Nasleđe i moda
Multimedijalno koncipirana izložba-performans “Beli dan”, koja predstavlja prožimanje originalne i specifične kulture i tradicije jedne zajednice i autorskog modnog stvaralaštva, biće održana od 10. do 14. decembra u Kulturnom centru Srbije u Parizu, nakon nedavnog premijernog izdanja u Galeriji Progres u Beogradu.
Izložba je deo istoimenog projekta Udruženja BFW dizajn kolektiv, čija je autorka dr Ksenija Marković Božović, a razvijan je u saradnji sa dizajnerkama Anom Trošić Trajković, Sonjom Krstić, Nevenom Ivanović i Aleksandrom Lalić, pod organizacionom direkcijom Nenada Radujevića.
Inspirisan nematerijalnom kulturnom baštinom Srbije, taj kreativni tim dao je odgovor na temu narodnih običaja i verovanja, odnosno načina na koje se tradicija i narativi prenose sa kolena na koleno i transponuju u savremeni modni izraz.
Izložba je otvorena 29. oktobra vizuelno-scenski prikazom slave, koji je na simbolički i dekorativni način predstavio hleb, vino, žito i gozbu, te simbole ljubavi, zdravlja, sloge i blagostanja za koje se slavari mole obeležavanjem sveca-zaštitnika porodice, ali i kroz brojne druge narodne i verske običaje. Jedan od njih je i Beli dan, ili Bele poklade, koje su bile i početna idejna smernica projekta, a predstavljaju praznik pred Veliki post, kada se prašta, veseli i miri. Takođe, bela boja u naslovu projekta sugeriše na čistotu, početak, rađanje, krštenje i slavlje, te predstavlja zajednički imenitelj za različite segmente srpske tradicije i običaja.
Učesnici projekta kažu da su prošli kroz katarzično iskustvo, te istražujući delove ličnih i kolektivne istorije, stvorili pogon za stvaralaštvo kojim su neretko izlazili iz svojih “komfornih zona”.
Radovi Nevene Ivanović, objedinjeni nazivom “Mokoshneo”, inspirisani su belom pčelom - mitskim pretkom starih Slovena, koji su pre primanja hrišćanstva imali razvijen kult predaka. U ženskoj liniji bela pčela je bila paganska boginja Mokoš koja je bila zaštitnica žena, velika majka i boginja predenja, što je autorku asociralo na niti kao simbole sudbine i nečega što nas čvrsto povezuje sa našom prošlošću i budućnošću.
Nevena Ivanović, foto: Danica Lukić
U sličnom tematskom basenu inspiraciju je našla i Ana Trošić Trajković, istražujući vilinsko kolo “Ni na nebu ni na zemlji, no na grani od oblaka” - legendu o neobičnim prirodnim pojavama, utkanu u priče svih krajeva Srbije. Opredmećujući taj ritual, autorka je dala sliku kolektivnog duhovnog identiteta sklonog sujeverju i misticizmu, personifikovanom u likovima prelepih devojaka sa natprirodnim moćima koje pomažu i štite junake i žene.
Ana Trošić Trajković, foto: Nenad Karlić
U potpuno drugačijem diksursu, svoj koncept je uspostavila Sonja Krstić, materijalizujući četiri jezička idioma (Kriva Drina, Mirna Bačka, Do Kosova ravno i Kiša oko Kragujevca), koji u sebi sadrže određene srpske toponime, a čiju suštinu najmanje determiniše područje i podneblje koje se u njima spominje, već naravi, ponašanje i karakteri ljudi tih krajeva.
Sonja Krstić, foto: Nenad Karlić
Proizvod su bili bajkoviti modeli koji stvaraju elegičnu sliku - potpuno suprotnu od estetike četvrte dizajnerke Aleksandre Lalić, opredeljene za modernistički koncept i istraživanje tehničkih mogućnosti korišćenja nematerijalnog nasleđa. U mini-kolekciji “Biću kraj vatre” ona je koristila Bezdanski damast koji je danas predmet muzejskih strategija zaštite i očuvanja, ali koji se, nažalost, ne koristi i kao ekskluzivan i potpuno originalna materijal sa ovih podneblja.
Aleksandra Lalić, foto: Svetlana Braun
Izložba “Beli dan” objedinila je te različite priče koje su, uz pratnju pesme glumice Natase Marković i zvuka klavira pijanistkinje Katarine Ranković, “modno” progovorile o značaju nematerijalne kulturne baštine, te o duhovnosti i duboko ukorenjenim ličnim osećanjima smeštenim u estetski kontekst.
Za prezentaciju projekta u Kulturnom centru Srbije u Parizu, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije, planirana je nova originalna multimedijalna postavka, kao i prateći program u vidu tribina i predavanja.
Mira KM
