NBS, pionir digitalizacije u kulturi u Srbiji

Narodna biblioteka Srbije (NBS) započela je digitalizaciju 2004. godine, ali je još ranije počela da razmišlja o tom procesu, koji je, kao i u drugim ustanovama kulture, opterećen pre svega problemom nedovoljnih ljudskih kapaciteta. Digitalna biblioteka NBS, izgrađena u skladu sa principima otvorenog pristupa znanju i informacijama, danas obuhvata 1,2 milion dokumenata - digitalizovane građe koja predstavlja javno nacionalno dobro.

Prema rečima zamenice upravnika NBS Tamare Butigan Vučaj, koja rukovodi Sektorom za bibliotečko-informacionu delatnost, još 2002. pokrenuta je inicijativa za formiranje Nacionalnog centra za digitalizaciju, koji je te godine prvi put i prezentovan javnosti u Narodnom muzeju. “Svi smo imali zadatak da predstavimo kako vidimo digitalizaciju, ceo skup ustanova koje su bile uključene u tu inicijativu. To je bilo zamišljeno kao ‘paralelna virtuelna institucija’ koja bi imala zbirke, knjige, novine, časopise, posebne naše zbirke, muziku, fotografije, karte itd.”, izjavila je ona u razgovoru za projekat Vodič kroz digitalizaciju kulture.

NBS je bila prva instuitucija kulture u Srbiji koja je krenula u proces digitalizacije, a ujedno i među prvima u regionu. “Dolazili su iz komšiluka da gledaju šta smo mi to radili i kako“, rekla je Tamara Butigan Vučaj.

Elektronska čitaonica NBS

Digitalizacija u NBS započeta je 2004. godine na poziv jedne američke organizacije, a prva digitalizovana zbirka bila je Dečja digitalna biblioteka.

Proces digitalizacije u početku se odvijao prilično pomoću štapa i kanapa.

“Prvi profesionalni skener smo nabavili 2005. godine, a prvo se radilo običnim malim skenerima - tih stotinak dečjih knjiga. Tada nismo baš bili sigurni šta su meta podaci, dok se sada naša digitalna biblioteka bazira na meta podacima kao i Europeana sa kojom sarađujemo. Taj segment nismo baš imali tada u vidu i to su naravno bile samo slike, nismo imali pretraživog teksta. Bilo je vrlo rudimentarno na neki način, ali iz toga svega je proizišlo sada ovo što imamo 14 godina kasnije. Sada imamo baš bogatu digitalnu biblioteku i radimo intenzivno na tome da bude pretraživa”, rekla je Tamara Butigan Vučaj.

Digitalna biblioteka NBS danas obuhvata novine, časopise, rukopisnu periodiku, knjige, zbirku ćirilskih rukopisnih knjiga NBS, zvučne knjige, staru štampanu knjigu, staru i retku knjigu, kataloge i bibliografije, biblioteke celine i legate, fotodokumenta, notnu građu, zvučne snimke, plakate i dokumentacioni materijal, gravire i likovne materijale, kartografsku građu, narodnu poeziju, zavičajne zbirke, stripove i grafičke novele, tematske kolekcije, knjige o EU, te kalendare, almanahe i godišnjake.

Budući da je koncept Digitalne biblioteke dosta razuđen i na neki način ograničavajući, jer je baziran na digitalnim zbirkama u koje nije moguće uvrstiti sav raspoloživ digitalizovani materijal, novi koncept Digitalne biblioteke baziran je na samo pet zbirki – rukopisi i knjige, periodika (novine, časopisi, kalendari, godišnjaci), slike (fotografije i razglednice), karte (mape, geografske karte) i muzika (zvučni zapisi i papirna građa – notna i sve što je u vezi sa muzikom i muzičarima). Na taj način će u Digitalnu biblioteku biti moguće uključiti svaku pojedinačnu fotografiju ili drugi digitalizovani objekat, bez obzira da li je deo neke određene zbirke.

