... nešto je i u cenzuri
Muzej Jugoslovenske kinoteke prikazuje od 20. do 22. februara ciklus filmova jugoslovenskog crnog talasa “Zabranjeni bez zabrane”, kako je i naziv dokumentarnog filma Dinka Tucakovića i Milana Nikodijevića iz 2007. godine koji je posvećen toj temi.
Film “Zabranjeni bez zabrane” prikazan je 19. februara u programu sećanja na Tucakovića, prerano preminulog upravnika Muzeja Jugoslovenske kinoteke (1960-2013) i svestranog filmskog autora, kritičara, teoretičara i istoričara filma.
Taj dokumentarac poslužio je kao svojevrsni uvod u programski fokus “Zabranjeni bez zabrane” koji počinje filmovima “Buđenjem pacova” (1967) Živojina Pavlovića, “Nevinost bez zaštite” (1968) Dušana Makavejeva i “Grad” (1963) Marka Babca, Živojina Pavlovića i Vojislava Kokana Rakonjca.
Tokom vikenda u Sali “Dinko Tucaković” u Kosovskoj biće prikazani i filmovi “Sveti pesak” (1968) Miroslava Antića, “Vrane” (1969) Ljubiše Kozomare i Gordana Mihića, “Rani radovi” (1969) Želimira Žilnika, “Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji” (1971) Bahrudina Bate Čengića, “Plastični Isus” (1971) Lazara Stojanovića i “WR – Misterije organizma” 1971) Makavejeva.
Tucaković je svojevremeno, nadahnut krilaticom “Nije sve u zabranama, nešto je i u cenzuri”, podsetio da originalno značenje reči cenzura (lat. censura), znači samo ocenu ili procenu nečega. Tek su Štazi, UDB-a ili KOS, i druge tajne službe, učinili da reč cenzura ne utiče na život samo u sferi disanja, odnosno osnovnih fizioloških potreba.
“Cenzorski mozak je oduvek bio specifičan. Verovatno nikada nije ni odmeravao ni procenjivao. Kada neprijatelja više nije bilo, on se fokusirao na drugove, mangupe u sopstvenim redovima. Pa ko je bio drug, a ko nije išao po liniji? Osim onih koji nisu menjali celokupnu istoriju Umetnosti i Civilizacije, a i mnogi od njih. „...Francios Villon war arme leute kind..." Breht, građanin DDR-a, autor teksta za himnu države koje više nema, ali i mnogih reklama za Mercedes pre Hitlera, znao je da ni Aleksandar Veliki ne može sam da pokori Svet. Potreban mu je verovatno kuvar i ponešto vojnika. B.B. je svom Galileu (Galileo Galilei) naredio da se Zemlja ne okreće, iako su obojica verovali u suprotno. Drugovi (genossen) u najdemokratskijoj nemačkoj državi cenili su da ni Gete nije savršen, a gde li tek, filmadžije, od kojih su neki pretekli i iz perioda posle Vajmara, a definitivno sinhrono ca Adenauerom. Ko se smeje ili peva taj demokrata zasigurno nije! Pogotovo u vreme hladnog rata!!! A kada kažu veliki, tako slušaju i mali. U SFR Jugoslaviji, u godinama 60-im XX veka, sve što crno, sivo ili belo nije, bilo je sumnjivo, uključujući i kolor filmove. Bauk konformizma kružio je prostorima koji su bili ponosni da nisu iza gvozdene zavese, ni Istok ni Zapad, samo najbolje... Bio je to preludijum za dojavu ‘crnog talasa’ koji je srpski i jugoslovenski film stavio na kartu Evrope, kada je komanda bila levo, pa opet levo, i opet levo, levo...”, naveo je Tucaković u tekstu na koji podseća Kinoteka februarskim programom.
U filmu "Zabranjeni bez zabrane" Tucaković i Nikodijević pripovedaju o fenomenu cenzure kroz razgovore sa jugoslovenskim autorima, otkrivajući triler priču o metodama obrane tabua totalitarnih rezima na primerima progona najznačajnijih jugoslovenskih filmskih autora. Njihova priča bavi se mehanizmima i bizarnim okolnostima u kojima su filmovi crnog talasa nastajali i bivali zabranjivani "bez zabrane", jer je jedini zvanično zabranjeni film bio "Grad" Marka Babca.
Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.
(SEEcult.org)