(Ne)vidljivi problemi Hoda sa vodom

Umetnik Vladimir Nikolić, predstavnik Srbije na 59. Bijenalu u Veneciji izložbom “Hod sa vodom”, i Muzej savremene umetnosti u Beogradu (MSUB), kao realizator tog projekta, izneli su različite ocene o toku priprema nastupa na toj međunarodnoj izložbi savremene umetnosti – dok je Nikolić nezadovoljan radom MSUB-a, direktorka tog muzeja i komesarka Paviljona Srbije Marijana Kolarić smatra da je upravo podignuta lestvica za sledeće nastupe na toj prestižnoj svetskoj umetničkoj manifestaciji. Kustoskinja Nikolićeve izložbe Biljana Ćirić smatra da je važno konstruktivno razgovarati o problemima kako se ne bi ponavljali u budućnosti.

Nikolić je izjavio za N1 da je bio na ivici da odustane od učešća, jer je bio “stavljen u poziciju da se bavi poslom institucija”, što ga je pratilo do samog otvaranja izložbe.

“MSU je najvažnija institucija za našu savremenu umetnost i sliku naše scene u svetu. To je napravilo gomilu problema tokom čitavog perioda pripreme u Beogradu, a i postavke (u Veneciji). To je sve bilo neobjašnjivo komplikovano, zbog nekompetentnosti ljudi koji su na odgovornim pozicijama, zbog neodgovornog odnosa prema ovom projektu…”, izjavio je Nikolić, navodeći da Srbija i u odnosu na zemlje koje su joj slične u ekonomskom smislu, ima nekoliko puta manji budžet, a pored toga i “nesposobne institucije da komuniciraju sa mogućim sponzorima i obezbede produkciju kakvu zahteva Bijenale”, dodao je on. “Sama tehnologija postavke, i dosta drugih stvari, za to je bilo potrebno angažovati ljude, ali MSU sa ovom upravom uopšte nije u stanju da se sa tim suoči, a direktorka nije dovoljno sposobna i kompetentna da se nosi sa projektom ovog tipa”, naveo je Nikolić i dodao da je postavljanje njegovog umetničkog projekta bilo veoma zahtevno, a da se nadležni nisu “prilagodili situaciji”.

“Ovo nije bio projektat da je dovoljno samo okrečiti zidove i uneti radove… morao sam da radim i posao komesarke i producentkinje i ljudi iz Ministarstva, i to je bilo jako naporno”, izjavio je Nikolić, koji je mesec dana proveo u Veneciji zbog pripreme izložbe, pa je imao priliku da vidi i kako je u paviljonima drugih država. "Radili su timovi stručnjaka, bile su armije ljudi, gomila radnika, produkcije tog nivoa su kao za snimanje filma, pravljenja predstave... Ja sam jedva uspeo da ubedim Muzej da plati moj smeštaj da dođem u Veneciju", kazao je Nikolić, dodajući da su mu iz Beograda uglavnom stizale poruke da ne mogu ništa da urade, da novca nema, pa je morao sam da nalazi sponzore.

"To je pozicija i to su uslovi u kojima umetnici kod nas rade i stvaraju. Zato nisam hteo da se na otvaranju pojavim kao da je sve u redu - ništa nije u redu", rekao je Nikolić.

Vladimir Nikolić, foto: Laura Santini

Prema rečima Nikolića, MSUB je očekivao da on ne bude u Veneciji tokom postavke, nije poslata ni njegova arhitekta, koja je bila deo tima, niti kustoskinja…

“Ne znam šta iza toga stoji kao pravi razlog, koliko animozitet, nesposobnost, ne mogu da odmerim šta je bio ključni razlog, ali ako nije čisto neznanje i nesposobnost, onda je zlonamernost i opstrukcija”, izjavio naveo je Nikolić, navodeći da je bio doveden u situaciju da najavi otkazivanje nastupa u Veneciji. Do toga je, kako je rekao, lako moglo i da dođe da Ministarstvo nije “izvršilo pritisak na Muzej da otkoči realizaciju”.

“Ministarstvo kulture je, što se mene tiče, uradilo svoj deo posla. Formirana je Komisija koja je bila na mestu, za razliku od prethodnih godina, zato se i prijavilo puno timova i umetnika, određen je budžet i dalje prepušteno MSU koji je realizator. Zastoj je u MSU, a je to deo posla koji Ministarstvo ne obavlja dobro - a to je koga ćete dovesti na čelo tih institucija", naveo je Nikolić, koji nije želeo da učestvuje na ceremoniji otvaranja izložbe u Paviljonu Srbije, jer nije ispoštovan njegov zahtev da se “ne obrate ljudi koji ne nose nikakve zasluge”.

Hod sa vodom, foto: Laura Santini

Direktorka MSUB Marijana Kolarić navela je u pisanoj izjavi povodom Nikolićevih reakcija da je izazova “uvek mnogo kada su u pitanju ovako veliki projekti koji sa sobom nose puno birokratskih ograničenja”, koja se ne odnose samo na instituciju koja je realizator izložbe, nego i na pravila i procedure koje propisuje Direkcija Bijanala, kao što je to da projekat uređenja i adaptacije Paviljona mora raditi isključivo arhitekta koji poseduje licencu u Italiji.

Prema njenom mišljenju, tim MSUB-a, kao organizator nastupa Srbije na Bijenalu u Veneciji, ipak je uspeo da “prevaziđe sve vidljive i nevidljive prepreke i da realizuje projekat na zavidnom nivou”, o čemu svakodnevno svedoče reakcije i pohvale koje dobija od domaće i inetrnacionalne stručne javnosti.