Elektronska čitaonica NBS

Za sada, prema rečima Tamare Butigan Vučaj, nema kapaciteta i za obradu video materijala, ni što se tiče obrade, ni što se tiče memorijskog prostora. “Ostavljamo medijima da se time bave. Zaustavljamo se na muzici kao ovde možda najmultimedijalnijem iskoraku”, rekla je ona, predstavljajući dva aktuelna evropska projekta u kojima učestvuje NBS.

Prvi projekat, poetično nazvan Procvat pismenosti (Rise of Literacy) u Evropi, bavi se razvojem pismenosti u svakom smislu, u najširem, a odnosin se na desetak različitih digitalnih zbirki koje su bibliotekari koji ih vode i koji se bave određenim temama odabrali. Imperativ je bio da to budu uglavnom tekstualne zbirke.

U toj zbirci je i zbirka srpske putopisne književnosti, koja se prvi put objavljuje, a obuhvata i putopise svetskog putnika sa kraja 19. i početka 20. veka Milorada Rajčevića, koji je obišao ceo svet i ostavio knjige o tome. Bio je u Africi, Aziji... Prikupljao je potpise čak i vladara tih zemalja. Njegove knjige, od kojih je neke objavljivao i na francuskom, moguće je pročitati na stranicama Digitalne biblioteke, poput izdanja Iz žarke Afrike: uspomene Milorada Rajčevića svetskog putnika (1924). Tu je i Jelena Dimitrijević i njena feministička aktivnost koja je i putopisna pošto je obišla veliki deo planete (Novi svet ili u Americi godinu dana, Pisma iz Niša o haremima...). Tu je prvi put i zbirka jugoslovenske avangarde, jer do sada je bio samo časopis Zenit, a sada je tu čitav niz časopisa koji su pronađeni ne samo u fondu NBS, već i u privatnim kolekcijama (Dada tank, Hipnos, Putevi, Dada jok, Svedočanstva, Bela revija, 50 u Evropi, Nemoguće, Nadrealizam danas i ovde...). U tom projektu su i Sabrana dela Vuka Stefanovića Karadžića u 36 knjiga, što je bio popriličan poduhvat u saradnji sa Vukovom zadužbinom.

Knjige Milorada Rajčevića

Drugi projekat, takođe zanimljiv, koji NBS radi sa Europeanom odnosi se na migracije. Projekat Migracije kroz nauku i umetnost je mnogo šire postavljen, što znači da mogu da budu bilo koje migracije - u, niz, kroz Evropu… U tom projektu su tri zbirke koje su identifikovane zajedno sa evropskim partnerima (Jevrejska periodika, Romska kultura i Zbirka o Milošu Crnjanskom). U zbirci o romskoj kulturi uglavnom su fotografije i neke publikacije, uključujući doktorski rad Tihomira Đorđevića, jednog od prvih domaćih etnologa, koji je doktorirao na temu Roma u Srbiji (Die Zigeuern in Serbien, odbranjen na Minhenskom univerzitetu 1902).

Tu je i Zbirka jevrejske periodike, koja je krajem 2017. godine i predstavljena na izložbi u NBS. Treća zbirka je posvećena poznatom migrantu, Milošu Crnjanskom, a sadrži rukopise, pisma, forografije, čak i njegove umetničke crtice i skice. Inače, projekat podrazumeva virtuelne izložbe i galerije na sve tri teme.

Legat Miloša Crnjanskog u NBS

Stanje u oblasti digitalizacije u Srbiji i Evropi

Tamara Butigan Vučaj, koja je od samih početaka uključena u proces digitalizacije u NBS, smatra da Srbija kaska za Evropom, pre svega zbog nedovoljnih kadrovskih i finansijskih kapaciteta za ubrzanje primene novih tehnologija, zbog čega smatra izuzetno važnim učešće u evropskim projektima.
 
