Napreduje Strategija kulture
Dugoočekivana Nacionalna strategija razvoja kulture u Srbiji mogla bi da se nađe u skupštinskoj proceduri tokom prolećnog zasedanja, što je gotovo tri godine nakon roka predviđenog Zakonom o kulturi, kojem takođe slede izmene i dopune.
Prvi tekst Nacrta strategije, na šezdesetak strana, završen je ovih dana i upućen Nacionalnom savetu za kulturu, a prema rečima državnog sekretara Ministarstva kulture i informisanja Miroslava Tasića, reč je o “vrlo utemeljenom i stručnom tekstu”.
“Nadam se da će biti usvojena na nekoj od sednica prolećnog zasedanja”, rekao je Tasić 1. marta na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture, na kojoj je ministar Bratislav Petković predstavio izveštaj o radu u februaru.
Ministarstvo je formiralo i radnu grupu za izmene i dopune Zakona o kulturi, usvojenog 2009. godine.
Prema rečima Tasića, postoji nekoliko rešenja u Zakonu o kulturi koja treba menjati, jer su se pokazala lošim u praksi.
Među njima su i pojedine odredbe koje se odnose na Nacionalni savet za kulturu, formiran u julu 2011.
Savet finansira Ministarstvo kulture, iako nema obavezu za to, rekao je Tasić i podsetio da je to telo osnovano odlukom Skupštine Srbije.
Nacionalni savet za kulturu nedavno je održao prvi sastanak sa Savetom za kulturu gradonačelnika Beograda, u prisustvu Tasića i gradske sekretarke za kulturu Katarine Živanović, a između ostalog, razmotrio je i mogućnost izmene Zakona o kulturi u delu koji se odnosi na samostalne umetnike.
Prema rečima Tasića, neka zakonska rešenja nisu u skladu sa vremenom, pa omogućavaju da se "beskrajno širi krug" samostalnih umetnika, što gradski budžet, koji plaća za njih doprinose, ne može da izdrži.
Nacionalni savet za kulturu Srbije i Savet za kulturu grada Beograda zajednički su nedavno razmotrili teško stanje u kulturi, a nadležnima su uputili niz zahteva koji se odnose na finansiranje kulture, primenu zakona, potrebu što hitnijeg usvajanja Nacionalne strategije za kulturu i rešavanja drugih aktuelnih problema.
Tasić je istakao važnost saradnje republičkih i gradskih vlasti za kulturu, a između ostalog, naveo je i da je dogovoreno da se beogradski projekat kandidature za evropsku prestonicu kulture 2020. godine preinači u projekat “Srbija 2020”, što će značiti uključenje i drugih gradova koji su izrazili želju da dobiju taj status. Gradska sekretarka za kulturu Katarina Živanović je, kako je rekao, već o tome obavestila postojeći tim na čelu sa Aleksandrom Pekovićem, bivšim zamenikom sekretara za kulturu.
Predstavljajući izveštaj rada za februar, zvaničnici Ministarstva osvrnuli su se i na pitanja koja su bila u žiži javnosti proteklih nedelja, uključujući budžet predstave “Konstantin”, koja je prazivedena u Nišu u okviru držanog obeležavanja jubileja Milanskog edikta, privatizaciju “Avala filma” i reviziju poslovanja Filmskog centra Srbije.
Povodom navoda da je budžet za “Konstantina” premašio od 19 miliona dinara, ministar je rekao da “još ni jedan dinar nije isplaćen” i da se “neće izaći iz okvira koji je Ministarstvo kulture odredilo”, a to je 11,5 miliona dinara.
“Povešćemo računa da se to dovede u red”, rekao je Petković, dodajući da, doduše, “postoje ugovori koji moraju da se ispoštuju”.
