Nevidljivo nasilje
Oblici nasilja koji su prisutni u svakodnevnom životu, na poslu, u medijima i kao suptilne forme animoziteta u zajednicama, tema su izložbe koju Muzej savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) organizuje u Salonu, Kući Legata i Institutu Servantes u koprodukciji sa Baskijskim muzejem - centrom za savremenu umetnost Artium iz Vitorije, uz učešće 40 domaćih i stranih umetnika, teoretičara i filmskih autora.
Izložba “Nevidljivo nasilje” biće istovremeno otvorena 9. maja u sva tri izložbena prostora, uz performans “Bez naziva” umetnice Marte Jovanović u Salonu MSUB, inspirisan radom Joko Ono “Komad sa sečenjem”.
Uz Martu Jovanović, koja živi u Italiji, na izložbi učestvuju iz Srbije i Dejan Kaluđerović, koji živi u Beču, Vladimir Miladinović, Nikola Radić Lucati, Milica Tomić i Katarina Zdjelar, koja živi u Holandiji.
Na izložbi, čiji su kustosi Zoran Erić, Blanka de la Tore i Šejmus Kili, učestvuju i Kader Atia (Francuska), Iciar Bario, Maria Ruido, Fransesk Ruiz, Fernando Sančez Kastiljo i Daniel Garsija Anduhar iz Španije, Ursula Biman (Švajcarska), Rosela Biskoti (Italija/Holandija) & Kevin van Brak, te Jonas Stal iz Holandije, irski umetnici Sara Braun, Garet Filan i Deklan Klark, Vili Doerti i Loki Moris (Britanija/Irska), Harun Faroki (Nemačka) i Hristodulos Panajotu (Kipar).
Fernando Sančez Kastiljo, Pegazov ples (Koreografija za anti-demonstrantska vozila), 2010.
Projekat istražuje oblike “nevidljivog” nasilja globalno prisutnog u svakodnevnim, domaćim situacijama ili onim u vezi sa poslom, administrativno i birokratsko nasilje, zatim vizuelno nasilje u advertajzingu i medijima, kao i suptilne forme sektaštva i animoziteta u zajednicama iz skorašnjeg istorijskog konteksta.
Takva poređenja nasilja, prema navodima MSUB-a, istražuju se kroz sučeljavanje umetničkih radova koji problematizuju teritorijalne, nacionalističke i mitske teme, kao i one vezane za pitanja identiteta, i to na aktuelan način i bez upadanja u zamku dualističkih, razdeljenih ili oprečnih reprezentacija.
Iciar Bario, Istorija pesnice, 2014.
Navodeći da je tema nasilja kao predmet izložbe po prirodi osetljiva i često provokativna, a ponekad i podložna manihejskim definicijama “mi i oni”, partneri projekta “Nevidljivo nasilje” nastoje da se odupru nepotrebnom fokusiranju na pitanja rata, genocida ili ekstremnog nasilja, iako te teme ođekuju u pozadini projekta.
“Nasilje” čije se manifestacije preispituju i reflektuju u radovima pozvanih umetnika je ono koje zadobija formu nasilja u jeziku, reprezentaciji, kao rezultat promenjenih društveno-ekonomskih uslova i novih ideja i politika koje se mogu identifikovati kao izvor “kulturnog” nasilja nad geo-političkim entitetima i pojedincima. To ne znači da se ovi “aktuelniji” i naglašeniji oblici nasilja (terorizam, rat, etničko čišćenje i genocid) eksplicitno izbegavaju, već da oni ne dominiraju poljem referenci na toj izložbi koja nastoji da istovremeno reflektuje različite forme kulturnog i društvenog nasilja.
Kader Atia, Analiza popravljanja, 2013.
Osim toga, kako je naveo MSUB, i raznovrsne prepreke koje su se pojavile tokom realizovanja čitavog projekta (koje se, ironično, mogu definisati kao ključni primeri nevidljivog nasilja) predočavaju se i dešifruju tokom sáme izložbe i unutar diskursa koji je prate.
Projekat je prvobitno zamišljen kao saradnja partnera iz tri zemlje, a postao je izložba koja se realizuje u Srbiji i Španiji, odnosno ostao bez irskog partnera. Tako je projekat u toku razrade i sâm naišao na neočekivane i neželjene oblike “nevidljivog nasilja”, naveo je MSUB.
Vili Doerti, Drevno tlo, 2011.
U okviru izložbe, 10. maja biće održana konferencija “Nevidljivo nasilje (Retradicionalizacija, Birokratizacija, Eksploatacija)”, a do kraja juna najavljene su i projekcije i razgovori s autorima.
Konferencija u DOB-u, organizovana u saradnji MSUB-a i Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, okupiće teoretičare i umetnike koji će raspravljati o tri tematska klastera projekta koja su viđena kao ključni simptomi “nevidljivog nasilja” unutar evropskog konteksta danas.
Na panelu Retradicionalizacija (folklor, nacionalizam, identitet & trauma, brisanje istorije…), koji će moderirati Stevan Vuković, govoriće Ticiana Andina (Italija), Deklan Long (Irska), Suzana Milevska (Makedonija) i Jan Miler (Nemačka, dok će na panelu o birokratizaciji (EU aparthejd – nasilje novih zakonodavstava, problematika institucionalne uprave, uticaj politike…), uz moderaciju Adriane Zaharijević, učestvovati Petar Bojanić, Daniel Garsija Anduhar (Španija) i Masimo Palma. Na temu “Eksploatacija” (rad, mreže kapitala, nove političke hegemonije …), koju će moderirati Ana Vilenica, govoriće Daniel Loik (Nemačka), Iciar Bario (Španija) i Nikola Radić Lucati.
U saradnji sa "Filmforumom" Studentskog kulturnog centra u Beogradu, najavljene su projekcije i razgovori sa autorima 20. maja (Žoao Salaviza - Portugal), 27. maja (Dankan Kembel - Irska), 9. juna ( Ferhat Ezgir - Turska), 17. juna (Džesi Džons - Irska) i 24. juna (Pavel Braila – Moldavija).
Budući da saradnja MSUB-a i Baskijskog muzeja podrazumeva dve posebne, ali zajednički rađene izložbe, od 12. septembra do 11. januara biće održana i izložba izložba u Vitoriji, koja će takođe biti praćena filmskim programom, predavanjima, panel diskusijama i edukativnim radionicama.
Izložba će biti otvorena do 30. juna
(SEEcult.org)