“Stoji da mi tu kaskamo u dosta stvari – na primer pretraživanje punog teksta je već standard u Zapadnoj Evropi, to svi imaju, ali pored toga, ja mislim da nama nedostaje i kadrova. Ono gde u stvari najviše kaskamo jeste primena novih tehnologija i novih rešenja, i novac i entuzijazam koga nema tako mnogo, i zato se ja trudim da mi uvek budemo u toku sa tim evropskim projektima, jer to je naš prozor u ta nova rešenja, u te nove tehnologije koje se primenjuju u digitalizaciji biblioteka. Tu je, čini mi se, Univerzitetska biblioteka ‘Svetozar Marković’ možda uspešnija od nas -  oni su imali srazmerno više evropskih projekata i dosta toga su već i primenili. Nekako su uspešniji u primeni tih znanja, mi smo malo veći, tromiji, to ide sporije i teže. Takođe, oni imaju pravo da konkurišu za projekte kod Ministarstva kulture, a mi to nemamo, već samo godišnji ugovor sa Ministarstvom i dobijemo određenu količinu novca koja mora da se rasporedi unutar kuće, pa ko je koliko agresivan i koliko može da se izbori za svoje parče… U tom smislu je malo komplikovanije, jer nemamo direktno taj pristup fondovima ali ne žalimo se u suštini. Sada pokušavamo da osposobimo bazu, da imamo malo bolju organizaciju Digitalne biblioteke, da imamo malo bolju opremu, da se malo bolje organizujemo… Onda će verovatno doći i ta nova rešenja”, rekla je Tamara Butigan Vučaj.

U kontekstu kadrovskih teškoća, Tamara Butigan Vučaj ukazuje na problem nedostatka IT stručnjaka, neophodnih za vođenje i realizaciju projekata, ali i na nemogućnost zapošljavanja mladih stručnjaka zbog opštih mera štednje.

Čitaonica NBS

U sistemu obrazovanja, prema njenim rečima, digitalizacija je prilično neprepoznata. Stoga je bazičan problem u identifikaciji stručnjaka koji su potrebni.

“Svakako nam nedostaju IT stručnjaci. Mi trenutno imamo dvoje stručnjaka za meta podatke, od toga je jedan završio baš bibliotekarstvo i informatiku. Međutim, i on i ta druga koleginica, imaju ugovore koji se produžavaju na tri meseca. Mislim da to stvarno ne može da bude ohrabrujuće, niti inspirativno za mladog čoveka, posebno za onoga ko malo više zna i ko je sposobniji. On će, naravno, gledati da nađe nešto drugo”, navela je Tamara Butigan Vučaj.

Prema njenim rečima, zabrana zapošljavanja i racionalizacija direktno ugrožavaju digitalizaciju, jer su tu potrebni mlađi ljudi koji će se time baviti i koji se interesuju za to.

“To je najveći problem sada - zaposliti mladog čoveka”, dodala je, ukazujući i na problem kontinuiranog obrazovanja.

“Da biste vi nekog obučavali, u tome morate prvo i sami da budete jako dobro verzirani i jako dobro već obučeni, a to zaista nedostaje. Ja sam bar išla na veliki broj raznoraznih radionica. Čak smo ih više, čini mi se, imali ovde u Beogradu, pa su dolazili stručnjaci iz Češke, iz raznih delova sveta i Evrope pre svega, ali da li se računa da smo mi to već završili, ne znam… Sa tom štednjom na svim nivoima je jako teško, recimo, poslati mladog čoveka na radionicu u neku drugu zemlju, a očigledno je to ono što nama nedostaje. Mi u Srbiji možemo da obučimo bibliotekare iz mreže biblioteka iz drugih gradova, ali za nas ovde, koji smo prepoznati kao vodeći u digitalizaciji, jako je teško da pronađemo nekoga ko će nas obučavati”, rekla je ona, smatrajući da bi stručnjake za digitalizaciju u kulturi možda trebalo dovesti u Beograd kroz neki projekat kontinuiranog obrazovanja.

Skeniranje

Digitalizacijom se u NBS bavi desetoro ljudi, uključujući petoro operatera, ljudi sa srednjom školom, koji rade sve poslove do meta podataka, odnosno pripreme da se sadržaj podigne onlajn. Troje stručnjaka se bavi meta podacima i to su bibliotekari koji rešavaju niz problema koji se usput pojavljuju. Uz Tamaru Butigan Vučaj, kao rukovodica Odeljena za digitalizaciju, tu je i koleginica koja se bavi autorskim pravima.