Kako je objasnio, Organizacioni odbor obeležavanja jubileja Milanskog edikta, kojim kopredsedavaju predsednik Srbije Tomislav Nikolić i patrijarh srpski Irinej, usvojio je sredinom novembra 2012. program te državne manifestacije, a Ministarstvu kulture je povereno da ga realizuje, na osnovu čega je napravljen i plan za predstavu “Konstantin”, uključujući budžet u iznosu od 11,5 miliona dinara. Prema tom planu, sedam miliona dinara trebalo je da obezbedi Grad Niš. Narodnom pozorištu u Nišu dostavljena je specifikacija, ali zbog kašnjenja usvajanja programa tog teatra, Vlada Srbije je obezbedila iz tekućih budžetskih rezervi 11,5 miliona dinara - da se ne bi ugrozila predstava, rekao je Petković, dodajući da je Ministarstvo kulture, kada je usvojen program NP Niš, “zatražilo povraćaj 11,5 miliona i oni su vraćeni”.
Prema rečima ministra, nijedan honorar za sada nije plaćen, a kostimi su, recimo, rađeni u radionici Narodnog pozorišta u Beogradu, u kojem će 4. marta biti održana beogradska premijera “Konstantina”, u režiji Juga Radivojevića prema tekstu Dejana Stojiljkovića.
Petković je prisustvovao praizvedbi te predstave u Nišu, a ocenio je da je uspela, mada, kao pozorišni režiser po obrazovanju, ima i neke manje zamerke.
“Mislim da je predstava uspela. Tekst je ozbiljan... Imam par nekih malih primedbi tehničke prirode i što se tiče jezičke neusklađenosti”, rekao je Petković, napominjući i da je predstava “Konstantin” urađena za “kratko vreme”, te da je, s obzirom na to, “rezultat sasvim zadovoljavajući”.
Povodom stečajnog postupka u “Avala filmu” i očekivane privatizacije, Petković je rekao da Ministarstvo nije direktno uključeno u taj proces, ali prati šta se dešava.
Ministar je rekao i da mu situacija oko “Aval filma” nije “sasvim jasna”, te da ima predloga da se proda deo zemljišta koje je na skupoj lokaciji, pa da se od toga finansira izgradnja novog filmskog centra.
Konačnu odluku trebalo bi da donesu Ministarstvo finansija i Agencija za privatizaciju, a prema rečima Petkovića, moraće da se rasčiste i složeni imovinski odnosi, kao i ugovori sa zakupcima koji koriste prostor “Avala filma”.
Petković i Tasić osvrnuli su se i na situaciju u Filmskom centru Srbije, navodeći da je internom revizijom utvrđen niz propusta.
Prema rečima Tasića, analiza određenih tačaka preseka pokazala je da, osim nedonošenja internih akata, programa rada, izveštaja… ima i finansijskih prekršaja. Samo za putovanja je, kako je dodao, potrošeno “1.100 puta više nego što je predviđeno”.
“Moraćemo da reagujemo na to”, rekao je Tasić.
Među aktivnostima u proteklom mesecu, ministar je izdvojio i privođenje kraju rada sedam komisija u oblasti zaštite kulturnog nasleđa, čije će odluke o sufinansiranju projekata biti uskoro objavljene.
Sektor za savremeno stvaralaštvo formirano je šest komisija, a narednih nekoliko dana očekuje se i imenovanje ostalih.
Takođe, u toku je rad Komisije za određivanje statusa ustanova kulture od nacionalnog značaja.
Nakon nedavne odluke vlade o dodeli nacionalnih penzija, uskoro će biti formirana radna grupa koja će raditi na izmeni uredbe kojom je regulisana dodela tih posebnih priznanja, jer su se vremenom, kako je rekao Petković, svela na socijalnu kategoriju.
U okviru međunarodnih aktivnosti, Petković je istakao da se Srbija prvi put predstavila na Međunarodnom sajmu knjiga u Minsku, a u toku su pripreme za učešće na Sajmu knjiga u Lajpcigu, koji će biti održan sredinom marta.
Takođe, u toku su pripreme za učešće Srbije na 55. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji, gde će se predstaviti, kako je nedavno odlučeno, Vladimir Perić i Miloš Tomić.
(SEEcult.org)