• Search form

30.03.2024 | 23:34

Najbolji filmovi 71. Martovskog festivala

Najbolji filmovi 71. Martovskog festivala

Gran pri 71. Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkog filma – Martovskog festivala dobio je 30. marta na svečanom zatvaranju u DOmu omladine dokumentarni film “Flotacija” rediteljki Eluned Zoë Aiano i Alesandre Tatić o dve paralelne realnosti – rudarenjem devastiranoj zemlji i tajanstvenom onostranom svetu majke prirode u Majdanpeku.

Rediteljke su, kako je istakao žiri, dobro uklopile te dve na prvi pogled nepomirljive datosti i to kako se odslikavaju na, bukvalno, opstanak običnih ljudi. Verovanje u natprirodno kao čista antropoliška kategorija, u stvari, otvara prostor za nadu da ono tamo nepoznato i onostrano znači da ipak na neki način postoji i nešto drugo od ovoga što sada žive.

“Film u krajnjem skreće i pažnju na bezbroj problema koji muče ljude u ovom rudarskom kraju, koji im otežavaju opstanak, kao i na opštu ekološku zagađenost i devastaciju, koje su, ne samo svedoci, nego je osećaju i na sopstvenoj koži. Koja istovremeno ide tako daleko da čak i njihov paralelni svet onostranosti biva ugrožen pa ‘strašni zmajevi’ i razna čuda polako nestaju iz tog kraja, napuštaju svoja vekovna staništa…”, naveo je žiri, ističući i dobru kameru i montažu filma “Flotacija”.

Nagradu su primili koautorka Eluned Zoë Aiano i producent Miloš Ljubomirović, a uručila ju je Olivera Pančić, predsednica žirija 71. Martovskog festivala, u kojem su bili i filmski autor i direktor Festivala u Portorožu Bojan Labović, scenarista i reditelj Branko Šmit iz Hrvatske, selektor programa “Short and Green” na Drama festivalu kratkog filma u Grčkoj Vasilios Terzopulos i profesor na Fakultetu umetnosti u Nišu Bratislav Zlatković, kompozitor primenjene muzike i nekadašnji član grupe Galija.

Najboljim dokumentarnim flilmom preko 50 minuta proglašen je “Flašaroši” Nemanje Vojinovića koji kroz intimne priče sakupljača plastičnih flaša donosi sliku okrutnosti života ljudi na marginama beskrupuloznog neoliberalnog kapitalizma.

“Autori su uspeli oslikati suptilne nijanse ljudske patnje i borbe za preživljavanje na način koji je istovremeno potresan i inspirativan”, istakao je žiri, koji je nagradu dodelio za autentičnost, dubinu teme i izvanrednu izvedbu tog filma.

Nagradu su primili autor i producentkinja Marija Stojnić, a uručio ju je umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić.

Među dokumentarcima do 50 minuta nagrađen je “Portret umirućeg džina” Stefana Đorđevića o topioničarima bakra, u čiji su svet gledaoci uronjeni izvrsnim kadriranjem i odličnim dizajnom zvuka. Autor s nostalgijom prikazuje gašenje peći za taljenje, najavljujući promene koje će zauvek transformisati živote radnika i njihovu zajednicu.

Nagradu su primili autor Stefan Đorđević i producent Miloš Ljubomirović, a uručila ju je gradska sekretarka za kulturu Beograda Nataša Mihailović Vacić.

Najboljim kratkim filmom proglašen je “5/3/0” Danila Stanimirovića, uz obrazloženje da naizgled jednostavna priča dotiče univerzalni problem koji se lako prepoznaje i pogađa širu publiku. “Dobro izrežiran film koji prikazuje svu kompleksnost i krhkost odnosa mladih ljudi”, istakao je žiri, pohvalivši reditelja za hrbaru odluku da većinu uloga dodeli naturščicima, a najzahtjevniju mladoj Dostani Nikolić.

Nagradu je primio reditelj Danilo Stanimirović, a uručio ju je član Odbora Martovskog festivala Dragomir Zupanc.

