(Ne)očekivanja od BG 2020
Beograd želi da bude prestonica kulture Evropske unije 2020. godine, ali nezavisna umetnička scena grada, kao i vodeći ljudi nekih drugih gradova, imaju određene sumnje i primedbe. Piše: Jelena Jovanović, BIRN Beograd* Beograd se nada da će ga Evropska komisija i Evropski parlament u junu ove godine izabrati za prestonicu evropske kulture u 2020. godini. Grad je podneo svoju kandidaturu još 2009.
Beograd želi da bude prestonica kulture Evropske unije 2020. godine, ali nezavisna umetnička scena grada, kao i vodeći ljudi nekih drugih gradova, imaju određene sumnje i primedbe.
Piše: Jelena Jovanović, BIRN Beograd*
Beograd se nada da će ga Evropska komisija i Evropski parlament u junu ove godine izabrati za prestonicu evropske kulture u 2020. godini. Grad je podneo svoju kandidaturu još 2009.
Dok je organizacioni tim koji stoji iza kandidature Beograda ubeđen da će pobeda povećati broj kulturnih dešavanja i usmeriti javna sredstva ka kulturnim institucijama, kandidaturu ipak ne podržavaju svi.
Nezavisne kulturne organizacije se žale da nisu obaveštene o tome šta će se dogoditi ako Beograd pobedi, dok drugi gradovi u Srbiji kažu da će, u slučaju da nagrada ode prestonici, a ne nekom manjem gradu, to biti propuštena prilika.
Evropsku prestonicu kulture bira Evropska unija na period od jedne godine, tokom koje se tom gradu organizuje niz kulturnih aktivnosti sa snažnom evropskom dimenzijom.
Beograd je do sada dobio podršku za svoju kandidaturu od 11 gradova, mada će konačna odluka biti poverena nezavisnom žiriju.
U martu mesecu gradonačelnici Beograda i Košica iz Slovačke potpisali su memorandum o uzajamnoj podršci dva grada. Drugi evropski gradovi koji podržavaju kandidaturu Beograda su Ljubljana, Maribor, Sarajevo, Banja Luka, Skoplje, Krf, Atina, Vinius i Peruđa.
Aleksandar Peković, zamenik sekretara za kulturu grada Beograda i predsednik Organizacionog odbora projekta “Beograd 2020” kaže da je projekat kandidature sastavni deo dugoročne strategije razvoja grada.
“Pripremanje Evropske prestonice kulture može biti prilika za grad da proizvede značajne kulturne, socijalne i ekonomske koristi, a takođe može pomoći da se pospeši urbana regeneracija, promeni imidž grada i poboljša njegova vidljivost i profil na međunarodnom nivou”, izjavio je Peković.
Nezavisna scena sumnjičava
Neke nezavisne umetničke grupe su, međutim,
skeptične u vezi sa celim projektom.
Darka Radosavljevic, direktork Remonta - nezavisne umetničke asocijacije, kaže da je kandidatura Beograda za 2020. ništa drugo nego marketinški poduhvat koji neće doneti nikakve promene u načinu na koji se gradske vlasti ophode prema nezavisnoj umetničkoj sceni.
“Plašim se da je iz izjava tima Beograd 2020. jasno da je nezavisna kulturna scena prepoznata samo u domenu festivala”, izjavila je Darka Radosavljević.
Ona kaže da nezavisne kulturne organizacije ne mogu mnogo da očekuju od kandidature Beograda, čak i ako bude uspešna.
Iako je leta 2010. godine projekat zvanično predstavljen članovima vodeće nezavisne umetničke asocijacije, njeni predstavnici kažu da su odgovori na neka važna pitanja izostali.
U međuvremenu, Peković krivi neodgovarajuće zakone za slabo učešće nezavisnih aktera na kulturnoj sceni Srbije.
“Potrebni su nam novi zakoni, sinhronizovani sa zakonima EU, kako bi stvorili osnovu za individualan rad i ohrabrili pojedince iz civilnog sektora da uzmu učešće na kulturnoj sceni,” izjavio je, složivši se da se previše sredstava iz gradskog budžeta izdvaja za 38 javnih institucija a bez odgovarajuće procene.
Zašto i mi ne možemo da se kandidujemo?
Primedbe na kandidaturu Beograda takođe dolaze i iz manjih i većih rivalskih gradova u Srbiji.
Novi Sad, Zrenjanin, Niš, Leskovac i Valjevo su svi iskazali interesovanje da se i oni takmiče za titulu Evropske prestonice kulture 2020.
Opštinski lideri Zrenjanina, grada na severu Srbije, kažu da je kandidatura Beograda nelogična, s obzirom na to da prethodne prestonice kulture nisu bili glavni, već manji gradovi.
Aleksandar Marton, predsednik gradske skupštine Zrenjanina, kaže da je njihova odluka da se kandiduju bila zasnovana na bogatoj kulturnoj ponudi i velikom kulturnom potencijalu ovog grada. Skupština je poslala svoju prijavu u Brisel juna 2010. godine.
“Do sada se smatralo logičnim da manji gradovi dobijaju titulu Prestonice kulture, čime im je davana šansa da se promovišu i razviju svoje kulturne scene”, rekao je Marton, pominjući Esen u Nemačkoj, Pečuj u Mađarskoj i Maribor u Sloveniji.
“Mi ne možemo da se takmičimo sa Beogradom”, prigovorio je on, napominjući da glavni grad ima skoro dva miliona stanovnika i ogromne resurse.
“Opravdano je i zakonito da se i drugi, manji srpski gradovi takođe takmiče za titulu”, zaključio je Marton.
Aleksandar Peković se složio da je konkurencija zdrava stvar ali da ne bi bilo dobro kada bi srpski gradovi samo prekopirali beogradski projekat kandidature za titulu Prestonice kulture.
Nedostatak prostora
U Beogradu, u međuvremenu, čelnici nekih većih kulturnih institucija kažu da, s obzirom na nedostatak izložbenog prostora, grad mora da prione na posao ako želi da kandidatura uspe.
Narodni muzej u Beogradu, vodeća nacionalna institucija locirana na glavnom gradskom trgu, zatvoren je za javnost već 10 godina zbog stalnih kašnjenja u procesu njegove rekonstrukcije.
Tatjana Cvetičanin, direktorka muzeja, kaže da bi završetak radova na rekonstrukciji Narodnog muzeja i Muzeja moderne umetnosti “svakako doprineo” prezentaciji Beograda. “Od toga će zavisiti naša prezentacija,” rekla je Cvetičanin za Balkan Insight.
Peković je i dalje optimista. Ako Beograd
osvoji nagradu, to će dovesti “novu generaciju na kulturnu scenu, generaciju koja će celu scenu povesti u budućnost”, predvideo je Peković.
*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)” koji je posvećen analitičkom izveštavanju o kulturnim politikama na Zapadnom Balkanu, a realizuje ga Balkanska istraživačka regionalna mreža (BIRN). SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu (SCP).