“Dakle, nas je sada desetoro što se tiče kadrova, što je malo. Nemamo IT stručnjaka, administratora baze, nemamo stručnjaka za digitalno očuvanje”, rekla je Tamara Butigan Vučaj, dodajući da je pored Zakona o zabrani zapošljavanja, problem i to što ljudi odlaze.

Digitalizacija na nacionalnom nivou

Povodom dugogodišnjih nerealizovanih ideja o koordinaciji celokupnog procesa digitalizacije na nacionalnom nivou, Tamara Butigan Vučaj smatra da bi na takvim inicijativama možda treba intenzivnije da se radi, ali ukazuje i na probleme u tom kontekstu.

“Ako mi ovde još uvek nismo sredili našu situaciju sa Digitalnom bibliotekom, jako je teško da koordiniramo druge. Moj neki redosled bi bio - hajde da prvo ovo konsolidujemo što imamo, a onda ćemo tu neku dobru praksu koju ustanovimo usput podeliti sa mrežom biblioteka. Postoji to u Zakonu (o bibliotekama), da je NBS ta koja koordinira praksu digitalizacije u bibliotekama Srbije, ali to nije dovoljno definisamo. Da li mi koordiniramo svim bibliotekama i za koje jesmo i za koje nismo nadležni, jer postoje i specijalne biblioteke, pa je pitanje zašto bismo se mi bavili time”, rekla je Tamara Butigan Vučaj, navodeći kao primer dobre prakse Finsku, gde javne biblioteke ne rade digitalizaciju, već se time bavi samo nacionalna biblioteka.

Različita građa za digitalizaciju

Prema Zakonu o bibliotekama, NBS je zadužena za koordinaciju, a i sve biblioteke su dužne da se bave digitalizacijom, što shvataju ovako ili onako.

“Manje-više sve malo veće biblioteke u Srbiju jesu nešto počele i kako ja vidim te stvari, mislim da one mogu da se bave digitalizacijom svojih zavičajnih zbirki. Ako je to, na primer, Šumadijski okrug oni treba da se bave digitalizacijom lokalne istorije, a da sve ostalo prepuste nacionalnoj biblioteci… Sama koordinacija je malo bolje uređena od kada je donet Pravilnik i mislim da mnogo znači to što je u Ministarstvu kulture oformljen sektor za razvoj digitalne infrastrukture koji, u stvari, ipak na neki način kanališe sve mini projekte po bibliotekama i uopšte naše akcije na digitalizaciji koje stvarno nisu do kraja koordinirane i nisu od početka koordinirane”, rekla je Tamara Butigan Vučaj, napominjući da pored  javnih biblioteka, koje su u nadležnosti NBS, postoje i specijalne, univerzitetske, visokoškolske, školske… “Kada dodate tome i privatne zbirke, kojih itekako ima, onda stvarno dobijete nemoguću misiju da se sve to koordinira i da se uradi maksimalno racionalno i kvalitetno”, dodala je ona.

Prema njenim rečima, treba raditi i na objedinjenoj prezentaciji digitalizovanog sadržaja i time se bavi Ministarstvo, koje je početkom 2018. godine postiglo dogovor sa Majkrosoftom o kreiranju jedinstvene baze ustanova kulture - nacionalnog agregatora, koji bi sadržao podatke ne samo o digitalizovanoj građi, nego o svim fondovima svih ustanova, što je vrlo ambiciozno.

Iako je u Pravilniku navedeno da je NBS dužna da održava bazu digitalizovane građe u bibliotekama, nije definisano u kojim - da li, se recimo, to odnosi i na biblioteke na Matematičkom fakultetu ili institutima, nad kojima ima nadležnost UBSM. “Sve je isprepletano kombinacijama nadležnosti i te neke komunikacije druge vrste koje mi, inače, imamo svi među sobom. Koordinacija je veliki izazov i zato se meni dopalo ovo finsko rešenje - nacionalni projekat je dat nacionalnoj biblioteci, a naravno, mogu da angažuju lokalne biblioteke da rade svoju građu”.

Problem je, međutim, i to što nemaju sve ustanove popisanu svu građu, pa ni NBS.