Nagrada za animirani film dodeljena je ostvarenju “Wyldstar” Rastka Milojkovića, uz obrazloženje da je šarenim, zabavnim i dobro izrađenim svetom animacije poslao univerzalnu poruku beskrajne ljubavi ljudi i životinja i večne borbe dobra i zla.

Milojkoviću je nagradu uručila članica Odbora Martovskog festivala Milena Nikolić.

Najboljim međunarodnim kratkim filmom proglašen je sudansko-katarski “Televizija iznenada” (Suddenly TV) Roope Gogineni, kojoj će nagrada biti naknadno uručena zbog nemogućnosti da prisustvuje dodeli.

“Kada snimamo dokumentarnu anketu, nikada ne možemo znati, da li ćemo dobiti odgovore, kakvim se možda nadamo. I tako su se stvaraoci brilijatne dokumentarne minijature ‘Televizija iznenada’ odlučili, da možda nije ni potrebno, da sve to uistinu snimimo, jer da je sve to možda neki ‘fejk’ i da je sve, što se dešava u njihovoj napaćenoj zemlji možda samo nešto, što je prividno, što će proči kao neki loš reality show. I baš zbog takvog pristupa u svom ‘iznenadnom' TV filmu pružaju nam odgovore na sva ona pitanja, koje nam silna svetska televizijska ‘news produkcija’ još nije dala”, istakao je žiri.

U kategoriji eksperimentalnog filma/video arta trijumfovao je film “Omiljeni” Nikole Dimitrovića, nagrađen za “komunikaciju i obradu društvenog problema koji seže unazad u vreme, ali i dalje je aktuelan, koristeći samo moć slike”.

Nagradu su primili reditelj i producent Nikola Dimitrović i producentkinja Jelisaveta Ivković, a uručio ju je član Selektorske komisije domaćeg programa prof. Milan Nikodijević, u kojoj su bili i prof. dr Ivana Kronja (filmolog), filmski kritičar, reditelj i scenarista Saša Radojević i reditelj, scenarista i saradnik u nastavi na Fakultetu dramskih umetnosti na Cetinju Sead Šabotić.

U završnici 71. Martovskog festivala, na kojem je prikazano u takmičarskom programu 98 filmova, dodeljene su i strukovne nagrade.

Za režiju je nagrađen Douowe Dijstra za holandski film “Komšija Abdi (Neighbour Abdi) u kojem je pokazuje kako nastaje film i kako se pravi i nastaje priča istinitog potresnog života. “To što pri tome sa svojim junakom izgleda pomalo opušteno neozbiljan, na neki način još više pridonese težini potresnih događaja, koji su nekada uništili jednu afričku zemlju”, naveo je žiri.

Nagrada će biti uručena naknadno, zbog nemogućnosti dobitnika da prisustvuje dodeli u završnisic Martovskog festivala.

Nagrada za najbolju montažu dodeljena je za film “Sanjalice” Vladimira Petrovića, uz obrazloženje da je to školski primer dokumentarnog filma nastalog u postprodukciji, te da se sama po sebi nameće činjenica o ogromnom, zahtevnom i rudarskom poslu koji su odradili montažer Uroš Timotijević i reditelj, a “odradili su ga majstorski i profesionalno u svakom pogledu i još više od toga”.

“Poigravali su se grafičkim rešenjima kojima su podvačili i akcentovali pojedina značenja i delove. I što je najvažnije, uspeli su da sve to zajedno upakovano iskomunicira sa publikom na najbolji mogući način”.

To je, inače, jedina nagrada koju je žiri 71. Martovskog festivala doneo jednoglasno.

Nagradu je uručio Petroviću i Timotijeviču član Odbora Martovskog festivala Nenad Popović.

Nagrada za najbolju kameru dodeljena je Igoru Mirkoviću za film “Flašaroši” reditelja Nemanje Vojinovića, a kako je naveo žiri, snimajući taj dokumentarac tokom nekoliko godina u različitim godišnjim dobima, znanjem i veštinom uspeo je očuvati ujednačenu i vizuelno iznimno atraktivnu fotografiju.

