Nezavisno knjižarstvo ugroženo, potrebne korenite promene

Knjižarstvom u Srbiji dominiraju veliki knjižarski lanci koji imaju svoje izdavaštvo i distribuciju i ostalim izdavačima mogu da diktiraju uslove prodaje, zbog čega imaju niže cene knjiga, dok su nezavisne knjižare u krajnje nepovoljnom položaju i njihov opstanak je doveden u pitanje, iako uglavnom imaju mnogo bolju ponudu knjiga, ocena je učesnika diskusije “Knjižarstvo danas (i ovde): od ljubavi do prihodovanja”, održane 12. oktobra u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda.

Prema oceni predstavnika nezavisnih knjižara “Beopolis” i “Zlatno runo”, najbolji način da se stanje na tržištu knjiga uredi jeste zakonski okvir koji bi omogućio jednake uslove za sve knjižare i izdavače, odnosno jedinstvenu cenu knjige i isti rabat za sve. Međutim, oba takva pokušaja u poslednjih 20 godina propala su jer ne odgovaraju velikim knjižarskim lancima.

Aleksandar Nikolić iz “Beopolisa” podsetio je da je prvi pokušaj bio još početkom 2000-ih kada je, na inicijativu Narodne biblioteke Srbije, formirana radna grupa za izradu zakona koja je predložila jedinstvenu cenu knjige, što bi rešilo mnoge probleme, posebno za knjižare koje nisu izdavači i koje ne mogu da finansiraju svoje lance, dok bi izdavači bili zaštićeni gornjom i donjom granicom za rabat. “To je trebalo da bude početni korak da se uvede neki red na tržištu i da se održi funkcija knjižara u knjižarama”, rekao je Nikolić, dodajući da nema racionalnog objašnjenja zašto se odustalo od daljeg rada u toj radnoj grupi, ali da veruje da su iza toga stajale određene interesne grupe.

Na sličan način se završio i drugi pokušaj, nekoliko godina kasnije u Privrednoj komori Srbije, kada je priča skrenuta sa jedinstvene cene knjige na druga pitanja. Čitav poduhvat je još jednom propao usled sukoba interesnih grupa, od kojih su jednu predstavljali veliki knjižarski i distributerski lanci, koji su istovremeno i izdavači - poput Delfija, Lagune i Vulkana.

“U svetu postoje pozitivna iskustva koja kažu da ne možete istovremeno da imate knjižare, budete izdavač i bavite se distribucijom, a taj sistem je kod nas trenutno potpuno metastazirao. Imate jednu distributersku kuću, koja ima i maloprodaju i izdavaštvo, a na svom sajtu daju popuste na knjige koje distribuiraju pod boljim uslovima”, istakao je Nikolić sugerišući da se radi o Delfi knjižarama, Laguni i Vulkanu. Takvi lanci, kako je dodao, mogu da ucenjuju izdavače da daju veće rabate, a to je vrlo teška situacija za knjižare kao što je “Beopolis” koje nemaju svoje izdavaštvo.

Zbog toga su se male, nezavisne knjižare, kako je naveo, pretvorile u “izloge knjiga”, gde dugogodišnji čitaoci uglavnom dolaze da sa knjižarima popričaju i pogledaju šta ima novo od knjiga, ali te naslove posle kupuju kod izdavača ili na nekom drugom mestu, koje im je možda manje prijatno ali ima prihvatljiviju cenu.

Snežana Ranković iz knjižare “Zlatno runo” navela je da je Hrvatska po ulasku u Evropsku uniju prihvatila njihov model univerzalnih cena knjige i rabata, dok su popusti dozvoljeni samo na sajmovima i za određene praznike. Taj sistem uspešno funkcioniše. Ona je kazala da se “Zlatno runo” pre par godina udružilo sa izdavačkom kućom “Gradac” iz Čačka kako bi i jedni i drugi preživeli nepovoljne tržišne uslove. Godišnje izdaju deset do 15 naslova.