“Trudili smo se da odgovorimo na sve želje i očekivanja umetničkog tima projekta ‘Hod sa vodom’ i izložbu svečano otvorimo uz veliki broj zvanica i u dobroj atmosferi”, navela je Marijana Kolarić.

“Ova izložba postavila je visoko lestvicu za sledeće predstavnike na ovoj najprestižnijoj svetskoj umetničkoj manifestaciji, i veoma sam ponosna da sam dala svoj glas ovom projektu na konkursu”, navela je Marijana Kolarić, posebno ističući to što je onlajn platforma za savremenu umetnost Artsy proglasila srpski paviljon za jedan od deset najboljih na 59. Bijenalu, pored  američkog, nemačkog i britanskog, kome je i dodeljen Zlatni lav.

“Meni kao komesaru ovogodišnjeg nastupa Srbije ova vest donela je puno radosti imajući u vidu mnogobrojne izazove sa kojima smo se suočavali, najpre sa veoma kratkim rokom od samo četiri meseca za organizaciju i realizaciju nastupa u Veneciji. Takođe, strahovali smo da li će zbog situacije sa Covidom -19 biti moguće uopšte otvaranje izložbe za javnost. Prvobitan budžet uspeli smo da uvećamo za nekoliko miliona zahvaljujući odobrenju Ministarstva kulture i informisanja, te su ta sredstva dodatno uložena u uređenje paviljona i produkciju izložbe, što je umnogome doprinelo da se ostvare svi željeni zahtevi umetnika i zadovolje visoki profesionalni standardi predstavljenog umetničkog rada”, navela je Marijana Kolarić.

Posebno je istakla i da je knjiga umetnika štampana u izdanju MSUB-a i izdavačke kuće Mus (Mousse) iz Italije, što je takođe “doprinelo većem vizibilitetu projekta i izložbe ‘Hod sa vodom’, široj distribuciji knjige na evropskom tlu. kao i životu umetničkog projekta nakon Bijenala”.

“Svakako pred nama je samo jedan put, na kom želimo da svakog dana budemo bolji i uspešniji pa ćemo se truditi još više ubuduće da svojim programima i produkcijom podižemo profesionalne standarde kako na domaćoj tako i na međunarodnoj sceni”, navela je Marijana Kolarić.

Marijana Kolarić, foto: MKI

Kustoskinja izložbe “Hod sa vodom” Biljana Ćirić izjavila je za portal SEEcult.org da realizacija tog projekta “nije bio lak proces”, koji je pokazao “nedostatke sistema koji su verovatno postojali već godinama, ali u isto vreme i fleksibilnost istog sistema da se granice pomeraju i da se može uraditi mnogo više”.

“Ono što je jako bitno da se u ovom trenutku uradi jeste da se otvori proces za refleksiju o tome šta nije išlo i gde su se javljali problemi da bi u sledećim godinama predstavnicima autorskog tima bilo lakše u realizaciji projekta i da se ne bi pravile iste greške. Jako toga je urađeno po prvi put u ovom projektu i većinom kroz lična poznanstva - od fandrejzinga do knjige, ali kako taj prvi put da ne ostane jedini već da postane dobra praksa za buduće nastupe - jeste ono o čemu treba otvoriti konstruktivnu diskusiju”, poručila je Biljana Ćirić.

Biljana Ćirić i Vladimir Nikolić, foto: MKI

Izložbu “Hod sa vodom” u Paviljonu Srbije svečano je otvorila 21. aprila ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, koja je istakla značaj nacionalnog učešća na toj najstarijoj međunarodnoj manifestaciji u oblasti savremene umetnosti. To je naglasila i kneginja Jelisaveta Karađorđević, koja je učestvovala na ceremoniji kao specijalni gost, a čiji je otac, knez Pavle Karađorđević, svojevremeno otvorio jugoslovenski paviljon u Veneciji - danas Paviljon Srbije.

Na otvaranju su govorile i kustoskinja Biljana Ćirić i direktorka MSUB-a Marijana Kolarić, koja je podsetila da je na konkurs za izbor predstavnika Srbije na 59. Bijenalu umetnosti pristiglo 35 projekata, te da je umetnički projekat “Hod sa vodom” jednoglasno izglasan.

Radovi na izložbi "Hod sa vodom", 800m i Dokument, potcrtavaju odnose sa tehnologijom i prirodom – u ovom slučaju sa vodom kao osnovnim delom ljudskog tela, ali i prostorom povezivanja a ne razdvajanja.

Projekat ukazuje da je tehnologija postala naš način povezivanja, ali i razdvajanja tokom izolacije u poslednje dve godine. Ona je ubrzala uvećavanje razlike između privilegovanih i onih koji to nisu - onih čiji su pogledi na svet posredovani ekranom i onih čije oči ostaju neposredni optički instrument.

Projekat “Hod sa vodom” obuhvata i knjigu, realizovanu u saradnji sa Mousse Publishing, koja istražuje izdavaštvo kao inkubator različitih formi uredničkih, umetničkih i kustoskih praksi. Autori tekstova su: Dejan Sretenović, Filipa Ramos, Alenka Gregorič, Marko Skotini, te Vladimir Nikolić i Biljana Ćirić, a dizajn potpisuje Tobi Tam.

Izložba “Hod sa vodom” otvorena je do 27. novembra kao i celokupno 59. Bijenale umetnosti, koje je umetnička direktorka Ćećilije Alemani osmislila pod naslovom “Mleko (od) snova” (The Milk of Dreams).

(SEEcult.org)