Nema nade
Predstava “Nema nade” koreografa Igora Koruge i dramaturškinje Maje Pelević premijerno će biti izvedena 23. decembra u Bitef teatru u Beogradu, u saradnji sa Stanicom – servisom za savremeni ples, a postavlja pitanje kako afirmativno prihvatiti stanje beznadežnosti u kojem su ukinute sve prilike za kolektivnu emancipaciju.
Nastavljajući da se bave perspektivama savremene političnosti, koje su istraživali i u prethodnim samostalnim projektima, autori ispituju lične i medijske narative koji oblikuju naše ophođenje sa svetom u kojem su iscrpljene sve mogućnosti borbe i promene. Umesto fabrikovanja lažnih mogućnosti izbora i simuliranja utopijskih perspektiva, Koruga i Maja Pelević postavljaju pitanje kako se obračunati sa kontinuiranom ironizacijom istorijskih revolucija i neprestanim uništavanjem pokušaja onih savremenih? Šta ako je beznadežnost jedina konstanta savremenog sistema? Postoji li, između očajavanja i odustajanja, treći put za suočavanje s njom? I šta kada se ona napokon iscrpi?
Koruga i Maja Pelević, koji su i izvođači predstave “Nema nade” (Hopelessness), prvi put sarađuju kao koautori, posle nekoliko zajedničkih pozorišnih saradnji.
Dramaturgiju potpisuju Ana Dubljević i Jasna Jasna Žmak, zvuk Darja Janošević, realizaciju scenografije Ljubomir Radivojević, a produkciju Ksenija Đurović, Ana Vuković i Ana Fotev. U predstavi se koristi muzika Riharda Vagnera.
Predstava “Nema nade” realizuje se uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije.
Pomogli su i Udruženje “Živimo zajedno” i Dejan Kozić, Lira Vega pesmom “Nema nade”, Džonson, Olga Dimitrijević, Milan Marković Matthis, Bojana Denić, Boris Buden, Slavoj Žižek, Strogi centar, Magacin u Kraljevića Marka 4 i Jovana Janjić.
Maja Pelević dobitnica je nagrada “Borislav Mihajlović Mihiz” za dramsko stvaralaštvo, “Slobodan Selenić” za najbolju diplomsku dramu, nagrade konkursa Sterijinog pozorja za originalni dramski tekst “Možda smo mi Miki Maus”, kao i Sterijine nagrade za najbolji dramski tekst “Pomorandžina kora” 2010.
Rođena 1981. u Beogradu, diplomirala je 2005. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i doktorirala 2012. na Interdisciplinarnim studijama na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Članica je projekta Nova drama.
Izvedene drame Maje Pelević su: ESCape, Ler, Budite Lejdi na jedan dan, Beograd-Berlin, Pomorandžina kora, Ja ili neko drugi, Skociđevojka, Hamlet Hamlet eurotrash (s Filipom Vujoševićem), Fake Porno i Fakebook (grupa autora), Možda smo mi Miki Maus, Čudne ljubavi, Posledice i Potpuno skraćena istorija Srbije (sa Slobodanom Obradovićem).
Sa Milanom Markovićem je 2012. uradila projekat “Oni žive – u potrazi za nultim tekstom”. Napisala je 2013. godine, režirala i izvela u Bitef teatru dramu Posledice, a 2015. godine “Moje nagrade” Tomasa Bernharda u Narodnom pozorisštu u Beogradu. Sa Olgom Dimitrijević uradila je 2016. godine predstavu “Sloboda je najskuplja kapitalistička reč”.
Igor Koruga, dobitnik je nagrada Festivala koreografskih minijatura i Infanta, kao i godišnjih nagrada Evropske asocijacije za obrazovanje mladih i Nacionalne organizacije za retke bolesti.
Aktivan u oblasti izvođačkih umetnosti (ples i koreografija), član je Stanice, Udruženja baletskih umetnika Srbije, kao i regionalne mreže i platforme za savremeni ples – Nomad Dance Academy.
Autor je više predstava, među kojima se ističu “Samo moje” (2016), “Impasse” (2015), “Na traci” (2014), “Expose” (2013) i “Temporaries” (2012).
Diplomirao je na studijama iz etnologije i antropologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kao i na odseku Solo/Dance/Authorship na Univerzitetu umetnosti i edukativnom plesnom centru (HZT) u Berlinu. Bio je stipendista plesnih edukativnih programa Nomad Dance Academy i DanceWeb, kao i Kancelarije gradonačelnika Berlina.
Kao izvođač, koreograf, pedagog i dramaturg, sarađivao je lokalno, regionalno i u inostranstvu sa različitim umetničkim organizacijama i institucijama (Dansens Hus Stokholm, Hebbel am Ufer (HAU) Berlin, Uferstudios Berlin, TanzQuartier Beč, Rosas danst Rosas i PARTS Brisel, Bitef teatar, Teorija koja hoda - TkH, Institut za umetničku igru u Beogradu…). Radio je kroz nekoliko mreža za savremeni ples u okviru evropskog programa za kulturu – LifeLongBurning (LLB), Departures and Arrivals (DNA), APAP itd.
Angažovan je u okviru regionalnih projekata “Arhiviranja savremenoplesnih praksi na Balkanu” i “Generator – platforma za razvoj pozorišta i plesa za decu“. Ko-autor je i realizator edukativnog programa za ples “Puzzle” na lokalnoj nezavisnoj plesnoj sceni.
Bio je član uređivačkog tima devetog i desetog Kondenz festivala savremenog plesa i performansa u Beogradu.
Aktivan je u okviru lokalnih i regionalnih incijativa za razvoj kulturnih politika za savremeni ples i izvođačke umetnosti.
(SEEcult.org)
