Najbolje škole arhitekture i dizajna u Evropi
Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu svrstan je među sto najboljih škola arhitekture i dizajna u Evropi za 2013. godinu, na listi koju je priredio prestižni italijanski magazin za arhitekturu “Domus”. Iz regiona su među sto najboljih svrstani i fakulteti u Zagrebu i Ljubljani, a najviše ih je iz Francuske, Nemačke i Velike Britanije.
Lista sto najboljih škola arhitekture i dizajna u Evropi objavljena je kao specijalni dodatak novogodišnjeg, 964. broja magazina “Domus”, a sastavljena je na osnovu dostupnih informacija sa sajtova fakulteta, konsultacija sa njihovim zvaničnim predstavnicima i intervjua sa bivšim studentima, u nameri da posluži pri izboru studija budućim studentima, kao i onima koji nameravaju da nastave školovanje.
Cilj te publikacije-vodiča je da na objektivan način pruži procenu svake škole i njenog “posebnog kvaliteta”.
Kroz pregled sto najboljih škola, dat je uvid u 130 obrazovnih programa u pet kategorija: arhitektura, industrijski dizajn, grafički dizajn, interakcioni dizajn i istoriju/teoriju/kritiku.
Cilj nije bio da se ponudi konačan spisak škola, pa studenti ne bi trebalo da donose zaključke isključivo na osnovu njega. Vodič “Domusa” pre svega predstavlja merljive podatke neophodne da se ilustruje identitet i kontekst svake škole kako bi one bile međusobno uporedive.
Škole su vrednovane prema rezultatima u tri oblasti: mreža saradnje, kvalitet profesora i izuzetni studentski rezultati. Postignuvši odlične rezultate prema tim kriterijumima, škole funkcionišu kao čvorišta gde ogromne količine znanja i intelektualnih podsticaja dolaze u dodir sa privredom, kreativnim studijima, institucijama kulture, istraživačkim grupama i drugim školama u cilju toga da funkcionišu kao pokretači onoga što je arhitekta Džesi Reizer (Jesse Reiser) nazvao “međusobna kontaminacija” (croš-contamination). Stoga se najbolje škole povezuju sa što više ljudi, mesta i zajednica, kako bi obezbedile okruženje u kojem bi studenti ostvarili što više ideja i ličnih kontakata, najčešće na neplaniran i nepredvidiv način.
Jer, kako je naveo autor teksta u publikaciji Met Šou (Matt Show), arhitekti, dizajneri i drugi učesnici u kreativnim industrijama moraju biti multidisciplinarni, otvoreni za saradnju i motivisani da pronađu i iniciraju najrazličitije poslovne aranžmane. Stoga, novi ekonomski uslovi zahtevaju nove uslove obrazovanja.
Publikacija “Domusa” je i pokušaj da se prekine sa praksom opštih stavova o obrazovnim institucijama koje postaju apstraktne karikature koje tvrde da “kombinuju teoriju i praksu kako bi obrazovale studente spremne za izazove profesije”. Vodič kroz sto najboljih škola arhitekture i dizajna napisan je stoga u nameri da se obezbede objektivne i jasne procene svake škole i njenog “posebnog kvaliteta”.
Tako je, na primer, za Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu navedeno da je, iako se nalazi na periferiji Evrope, uspeo da se pozicionira kao snažno čvorište u međunarodnoj mreži škola.
Kroz snažan nastavni program, kako je navedeno, ATF ne samo da održava visok status u akademskoj zajednici, već doprinosi diskursu kroz programe dostupne široj javnosti.
“Konferencije su česte tokom semestra. Teme se kreću od teoretskih, poput retrospektive i razmatranja Žaka Deride (Jacques Derrida), do pragmatičnih, poput energetske efikasnosti. Ovi događaji privlače poznate predavače iz celog sveta. Pored toga što daje dodatno znanje studentima u diskursu škole, to istovremeno jača njen profil. Strani studenti prate nastavu na engleskom jeziku. Škola je nedavno uvela master kurs na engleskom jeziku. Ostvarena je saradnja između Fakulteta i drugih vrhunskih institucija u Evropi, poput ETH u Cirihu. Identitet škole bi se mogao smatrati arhitektonsko-inženjerskim. Sa druge strane, škola je orijentisana i ka drugim aspektima arhitekture. Tri departmana čine Fakultet: arhitektura, urbanizam i arhitektonske tehnologije. Tokom bečelor studija studenti su angažovani u sve tri oblasti, sa tim da je težište na inženjerstvu. Neki studenti smatraju da je broj studenata na vežbama prevelik, jer često prevazilazi 20 studenata. Bečelor studije nude široku perspektivu studentima i priliku da se pronađu. Fakultet nudi dobar sinopsis procesa projektovanja dok je akcenat dat konstrukcijama i strukturama, ali sa druge strane je takođe imaginativan. Profesori daju veliku podršku i studenti smatraju da imaju vremena da odluče šta bi želeli da studiraju tokom mastera. Studenti biraju između tri ponuđena departmana. Iako se svi prepliću, na jednom se odvija specijalizacija tokom master studija”, navedeno je u opisu Arhitektonskog fakulteta.
Istaknuto je i da su lične i profesionalne veze na ATF-u jake, da studenti rade u grupama, te da je odlazak u inostranstvo drugi način da se ostvare međunarodni kontakti. Sve veći broj profesora vezuje sopstvene predmete za strukturno slične u inostranstvu, jačajući time vezu između škola i dajući fakultetu mnogo širu perspektivu. Škola, takođe, ima istraživačke jedinice poput Insituta za arhitekturu i urbanizam Srbije (IAUS) i Istraživačko-poslovnog centra (IPC), koje takođe objavljuju pisane radove. Škola takođe objavljuje Serbian Architectural Journal.
Autori publikacije skrenuli su pažnju i da je struktura Beograda istorijski izdeljena, te da zato predstavlja izazovnu laboratoriju za istraživanje studenata koji u njemu mogu naći dosta sličnosti sa mnogim gradovima u svetu. “To je veliki grad i nudi nebrojeno predavanja, događaja i drugih prilika. Sama Škola se unapređuje i trenutno uključuje tri prostorije sa kompjuterima, biblioteku i medijateku. S druge strane, nedostaje joj prostor za pravljenje maketa, mada su joj u sklopu Univerziteta dostupne mašine za pravljenje modela”, navedeno je u publikaciji.
Za Arhitektonski fakultet u Beogradu intervju je dao arhitekta Mateja Živadinović.
(SEEcult.org)