“Mi prvi nemamo sve… Radimo na tome koliko stignemo i kako stignemo. Dakle, sve što postoji u NBS nije uneto u našu bibliografsku bazu podataka, a kamoli u tu neku zajedničku. Tako da to je opšte mesto za sve ustanove, za sve mreže – i bibliotečku, i arhivsku, i muzejsku”, rekla je Tamara Butigan Vučaj.

Elektronski katalog NBS

Proces digitalizacije u NBS - infrastrukura i ljudstvo

Što se tiče hardverske infrastrukture, NBS praktično nema problem sa tim, jer je Ministarstvo kulture raspoloženo da pomogne nabavku potrebne opreme. Ono što nedostaje, kako je ponovila Tamara Butigan Vučaj, jesu kadrovi, odnosno ljudi koji imaju znanje iz oblasti koje su uglavnom dodirne - iz digitalizacije, fotografije, naprednih digitalnim veština… Za biblioteku kakva je NBS imperativ je imati više radnih stanica sa više ljudi koji će raditi kako bi ceo proces digitalizacije bio što efikasniji.

Koliko je vremena potrebno da se digitalizuje jedna knjiga na primer i koja je razlika digitalizovanja knjige i LP ploče, novine…?

TBV: Uglavnom mi ovde radimo knjige, periodiku, radimo i rukopisne stvari, a što se muzike tiče, uglavnom smo to radili u outsourcing-u, jer nemamo opremu za digitalizovanje muzike.

Digitalizovanje jedne knjige podrazumeva skeniranje, snimanje svih stranica, nakon čega se radi obrada tih stranica, ispravljanje ako je potrebno, a na kraju kropovanje, odnosno isecanje... To je niz postupaka koji na kraju dovede do tog rezultata koji može da se podigne onlajn kako bi bio dostupan svim korisnicima. Zavisi od veličine knjige, ali za prosečnu knjigu od 200-300 strana dovoljan je jedan dan operaterskog rada. To je vrlo pipav posao, a ne možete da radite osam sati u kontinuitetu na ekranu, bez pauze. Tu treba pridodati i posao bibliotekara da identifikuje koji su meta podaci u vezi sa tim objektom i da ih pridruži samom skeniranom objektu. U poslednje vreme radimo i prepoznavanje teksta, za šta je potrebno par sati. Skoro smo radili neku procenu, otprilike za jednu dnevnu novinu potrebna su četiri sata samo za taj proces.

Šta znači prepoznavanje teksta?

TBV: To znači da od slike koju smo dobili na skeneru dobijemo bukvalno tekst koji je moguće editovati, što je imperativ današnjih digitalnih biblioteka pre svega zbog istraživača, a i zbog korisnika, odnosno pretraživanja. Recimo, imamo Politiku koju smo skemirali od prvog broja 1904. godine i onlajn pristup je omogućen do izdanja iz 1941. godine, ali more tih stranica je jako teško pronaći ako želite nešto iz 1931. godine na neku određenu temu.

Radio Beograd je u saradnji sa NBS digitalizovao časopis Radio Beograd, ali prilikom pretrage nije, recimo, moguće dobiti Vinavera.

TBV: Da, to još uvek nedostaje…. Univerzitetska biblioteka je to radila, oni su sve to “raščitali” i čitav tekstualni korpus reči nalazi se u pozadini baze za pretraživanje. Tu postoji uvek mala začkoljica, a to je da se ne raščitava sa stoprocentnom tačnošću, pogotovo kada je stariji materijal u pitanju -  zbog fontova, štampanja koje je bilo drugačije, pa se desi da postoje neka preklapanja ili se nešto loše prepozna, ali u 95 % slučajeva je to kako treba.

Da li je za to potreban neki drugačiji softver?

TBV: Imamo i mi taj sofver koji prepoznaje tekst sa slike, ali ono što oni UBSM ima, a mi nemamo u ovom trenutku je ta platforma za digitalnu biblioteku koja prepozanje raščitani tekst. Mi trenutno imamo rešenje koje podržava samo slike. Radimo na tome da se to popravi, ali ne smem da predviđam previše.

