Neverica i tuga za Tucakovićem

Mnogobrojne kolege i prijatelji oprostili su se 22. februara u Muzeju Jugoslovenske kinoteke od Dinka Tucakovića, ističući njegovu svestranost, enciklopedijsko znanje, talenat i mnoge druge vrline koje su ga krasile i činile jedinstvenim filmskim umetnikom i stručnjakom.

“Kao malo ko je razumeo i voleo film”, rekao je direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović za Tucakovića, filmskog reditelja, scenaristu, teoretičara i istoričara filma i upravnika Kinotekinog muzeja.

Tucakovićevim imenom biće nazvana legendarna bioskopska dvorana u Kosovskoj koja je bila tesna da primi sve koji su došli da se oproste i izraze mu počast.

Zelenović je rekao da je sa Tucakovićem trebalo da 19. februara nastavi dogovor o programu nove zgrade Kinoteke u Uzun Mirkovoj, ali je stigla tužna vest o njegovoj iznenadnoj smrti u 53. godini.

“Ne dopire mi do svesti da je to moguće”, rekao je Zelenović, dodajući da su i mnogi drugi primili sa nevericom vest o smrti Tucakovića, koji je proveo u Muzeju Jugoslovenske kinoteke protekle 23 godine, boreći se za filmsku umetnost i edukujući mnoge mlade umetnike.

“Svima nam mnogo nedostaješ, pre svega porodici - Maji i Lani, a imao si i drugu porodicu - Kinoteku”, rekao je Zelenović, dodajući da ne može da veruje da se oprašta od Tucakovića bez odgovora šta će biti sa Kinotekom.

“Trebao si Kinoteci kao i prethodne 23 godine”, rekao je Zelenović, dodajući da će svima nedostajati Tucakovićeve ideje, agilnost, komunikacija sa svetskim i evropskim arhivima...

Filmski reditelj Slobodan Šijan pročitao je “Molitvu za Dinka Tucakovća”, pesmu koju je, kako je rekao, napisao u stanju šoka.

Nebojša Pajkić nazvao je Tucakovića vunderkindom i genijem, koji ce imati posebno mesto u filmskoj enciklopediji.

Pajkić je rekao da je plakao povodom smrti Tucakovića, ali ne samo zato što ga više nema, već zbog okolnosti - kako bi prigušio bes izazvan činjenicom da “ova zemlja može da dozvoli da Dinko umre u 53. godini, jer je radio mnogo, mnoge stvari, jer nije imao hleba da jede”.

“Trebalo je da se bavi samo teorijom filma... Da je mogao da bude samo režiser, pravio bi mnogo bolje filmove od kojekakvih samozvanih režisera”, rekao je Pajkić, ističući da je Tucaković bio vunderkind kao osoba koja prerano iskazuje originalnost, a genije zato što je znao više o filmu od svih ostalih.

Borislav Anđelić rekao je da je prerana smrt Tucakovića najveći gubitak za njegovu porodicu - Maju i Lunu, ali i za celokupnu domaću kinematografiju i kulturu.

Podsećajući na Tucakovićeve filmove, Anđelić je takođe istakao i njegove zasluge za samu Kinoteku i posvećenost poslu, kao i sjajne pedagoške veštine.

“Napravio je od Kinoteke respektabilno mesto okupljanja svih ljubitelja filma”, rekao je Anđelić, ističući da je Tucaković “izgarao u svemu čega se prihvatao da radi”.

Na komemoraciji je govorio i državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Srbije Miroslav Tasić koji je rekao da će da razgovara sa Zelenovićem o promociji monografije o zaštiti kulturnog nasleđa koja je Tucakovićevo delo.

Povodom smrti Tucakovića, Kinoteka je dobila na stotine telegrama saučešća, a poslale su ih i sve kinoteke sa prostora bivše Jugoslavije, filmski arhivi i kinoteke iz Evrope i sveta, ambasade, kulturni centri i mnogi drugi.

Kinoteka je povodom komemoracije prikazala i 15-minutni filmski kolaž o Tucakoviću, koji je sahranjen u popodnevnim satima na groblju Lešće.

Rođen 1960. u Zenici, Tucaković je diplomirao 1984. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu (film i TV režija), a iza sebe je ostavio desetak ostvarenja, počev od filma “Šest dana juna” (1985).

Finalizovao je 2000. godine film “Država mrtvih”, posthumno delo Žike Pavlovića, a 2012. je napisao roman i realizovao dugometražni igrani film “Doktor Rej i đavoli”, kao i TV seriju u pet epizoda “Srbi u Holivudu”.

Film “Doktor Rej i đavoli”, posvećen boravku legendarnog američkog reditelja Nikolasa Reja (Nicholas Ray) 1964. u Beogradu, premijerno je prikazan 2012. na zatvaranju 40. FEST-a.

Tucaković je i koautor dokumentarnog filma “Zabranjeni bez zabrane”, sa Milanom Nikodijevićem, a između ostalog, snimio je i dokumentarne filmove “The Rubber Soul Project” i "Jasmina i rat", kao i niz kratkih.

Kao filmski teoretičar i kritičar, pisao je za sve glavne jugoslovenske časopise, kao i za Positiff i Sight and Sound.

Predavao je na FDU u Beogradu, na predmetima Filmska režija i Istorija filma, kao i na Akademiji umetnosti BK, master klas na predmetu Istorija filma.

Bio je jedan od osnivača Dunav film filmske škole i šef katedre za Dokumentarni film.

Tucaković je bio i član programske komisije Svetske federacije filmskih arhiva (FIAF) i borda Evropske federacije filmskih arhiva (ACE).

Bio je i urednik i izdavačke delatnosti Jugoslovenske kinoteke, kao i predsednik Saveta FEST-a, selektor festivalskih programa i član žirija u Ansiju, Beču, Kanu...

(SEEcult.org)