NBS zatvorena do daljeg, istraga u toku
Protivpožarni sistem u Narodnoj biblioteci Srbije (NBS) funkcionisao je do donedavne tragične smrti dvojice radnika privatnog preduzeća za protivpožarnu zaštitu u skladu sa propisima i formalno nije bilo propusta u njihovom održavanju, a šta je uzrok nesreće biće poznato po okončanju istrage. NBS neće raditi dok nadležni ne odobre, iako su najnovija toksikološka ispitivanja pokazala da u vazduhu nema opasnosti od ugljen-dioksida, rečeno je 30. avgusta u Ministarstvu kulture i informisanja.
“Osim stanja vazduha, mora se utvrditi i stanje sistema zaštite nakon akcidenta. Ne možemo da se bavimo prognozama. Istraga je složen proces… Pretpostavljam da se radi o nedeljama, a ne o mesecima”, rekao je ministar kulture Vladan Vukosavljević na konferenciji za novinare, koja je počela minutom ćutanja.
Napominjući da dugogodišnji problem nedostatka prostora u depou NBS ne bi trebalo mešati sa tragičnim događajem, Vukosavljević je rekao da su neprihvatljive bilo kakve pretpostavke o razlozima tragičnog događaja dok se ne završi istraga, te da su napisi u pojedinim medijima o tome kako je došlo do tragedije spekulativne prirode.
Prema njegovim rečima, privatne firme Empex i Gardal, koje su već četiri godine angažovane na osnovu godišnjih tendera NBS za održavanje protivpožarnog sistema, odnosno dojavu požara, imala su sva potrebna ovlašćenja, a njihov rad i sam sistem zaštite nadzirao je Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).
“U formalnom smislu do časa tragedije nismo ustanovili nijedan propust u radu tih firmi”, rekao je Vukosavljenić, dodajući da su izveštaji o njihovim šestomesečnim, odnosno dvomesečnim kontrolama protivpožarnog sistema u NBS bili redovni.
Novinarima su podeljeni poslednji izveštaji tih firmi od 22. aprila ove godine (Empex), odnosno 4. jula (Gardal), prema kojima su protivpožarne instalacije u NBS bile funkcionalne i ispravne.
Poslednja inspekcijska kontrola MUP-a bila je 2015. godine, a budući da je najavljena nova, NBS je angažovala firmu Empex za vanrednu proveru sistema, koja je trebalo da bude rutinska.
“Nikakve havarije nije bilo, ili bilo čega drugog što bi ukazivalo da će da se desi nesreća”, rekao je upravnik NBS Laslo Blašković.
“Poginuli su naši saradnici, ljudi velikog znanja i sposobnosti. Duboko saosećam sa njihovim porodicama. Jedan od njih dvojice mlađi je od mene, a drugi mlađi od mog sina. Ne možete zamisliti kako se osećam…”, rekao je Blašković.
I Blašković i ministar naglasili su da tragičnu pogibiju radnika ne treba povezivati sa problemom nedostatka prostora za knjižni fond NBS, odnosno sa “akutnom potrebom za novim depoom” o kojem se već godinama razmišlja i koji je predviđen i u Nacrtu strategije kulturnog razvoja.
Blašković je rekao i da je pre tri i po godine, kada je došao na čelo NBS, dobio od zaposlenih informaciju da knjižni fond ima između četiri i 17 miliona knjiga. Preciznih informacija nije bilo, jer se ispostavilo da revizija knjižnog fonda nikada nije rađena, iako postoji obaveza da se to čini na svakih deset godina. Taj podatak pritom je preduslov za izradu elaborata za novi depo, rekao je Blašković, dodajući da je prvobitno imao pogrešnu informaciju da izgradnja nastavka postojećeg depoa NBS, koji se prostore na 11.000 kvadratnih metara, nije moguća, jer je na toj lokaciji navodno bila predviđena podzemna garaža. Blašković se zato obratio tadašnjem predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, kao pokrovitelju NBS, da pomogne da se pronađe adekvatan prostor za eksterni depo. U tom cilju je formirana bila i posebna komisija i započet obilazak raznih prostora u Beogradu koji su se ispostavili kao neodgovarajući. Na isti način Blašković se, kako je rekao, obratio bio i tadašnjem ministru kulture Ivanu Tasovcu.
Problem je počeo da se rešava tek 2017. godine, posle sastanka sa glavnim gradskim urbanistom Milutinom Folićem, kada se ispostavilo da je netačno da postoji plan o podzemnoj garaži kod NBS, rekao je Blašković.
Blašković je dodao da je NBS nakon toga, između ostalog, konkurisala za kapitalni projekat proširenja depoa, jer se nazirao završetak rekonstrukcije Narodnog i Muzeja savremene umetnosti, koji su bili priroitet Vlade Srbije. Ministarstvu kulture dostavljena je potrebna dokumentacija i zatražena sredstva za police (dužine devet kilometara) koje bi bile korišćene za prevazilaženje problema odlaganja knjiga do izgradnje novog depoa.
(SEEcult.org)