Istakla je i da nezavisne knjižare, za razliku od knjižarskih lanaca, biraju šta prodaju, te da vode računa da to budu tehnički valjano urađene knjige, sa dobrim prevodom i štampom, kao i da se drže zlatnih pravila knjižarskog zanata.

I Nikolić i Snežana Ranković ukazali su, međutim, i na druge, veće društvene promene u Srbiji i u svetu koje su dovele do urušavanja stanja u izdavaštvu i knjižarstvu, ali i u ukupnom odnosu prema knjigama.

“Da će se sve urušiti bilo je prilično jasno u trenutku kada je prestalo da se priča o knjigama, a počelo da se priča o broju prodatih kopija u svetu”, rekao je Nikolić i podsetio na reči jednog uspešnog privrednika koji se bavi prodajom knjiga kod nas da “njemu ne trebaju knjižari nego prodavci”.

Snežana Ranković je ukazala da je prva knjiga koja je u tom pravcu okrenula stvari bio Koeljov “Alhemičar”, koji je tada bio najčitanija knjiga svih vremena, da bi posle toga došao “Da Vinčijev kod” koji je potukao “Alhemičara”, pa “Lovac na zmajeve” i kao poslednji - bestseler “50 nijasni sive”.

Na književnoj sceni u Srbiji uočljiv je i nedostatak zdrave i jake književne kritike. Pojavom digitalne štampe pojavili su se novi problemi koji su drastično uticali na kvalitet produkcije. Na odnos prema knjižarstvu dodatno je uticala i potplaćenost knjižara, kao i način komunikacije.

Snežana Ranković je kazala da je komunikacija kupaca i knjižara sada i pre pet godina ogromna, a u odnosu na pre deset i dvadeset godina neuporediva. Ocenila je da sadašnje društvo “nosi poseban čitalački ukus i poseban kulturni obrazac po kome se izdavači rukovode”, te da je deo toga i “uzajamnost siromaštva zemlje i nuđenja evropskih fondova za objavljivanje određenih knjiga koje spadaju u treš”.

Osvrćući se na pojavu digitalne štampe koja je dodatno poljuljala stanje u izdavaštvu, ona je istakla da je “masovna pojava da izdavači koriste fondove i za novac rade projekte”, pa kad dobiju sredstva za prevod, pripremu, štampu, oni “objave 50 komada, jer za njih to nisu primerci već komadi, pošto knjige tretiraju kao bilo koju drugu robu i onima koji im daju novac pošalju dva-tri komada, a u knjižare uguraju bar po jednu knjigu s kojima knjižari posle ne znaju šta će”. Isto tako, kazala je, postoje domaći izdavači koji za novac koji dobiju od autora objavljuju poeziju i prozu, pa tako “imamo situaciju da žiri za NIN-ovu nagradu pred sobom ima 270 romana”.

“Danas su mladi ljudi u knjižarskim lancima vrlo eksploatisani, a mi ne možemo da ih privolimo da dođu kod nas, jer ne možemo da ih platimo”, rekla je Snežana Ranković koja je svojevremeno rukovodila knjižarama "Bata” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i "Stubovi kulture” u KCB-u na Trgu republike, a 2013. godine osnovala je knjižaru i izdavačku kuću "Zlatno runo”, baveći se istovremeno knjižarskim i uredničkim poslovima.

Navodeći da je situacija u knjižarstvu vrlo nepovoljna, iako je danas u Beogradu najviše knjižara u poslednjih 50 ili 100 godina, ona je istakla da je razlika u tome što su se pre tridesetak godina knjižari pažljivo birali među diplomcima ozbiljnih fakulteta, a plate su im bile na nivou današnjih plata univerzitetskih profesora, dok današnji diplomci istih tih fakulteta - ako i imaju entuzijazma za rad u knjižarama, nemaju mentore koji bi ih uputili i preneli im znanje, već menadžere koji ih uče prodaji. Kako su još i loše plaćeni i slabo motivisani, vrlo retko duže ostaju u knjižarskom poslu.

