Neumorni Saura na Festu

Slavni španski reditelj Karlos Saura (85), čiji opus broji više od 40 naslova, i dalje paralelno radi na nekoliko filmskih projekata, bavi se digitalnom fotografijom, crtanjem, putuje i želi da živi što duže da bi mogao da uradi što više, kako je rekao na 45. Festu, koji mu je dodelio nagradu Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.

“Ova nagrada za mene znači prvenstveno priliku da budem sa vama. Oduševljen sam ogromnom salom i brojem ljudi koji su došli da gledaju otvaranje festivala. Zahvalan sam, jer mi je to pružilo priliku da  prvi put dođem u Srbiju, a nadam se da ću biti u mogućnosti da dođem i opet”, rekao je Saura na konferenciji za novinare 25. februara u Sava centru, u kojem mu je prethodne večeri uručena nagrada Beogradski pobednik.

Na 45. Festu se prikazuje Saurin najnoviji film “Saurina hota” (Jota de Saura), posvećen toj manje poznatoj vrsti plesa i muzike, a posle projekcije 25. februara u Jugoslovenskoj kinoteci, Sauri će biti uručen i Zlatni pečat - najvece priznanje te ustanove.

Autor koji je karijeru započeo društveno angažovanim filmovima, kritičkim u odnosu na Frankov režim, već duže vreme snima filmove zasnovane na muzici, plesu, ritmu.

“Smatram da su svi moji filmovi, od prvog do poslednjeg, bili muzički, odnosno muzika je u njima bila veoma važna. Uvek sam bio prilično izbirljiv kada sam odlučivao koju ću muziku koristiti u određenom filmu. Negujem zvuk na filmu. Snimio sam više od 40 filmova, od kojih 14 muzičkih, a među njima četiri-pet imaju neku priču, kao ‘Tango’, ‘Ja, Don Đovani’, ‘Aj Karmela’, ‘Karmen’, dok su ostali, gde pripada i ‘Hota’, filmovi bez radnje. U njima se samo smenjuju umetnici koji se bave određenom muzičkom i plesnom formom, kao što su flamenko ili fado. To je neka vrsta eksperimentalnog filma, gde nema priče, nego je pažnja na muzici, dekoru, svetlosti i kameri koja sarađuje sa plesačima”, rekao je Saura.

  Jota de Saura

Na pitanje portala SEEcult.org da li ima recept kako i posle tolikog opusa zadržati radoznalost i energiju za nove projekte, Saura je uz osmeh odgovorio da ne zna.

“To je pravo čudo. Ranije sam se i sam pitao kako uspevam da me sve oko mene inspiriše. Činjenica je da želim da živim što duže kako bih imao što više vremena da ostvarim sve ono što želim. Imam veliki broj projekata koji se razvijaju, želim da napravim izložbu svojih crteža, bavim se fotografijom, filmom. Nadam se da ću imati vremena za sve to”, rekao je Saura.

Saurin novi projekat već je u toku, u saradnji s producentima iz Meksika.

“Tema je meksička muzika koja je veoma bogata. Novi film podseća na moj film ‘Tango’, scenario je već napisan, ima priču koja se razvija, a oko nje se nalazi muzika. Trenutno radim i na filmu ‘Gernika’, koji govori o Pablu Pikasu, odnosno o tome kako je nastala njegova čuvena slika Gernika, a glumiće Antonio Banderas. U planu je i jedan mjuzikl koji će se snimati na Kubi. Ali ne bih da mnogo govorim o tome, jer planovi znaju da se izjalove”, rekao je Saura.

     Lov

Jedan od njegovih najpoznatijih filmova iz prethodnog perioda “Lov” (1966) postigao je ogroman uspeh na međunarodnoj sceni, a bio je usmeren protiv režima u ondašnjoj Španiji.

“Što se tiče Frankove politike, u ‘Lovu’ može da se nađe neka vrsta metafore. Danas se taj film smatra jednim od mojih najboljih dela, ali nije u startu bilo tako. Kada je prvi put prikazan u Madridu jedan važan kritičar mi je rekao da sam napravio veliko sr...e od filma. To me je pogodilo u sekundi, ali film je potom osvojio nagradu na festivalu u Berlinu, kasnije i u Njujorku. Tako da ponekad ono što u početku deluje kao teško ili da se ne prihvata, ustvari vremenom dođe na svoje”, rekao je Saura.

Na pitanje šta voli da gleda od savremene produkcije, odgovorio je da je kao mlad gledao mnogo filmova, ali da danas nema vremena za to.

“Želim da se bavim svojim filmovima, da snimam. Član sam Američke filmske akademije, koja mi svake godine šalje veliki broj filmova. Zajedno sa onima iz Evropske filmske akademije i iz Španije, trebalo bi da vidim oko 200 filmova u toku godine, a to ne mogu da postignem. Čovek može da se odluči ili da se bavi gledanjem filmova ili pravljenjem filmova, a ja više volim to drugo”, rekao je Saura, uz napomenu da nikada ne glasa za Oskare, jer smatra da ne bi bilo fer da ocenjuje kada nije video sve filmove u konkurenciji.

Ipak, dodao je on, “desi se i danas da pogledam neki čudesan film koji me oduševi i bude mi drago jer to pokazuje da film i dalje živi”.

Saura je pomenuo i, kako je rekao, “jednu malu kontradikciju”.

“Jako me privlače američki filmovi o katastrofama gde se, recimo, pojavljuje neki asteroid koji je pretnja po čovečanstvo. To su filmovi koji imaju potpuno glupu radnju, ali su dobro urađeni u domenu efekata, digitalne tehnologije”, izjavio je Saura.

Saura je na susret sa novinarima došao sa digitalnim foto-aparatom, a ispričao je da kod kuće ima kolekciju od oko 700 aparata i da je, što se tiče digitalnog, pionir u toj oblasti u Španiji.

“Prilikom boravka u Japanu kupio sam prvi digitalni aparat. Nisam znao kako se koristi, uputstvo je bilo na japanskom. Po povratku u Madrid, otišao sam u Fudži radnju. Čak su i oni tada prvi put videli takvu vrstu aparata. Kada sam naučio da ga koristim, uklonio sam fotografsku laboratoriju iz stana i u potpunosti se posvetio digitalnoj fotografiji”, rekao je Saura.

(SEEcult.org)