“Odličnim kadriranjem i promišljenim korišćenjem dubinske oštrine, snimatelj je uspeo preneti autentičnost prizora, istovremeno ističući dramatične elemente priče. Njihovom izvanrednom dinamikom unutar kadra stvara dojam životnosti koja doprinosi kvalitetu filma”, istakao je žiri povodom nagrade Mirkoviću koju mu je uručio član Selekcione komisije Radoslav Pavković.

Za najbolji scenario nagrađeni su Srđa Vučo i Luka Papić za film “Prizvan i pozvan” koji su i režirali, a prema navodima žirija, umešno dramaturški struktuirajući priču o četvoro kandidata na prvim predsedničkim izborima u Srbiji 1990. godine samo prividno na komičan način, izuzetno ozbiljno postavljaju pitanja o boljoj prošlosti i neizvesnoj buducnosti, uklapajući arhivski materijal sa novosnimljenim.

Nagradu im je uručio član Selekcione komisije Sead Šabotić.

Nagrada za najbolji zvuk/muziku pripala je dizajneru zvuka Mihalu Fojciku iz Poljske za film “Zima” koji su režirali Tomek Popakul i Kasumi Ozeki.

Taj božićni film, kako je naveo žiri, mračnom atmosferom u potpunosti slušno opravdava sve ono, za šta se proglasio. Zvučnom kombinacijom stvarnih, snolikih i natprirodnih osećaja, “vodi nas u svet dubljeg proživljavanja svega onoga, što mogu da nam ponude najbolji, ali ne samo animirani filmovi”, istakao je žiri, pohvalivši kompletnu ekipa zvučne postprodukcije filma “Zima”.

U ime Fojcika, nagradu je primio Jacek Multanovski iz Poljskog instituta u Beogradu, a uručio ju je član žirija Bratislav Zlatković.

Nagrada za najbolju animaciju pripala je filmu “Porodični portret” (The Family Portrait) grupe autora (Lea Vidaković, Marion Le Guillou, Bilitis Levillain, Violette Delvoye), koprodukciju Hrvatske, Francuske i Srbije.

Žiri je istakao izuzetnu tehniku i pristup detaljima u smislu filmskog jezika i pripovedanja, što je taj stop-motion animacijski film učinilo da izgleda kao pravi akcioni film.

Nagradu je primila od umetničkog direktora Martovskog festivala koproducentkinja Nikolina Vučetić Zečević.

Pored glavnih nagrada, žiri 71. Martovskog festivala dodelio je i tri specijalna priznanja - hrvatskom animiranom filmu “Y” Matee Kovač, priču o strasti, lepoti, nadi, razočaranju i ljubavi dve žene, zatim francusko-izraelskom filmu “Ništa naročito” (Nothing Special) Efrata Bergera o sudbini migranata, te danskom filmu “Pečena patka” (Duck roast) Jelice Jerinić, koji je nagrađen za originalnost i humoristički pogled koji pruža svetlu svest o lepom, ali i moguće mučnom svetu filma.

Priznanje je u autorkino ime primila njena majka Biljana Jerinić, a uručio ga je član Selekcione komisije Dragan Nikolić.

Kompanija Living Pictures dodelila je nagradu za kolorkorekciju i postprodukciju reditelju Nemanji Vojinoviću za film “Flašaroši”, uz obrazloženje da je to vizuelna oda sveta na margini svetova i važna slika o ljudima koji se na najvećoj deponiji bore da prežive, dok ispod dubokih slojeva đubreta od koga žive i zarađuju leže ostaci jedne od prvih civilizacija. “Surova ali istinita dijagnoza sveta u kome živimo i koji ostavljamo nekim budućim naraštajima”, navedeno je u obrazloženju nagrade, koju je uručio autoru Dimče Stojanovski.

Nagrađeni filmovi biće prikazani u Domu omladine u nedelju, 31. marta.

*Foto: Stanislav Milojković

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r