Najuži izbor za NIN-ovu nagradu
Romani "Odustajanje" Jelene Lengold, "Prekasno" Branke Krilović, "Uhvati zeca" Lane Bastašić, "Deseti život" Saše Savanović, "Zabluda svetog Sebastijana" Vladimira Tabaševića i "Beogradski trio" Gorana Markovića našli su se u najužem izboru za NIN-ovu nagradu za 2018. godinu.
Žiri za NIN-ovu nagradu, koji je primio rekordan 201 naslov na čitanje, uvrstio je bio u širi izbor 31 roman, a u uži 12 naslova.
U najužem izboru su čak tri romana prvenca, koje potpisuju Branka Krilović, Lana Bastašić i Saša Savanović.
Jelena Lengold bila je ranije u širem izboru za NIN-ovu nagradu romanom "Baltimor", a Tabašević je bio i u najužem izboru.
Filmski i pozorišni reditelj Goran Marković ranije je objavio kratki roman "Tito i ja".
Članovi žirija Tamara Krstić, Marjan Čakarević, Branko Kukić, Ivan Milenković i Zoran Paunović (predsednik) saopštiće 14. januara oko podneva ko je 65. dobitnik NIN-ove nagrade.
Od romana u najužem izboru, po dva su objavili Kontrast (Uhvati zeca Lane Bastašić i Deseti život Saše Savanović) i Laguna (Beogradski trio Gorana Markovića i Zabluda Svetog Sebastijhana” Vladimira Tabaševića), Geopoetika je izdavač romana "Prekasno” Branke Krilović, a Arhipelag "Odustajanja" Jelene Lengold.
U užem izboru za NIN-ovu nagradu za 2018. godinu bio je i roman “Posle potere” Zorana Ćirića, dobitnika NIN-ove nagrade 2001. (Hobo), a u širem su bili i novi romani još dva ranija dobitnika - Vladimira Arsenijevića (U potpalublju, 1994) i Milisava Savića (Hleb i strah, 1991).
Žiri za NIN-ovu nagradu suočava se već nekoliko godina sa hiperprodukcijom romana, koju je Zoran Paunović ocenio kao zastrašujuću, navodeći da autori pokazuju sve manje inventivnosti, te da krizu tematike prirodno prati i kriza forme. I dalje preovlađuju realizam, modernizam i postmodernizam – ili, nešto preciznije, ziheraška stvarnosna proza, rudimetarni tok svesti, te preispitivanje uloge i identiteta pripovedača, naveo je Paunović u NIN-u prilikom objavljivanja šireg izbora.
Uoči dodele 65. NIN-ove nagrade, u Parobrodu će 11. januara biti održana debata o statusu tog priznanja i književnosti uopšte na srpskoj književnoj i umetničkoj sceni, a govoriće dramaturg i pisac Filip David, dobitnik NIN-ove nagrade za roman „Kuća sećanja i zaborava“ (Laguna, 2014), književnik Dragan Velikić, dvostruki dobitnik - za „Ruski prozor“ (Stubovi kulture, 2007) i „Islednik“ (Laguna, 2015), te prof. Vladislava Gordić Petković, književna teoretičarka i članica NIN-ovog žirija ranijih godina, kao i predsednici žirija u prethodnim sazivima Božo Koprivica i Vasa Pavković, uz moderiranje Katarine Lazić, urednice književnog programa u UK Stari grad.
Prošle godine NIN-ova nagrada za najbolji roman dodeljena je Dejanu Atanackoviću za “Luzitaniju”, u izdanju Besne kobile, što je bio prvi trijumf jedne manje izdavačke kuće posle nekoliko uzastopnih godina u kojima je dominirala Laguna, kao izdavač romana Gorana Gocića, Filipa Davida, Dragana Velikića i Ivane Dimić.
Žiri je prethodno odabrao 33 romana u širi izbor, pročitavši čak 179 knjiga koje je dobio iz još jedne hiperproduktivne godine.
NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a do raspada Jugoslavije dodeljivana je piscima sa celog prostora bivše države.
Prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za “Korene”, a nagrađen je i 1961. godine za “Deobe”. Dvostruki dobitnici su i Dragan Velikić (Ruski prozor, 2007; Islednik, 2015) i Živojin Pavlović (Zid smrti, 1985; Lapot, 1992), a jedini trostruki dobitnik je Oskar Davičo (Beton i svici, 1956; Gladi, 1963. i Tajne, 1964).
Pokrovitelji NIN-ove nagrade za 2018. godinu su Sberbank, GO Strai grad, kao i jedna domaća i jedna strana kompanija koje žele da ostanu anonimne.
*Dobitnici NIN-ove nagrade 1954-2017
(SEEcult.org)
