filmova renomiranih autora, koji tradicionalno drže i radionice, najavljeni su “Bele noći poštara Alekseja Trjapicina” za koji je Andrej Končalovski nagrađen Srebnim lavom u Veneciji, zatim pobednički film Mostre - “Golub sedi na grani razmišlјajući o postojanju” Roja Andersona, koji je prikazan i na nedavnom 20. Festivalu autorskog filma u Beogradu, “Vlasnici” Adilkana Jeržanova, te omnibus “Razgovori sa bogovima”, sastavlјen od kratkih filmova Gilјerma Arijage, Hektora Babenka, Aleksa de la Iglesije, Bahmana Gobadija, Amosa Gitaija, Emira Kusturice, Mire Nair, Hidea Nakate i Vorika Torntona. Biće prikazan i novi film ruskog reditelјa Nikite Mihalkova “Sunčanica”, čija je svetska premijera bila nedavno u Beogradu, a Kusturica ga je opisao kao “jedan od najvećih artističkih poduhvata”.
Medju gostima su najavljeni Mira Nair, Amos Gitai i Hektor Babenko, kao i direktor Kanskog festivala Tjeri Fremo, koji je već nekoliko puta bio na Kustendorfu, a predstaviće ovoga puta digitalno restaurirano izdanje filma “U noći” Šarla Vanela.
Bele noći poštara Alekseja Trjapicina, Končalovski
Končalovskom je posvećen program “Retrospektiva velikana”, koji obuhvata njegove sovjetske i američke filmove “Pomahnitali voz” (1985), “Romansa o zaljubljenima” (1974) i “Marijini ljubavnici” (1984), te “Beti Blu” (1986) Žan-Žaka Beneksa, “Arizona Dream” Kusturice (1993) i “Potomci” (2006) američkog reditelja meksičkog porekla Alfonsa Kuarona.
Program “Novi autori”, koji predstavlјa debitantske dugometražne filmove reditelja koji autentičnim filmskim izrazom stupaju u svet filma, sastavlјen je od dva igrana i jednog dokumentarnog filma. Njihovi autori su prethodnih godina prikazivali svoje kratke filmove na Kustendorfu. Igranim filmom “Otvoreni kavez” debituje Siniša Galić, kao i Gilberto Gonzales Penjila, režiser filma “Hrčci”, dok će Goran Stanković prikazati dokumentarac “U mraku”.
U mraku, Goran Stanković
Kao i proteklih godina, svake večeri će, nakon projekcija i radionica, biti održani koncerti muzičkih grupa, pa će jedinstvenoj atmosferi noćnog života Kustendorfa ove godine doprineti rumunski orkestar Taraf de hajduks, srpska bluz gitaristkinja koja živi i stvara u Memfisu Ana Popović, ruska violinistkinja Alјona Bajeva, domaći rok sastav Partibrejkers i moldavski trubač Adam Stinga u pratnji Big benda RTS-a.
Kusturica je istakao značaj svog festivala, kao jednog od retkih u svetu koji “nemaju crveni tepih i na kojem ljudi koji dolaze nisu lutke, nego autori koji slave film”.
Podsetio je i da je Kustendorf nastao pre osam godina na inicijativu njegove ćerke Dunje Kusturice, koja je i selektorka takmičarskog programa, kao i da je cilj očuvanje umetničkog filma zbog opšteg trenda komeracijalizacije.
“Filmovi su danas postali kao video igre”, rekao je Kusturica, koji je posebno značaj Kustendorfa zbog afirmisanja mladih autora, ističući da su neki od studenata koji su učestvovali u takmičarskom programu već napravili filmove u Evropi.
Zatvaranje 7. Kustendorfa
Kustendorf organizuje preduzeće “Rasta internacional”, a održava se pod pokrovitelјstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Mećavnik grada i TNSO.
Kusturica je dobijao podršku Ministarstva kulture od osnivanja Kustendorfa kojim, kako je više puta izjavio, nastavlja donkihotovsku borbu za kvalitet naspram komercijalnog uspeha.
Sedmo izdanje Kustendrofa počelo je koreografskim spektaklom o atentatu na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 1914. u Sarajevu, a u konkurenciji od 15 filmova, Zlatno jaje pripalo je slovačkom filmu “Postavka” Andreja Kolenčika i Petera Beganjija o muzejskim radnicima u malom mestu koje je ekonomski procvat zaobišao, a brinu o prepariranim životinjama na koje pada prašina i sami počinju da lične na eksponate.
Među gostima su bili Paolo Sorentino, Aleksandros Avranas, Asgar Farhadi i Jurij Bikov.
(SEEcult.org)