To znači da je većina stvari koje su digitalizovane zapravo nepretraživa?

TBV: Nepretraživa je po punom tekstu, ali je pretraživa po meta podacima. Meta podaci su u stvari podaci o određenom časopisu ili knjizi ili određenom broju novina u smislu datuma. Ako vam neko kaže da zna pouzdano da se tekst o Vinaveru nalazi u časopisu Radio Beograda tog i tog datuma, onda će vam svakako biti olakšano, ali ako nemate taj podatak, onda će to biti mukotrpno pretraživanje, time consuming. Mi unapređenje digitalne biblioteke radimo sa Matematičkim institutom i u prvoj iteraciji sadržalo je to poboljšanje da može po tekstu da se pretraži, ali to sigurno nećemo dobiti to što smo zamislili - dobićemo možda mogućnost da okačimo PDF koji ima u pozadini taj tekst, što će opet biti mnogo bolje. Meni je u glavi bila francuska digitalna biblioteka koja se zove Gallica, koju podržava Nacionalna biblioteka koja zaista ima taj program kojim možete za svaku skeniranu stranu da dobijete posebno parče ekrana u kojem je taj raščitani tekst i sve je pretraživo po punom tekstu. Ali to je poseban program koji naš partner trenutno ne bi mogao da razvije sa ovim kapacitetom koji ima.

Da li u digitalizaciji književne građe postoji razlika kao u filmu između restauracije i digitalizacije? Na primer, kada se digitalizuje Miroslavljevo jevanđelje, da li se istovremeno i restaurira?
 
TBV: Restauracija definitvno više spada u konzervaciju, mi je tako zovemo, ona je analogna - odnosi se na reprezentaciju, odnosno medij. NBS ima posebno odeljenje za restauraciju, koje konzervira i restaurira sve dokumente na papiru i pergamentu. To im je praktično misija. Naravno,  Miroslavljeno jevanđelje spada u domen našeg odeljenja za restauraciju. To su stvari koje se digitalizacijom dopunjuju zato što je svakako bolje uraditi digitalizaciju nakon konzervacije, premda postoje i teorije da je bolje uraditi i pre i posle konzervacije, jer se tako snimi stvarno stanje i pre nego što su urađene intervencije. Digitalizacija nakon toga je više za korisnike i da bi to bolje izgledalo.

Kako ide, recimo, prepoznavanje odnosno raščitavanje teksta u slučaju starog rukopisa kao što je Miroslavljevo jevanđelje?

TBV: I te kako razmišljamo o tome, ali jednostavno nismo još došli do toga da se time bavimo. Koliko znam, postoji u Evropi nekoliko firmi koje nude takvu uslugu, s tim što je ćirilično staroslovensko pismo sigurno prilično egzotično. Nisam sigurna kako bi se izborili sa tom našom rukopisnom građom iz srednjeg veka. To bi tek trebalo testirati ozbiljnije…  Pitanje je koliko stručnjaka treba da se okupi tim povodom, jer sada je digitalizacija timski rad, i to je neka poruka. To se često zamišlja kao posao za IT struku, međutim ne. IT struka može da uradi jedan deo, ali onda dolazi ovo što je mnogo finije. Filigranski poslovi pripadaju zaista bibliotekarima i uopšte stručnjacima koji vode zbirke, bave se njima i znaju mnogo. To je sinergija različitih struka i to je nešto što je u stvari i lepo u ovom poslu.

Šta je prvo digitalizovano u NBS?

TBV: Bio je to sadržaj iz Dečje digitalne biblioteke. To smo radili u saradnji sa izdavačima i sa profesorima dečje književnosti, odnosno sa Filološkog fakulteta. To je bio dobar izbor i dalje je dostupan kod nas.

Koliko se čitaju i preuzimaju digitalni sadržaji NBS? Da li je merljivo koliko se gledaju onlajn?

