• Search form

07.03.2016 | 20:19

Ne da(vi)mo Beograd #2

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd objavila je novi, drugi broj istoimenog glasila koje se bavi ključnim problemima megalomanskog projekta “Beograd na vodi”, ukazujući na njegovu štetnost na osnovu analize ugovora o ulaganju i ekonomske računice, kršenja i promene zakona zarad interesa investitora, propadanju građevinske industrije koju bi navodno trebalo da oživi… Glasilo “Ne da(vi)mo Beograd” donosi i analizu izveštavanja javnih i privatnih medija o “Beogradu na vodi”, koje je ocenjeno kao udvoričko, a sadrži i prikaz pok

Ne da(vi)mo Beograd #2

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd objavila je novi, drugi broj istoimenog glasila koje se bavi ključnim problemima megalomanskog projekta “Beograd na vodi”, ukazujući na njegovu štetnost na osnovu analize ugovora o ulaganju i ekonomske računice, kršenja i promene zakona zarad interesa investitora, propadanju građevinske industrije koju bi navodno trebalo da oživi… Glasilo “Ne da(vi)mo Beograd” donosi i analizu izveštavanja javnih i privatnih medija o “Beogradu na vodi”, koje je ocenjeno kao udvoričko, a sadrži i prikaz pokušaja samih aktivista da kupe jedan od stanova, odnosno rezervišu ga za 1.000 evra, koliko je potrebno dati kao nepovratnu naknadu.

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd predstavila je novi broj svog glasila 7. marta ispred Uprave grada Beograda, povodom sednice gradskog parlamenta na čijjem je dnevnom redu donošenje Generalnog urbanističkog plana Beograda kojim se mehanizmi oprobani u projektu “Beograd na vodi” prenose i na druge delove grada. Aktivisti su uručili primerke glasila odbornicima, među kojima su bili i glavni gradski urbanista Milutin Folić i direktor Urbanističkog zavoda Beograda Nebojša Stefanović.

Za novi broj glasila “Ne davimo Beograd” govorili su ili pisali Bojana Maljević, Gabu Hajndl, Jovana Gligorijević, Mila Turajlić, Branko Bojović, Ilir Gaši, Draža Petrović, Nemanja Nenadić, Ivan Zlatić, Vladimir Đorđević i Dušan Čavić.

Analiza ugovora o “Beogradu na vodi”, kako piše u novom broju glasila “Ne davimo Beograd”, pokazuje da je investitor iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u obavezi da, umesto najavljenih 3,5 milijardi evra, uloži između 20 i 150 miliona evra kapitala i obezbedi ne više od 150 miliona evra kredita, dok se Republika Srbija obavezuje na kompletnu pripremu terena, dodatne pozajmice, dozvoljava prenos prava korišćenja zemljišta u pravo svojine, prepušta strateškom partneru moć odlučivanja pri izradi planske dokumentacije, poklanja privatnom preduzeću objekte i zemljište, odriče se suvereniteta obavezujući se da ne menja zakone na štetu ugovora, i to sve bez ikakvih garancija da će druga ugovorna strana realizovati ugovoreno. Ostaje nejasno i ko je ugovorna strana, s obzirom da je firma, strateški partner, registrovana sa kapitalom od nula dirhama, na ograničeni rok od godinu dana, bez podataka o vlasničkoj strukturi.

Ekonomske posledice “Beograda na vodi” obrađene su u tekstu “Ništa za nešto”, u kojem je posebna pažnja posvećena razmerama pogubnosti tog projekta po državu.

Prema glasilu inicijative Ne da(vi)mo Beograd, bilo je dovoljno pogledati kolika su ulaganja, a koliki prihodi, na osnovu zvaničnih podataka i ugovora sklopljenog između Srbije i strateškog partnera, a stvar bi verovatno bila još pogubnija da je uzeta u obzir realna procena vrednosti zemljišta i svih pripadajućih radova, vrednost doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta koja neće biti naplaćena, skriveni troškovi javnih preduzeća, kamate i razni drugi troškovi koji će pasti na račun građana Srbije.

Uz tekst deklaracije kojom je Akademija arhitekture Srbije (AAS) uputila niz pitanja stručnoj i širokoj javnosti, kao i predstavnicima gradskih i republičkih vlasti, koja su ostala bez odgovora, novi broj glasila inicijative Ne da(vi)mo Beograd donosi, između ostalog, i tekst Nemanje Nenadića iz Transparentnosti Srbija, koji se bavio donošenjem lex specialisa za “Beograd na vodi”.

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd ocenjuje i da “Beograd na vodi” neće ostati izolovani slučaj, već je samo po svojoj veličini drugačiji od nametnutog i neželjenog razvoja koji se sprovodi i u drugim delovima grada. Umesto potrebnih, izvode se po društvo štetni projekti, čiji troškovi obično višestruko premašuju inicijalni budžet. Za njih je potrebno sve više kredita i investicija, koji će se prelomiti preko leđa građana i za sobom verovatno ostaviti grad napuštenih gradilišta i polupraznih nekretnina, pokazuje tekst “Intenzivna izgradnja društvene propasti”.

Glasilo “Ne davimo Beograd” pokrenuto je pre godinu dana zbog nedostatka ozbiljnog društvenog dijaloga o projektu “Beogradu na vodi”, koji je proglašen projektom od “nacionalnog značaja”.

Prema inicijativi Ne da(vi)mo Beograd, ništa bolje nije ni danas - rasprava se vodi daleko od suštinskih pitanja: kakav razvoj je potreban Beogradu i Srbiji, koliko će ovakav projekat koštati građane, šta od toga dobijaju i gube i šta je moguća alternativa.

“Umesto toga, retke rasprave se svode na to ko voli straćare i barake, a ko je za progres, hoće li se graditi kula ili neće i da li je lepa ili nije, i druge mamce za pogrešne odgovore. Još češće polemike uopšte i nema, a pokušaji da se ona povede sistematski se guše”, navela je inicijativa Ne da(vi)mo Beograd.

Besplatan štampani primerak glasila “Ne davimo Beograd” moguće je naći u knjižari Beopolis, galeriji Remont, Novoj iskri, društvenom centru Oktobar, Centru za kulturnu dekontaminaciju, Magacinu u Kraljevića Marka, kulturnim centrima Grad, Rex, Kulturforum i Matrijaršija, u udruženju Učitelj neznalica, kao i kafeima Tezga, Čilton, Petak, Kliše i Zaokret.

Aktivisti inicijative Ne da(vi)mo Beograd deliće glasilo i ispred državnih institucija koje su, kako navode, propustile da po zakonu reaguju ili prekršile zakon omogućavanjem i učestvovanjem u projektu “Beograd na vodi”, kao što su Skupština Srbije, Gradska uprava grada Beograda, Urbanistički zavod Beograda, Ministarstvo građevine Srbije, Opština Savski venac, Komunalna policija grada Beograda, Beograd vode, RTV Studio B...

Novi broj novina “Ne davimo Beograd” objavljen je sredstvima (96.640 dinara) prikupljenim na aukciji umetničkih radova “Budi TI tajkun koji nas plaća”, održanoj 28. maja 2015. godine, kao i zahvaljujući donacijama građana koji podržavaju rad inicijative Ne da(vi)mo Beograd.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r