“Postoje načini da se knjižare poput naših odbrane od svega toga - knjižarstvom. Mi smo poslednji Mohikanci, za jednu populaciju i jedan čitalački ukus koji hoće samo to i mi na osnovu toga preživljavamo”, kazala je ona i dodala da se svi onda pitaju zašto takve knjižare “ne posluju tako grandiozno a po ponudi su bolje od svih drugih” i “branitelji su dobrog ukusa”.

“To je zato što nema novca za knjige, jer imamo milion i 700.000 penzionera koji imaju neutaživu želju za čitanjem, ali to sebi ne mogu da priušte, kao ni studenti koji tek treba da uzrastaju i cvetaju intelektualno, a takođe nemaju novca za knjige”, navela je vlasnica “Zlatnog runa”, ističući i da “s druge strane, imate velike knjižarske sisteme koji za 999 dinara upakuju tri ili pet knjiga” koje ljudi kupuju jer im deluju jeftino, iako “kad dođu kući shvate da nije to to”.

Zbog svega toga se, kako je navela, izgubila ljubav mladih knjižara prema knjigama.

“Taj odnos sa knjigama samo nekoliko knjižara doživljava tako strasno i to je vrsta knjižarskog fanatizma nas koji i u mraku znamo gde nam je koja knjiga”, navela je Snežana Ranković, ali i ocenila da će takvo shvatanje knjižarstva verovatno otići sa njima.

Ipak, veruje da knjižarstvo nikada neće sasvim propasti, jer će “neki mladi ljudi koji imaju istraživački duh, koji obilaze knjižare, neki pasionirani ljubitelji knjige uvek otvarati knjižare”.

“Živimo u potpuno nakaradnom sistemu, obrazovanja, kulture, politike, gde na fakultete dolaze deca koja ne razumeju tekstove koje čitaju. I to je posledica tog nesistema u kom živimo, jer mi nismo u vakuumu da nas sve te stvari ne dotiču”, istakao je Nikolić, ukazujući da i globalno “živimo u užasnim vremenima i ne znamo kako će se u narednih 10-15 godina razrešiti svet u kojem živimo i kako će to izgledati”.

Kada je reč o Srbiji, Nikolić smatra da nije problem ni u državi i institucijama, jer bi dobrim zakonima relativno brzo mogle institucionalno da se urede stvari da za to ima političke volje, nego je problem u “u društvu i činjenici koliko smo mi jedni prema drugima hladni”.

Zbog toga je on za to da se “sve poruši, da ne ostane cigla na cigli i da otpočetka sve gradimo”, jer je “ovo sada katastrofa, sa sve privrednicima, knjižarskim lancima i drugim stvarima”.

”Mi sečemo granu na kojoj sedimo, ako je već nismo isekli. I potrebna nam je potpuna promena sistema, ne samo političkog, već prvenstveno promena odnosa prema životu i prema vrednostima”, kazao je Nikolić, koji je svojevremeno radio u knjižarama "Plato” i "Stubovi kulture”, a uz pomoć prijatelja je sredinom 90-ih pokrenuo najpre izdavačku kuću, a zatim 1999. godine i knjižaru "Beopolis”. Izdavaštvom se više ne bavi, a knjige prodaje u holu Doma omladine Beograda, u knjižari "Beopolis”.

I Snežana Ranković je istakla da je “teško biti optimističan kad smo u vrtlogu ratova”, te da treba da budemo srećni svakog dana što je u našoj zemlji mir, ali i da opstanak nezavisnih knjižara već sada visi o koncu i da je dovoljno nekoliko udara da sve nestane.

Aleksandar Nikolić odao je posebnu počast Slavku Poledici, koji je preminuo 5. oktobra, nazvavši ga “jednim od najvećih i najznačajnijih knjižara u Beogradu”. Poledica je svojevremeno radio u nekadašnjoj knjižari “Plato”, a bio je i jedan od najzaslužnijih za osnivanje “Stubova kulture” i širenje mreže knjižara te izdavačke kuće u Srbiji.

U razgovoru je učestvovala i Jelena Vukićević, koja radi u knjižarstvu i kao novinarka, te Jelena Nidžović kao moderatorka.

(SEEcult.org)