TBV: To je teško merljivo. Imamo statistiku koliko nas poseti jedinstvenih korisnika, na osnovu Google analytics. Otpilike, 5.000 jedinstvenih korisnika imamo mesečno, što je zaista skromno ako hoćemo da govorimo o nekoj posećenosti. Mislim da to i dalje nije dovoljno posećeno, nedostaje ta sprega sa obrazovnim ustanovama, sa školama... Čini mi se da bi oni mogli mnogo više u nastavi da koriste naše digitalne sadržaje.

Koji sadržaji su posebno pogodni za decu i mlade?

TBV: Recimo iz istorije. Mi imamo kompletnu biblioteku o Velikom ratu, koja obuhvata zaista značajne dokumente, fotografije, razglednice, pisma, nešto što bi neko ko predaje istoriju mogao mnogo lakše da prenese deci nego ex catedra ili da im čita. Kada bi se deca možda podsticala da to koriste kroz izradu maturskih radova i tako nešto… Imali smo jedan mali projekat čitanja i pisanja sa Anom Frank, to smo radili sa nevladinim sektorom, i to je taj drugačiji pristup – koristilo se u školama, jer je mreža nastavnika bila uključena u taj projekat i oni su koristili određene sadržaje iz te literature. To je interaktivan pristup, ali to je bio mali projekat. Jedan primer permanentnog i ponovnog korišćenja je list Danas koji donosi svakog dana sadržaje iz stare štampe – iz Politike, Vremena.. pre Drugog svetskog rata. To je autorski tekst - neko pročita članak u novinama i na osnovu toga napiše kakva je bila moda na primer 1935 - šta se nosilo, koja frizura... To može da bude zanimljivo za novine.

Ima li podataka šta se najviše koristi od digitalizovane građe i za koje potrebe?

TBV: Planiramo istraživanje o korisničkoj zajednici i njenim potrebama. Nemamo komunikaciju sa najširom populacijom u vezi sa tim šta je zanima da čita. Naravno, imamo izvesna ograničenja zbog autorskih prava i to je posebna priča i velika tema, ali bilo bi jako dobro da identifikujemo korisnike. Sada to radimo kroz projekat Communication Plans sa Europeanom, koji ima nekoliko kategorija - cultural lovers, zaposleni u ustanovama kulture kojima to treba zbog svakodnevnog posla, studenti i učenici… U toj nekoj komunikaciji bismo mogi da dođemo do toga šta su naši prioriteti. Mi polazimo od nas samih i tu se sve završava, odnosno od toga šta je za nas prioritet u smislu značaja, možda ugroženosti građe ako je u pitanju nešto starije. Za sada smo glas korisnika slušali u nekim slučajevima, ali nismo šire, pa bi bilo zanimljivo istraživanje šta je potrebno i šta bi bilo zanimljivo, što bi dovelo do veće posećenosti naših kolekcija.

Kakva je situacija sa autorskim pravima? Potrebno je da prođe 70 godina od nečije smrti?

TBV: Da, vodi se računa i da li je u pitanju zadužbina, da li postoje naslednici… To je pre svega primenjivo na periodiku i ta granična godina se svake godine pomera. Za sve autore koji su preminuli, recimo, do 1948. godine, smatramo da su autorska prava slobodna i tako se ponašamo, ali za sve drugo je u najmanju ruku problematično. A to je posebno izraženo kada je u pitanju multimedijalna građa, jer kod muzičkih ploča, recimo, nije autor samo kompozitor, već čitav tim koji je radio na tome. Nismo još duboko zagrebali u to, jer je zaista komplikovano. Čak je komplikovano i kod periodike, odnosno kod novina. Recimo, ko je sve pisao za Politiku 1948. godine, ko su autori fotografija… To nisu ljudi koji su pokojni. To je bilo jako komplikovano, a mi smo se sledili svetska i evropska iskustva. U Evropi je tih 70 godina neka vrsta konvencije. Ipak, kada bi se stvarno malo zagrebalo detaljnije, svakako bi moglo da se naiđe na neki problem.

Kako izgleda proces digitalizacije građe u NBS pogledajte OVDE

(SEEcult.org)

*Tekst je nastao u okviru projekta Vodič kroz digitalizaciju kulture u Srbiji, koji SEEcult.org realizuje u saradnji sa Centrom za medijsko obrazovanje i kulturu, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije