Nije ih sramota
Predstavnici političkih stranaka izneli su 13. aprila u Kulturnom centru Grad slične programe u oblasti kulture na nivou Beograda, a izazvali su burne reakcije publike, sastavljene većinom od umetnika i kulturnih radnika sa nezavisne scene. Mnogobrojni okupljeni optužili su političare za prazna obećanja i demagogiju, ocenjujući da bi trebalo da ih bude sramota zbog nikad težeg stanja u kulturi.
Goruće pitanje nedostatka novca, uz brojne posledice koje sobom nosi, ostalo je bez rešenja i posle prezentacije optimističnih stranačkih programa i žive diskusije u kojoj su učestvovali predstavnici Demokratske stranke (DS), Liberalno-demokratske partije (LDP) i Srpske napredne stranke (SNS).
Iz različitih razloga odsustvo su opravdali Ujedinjeni regioni Srbije (URS), Socijalistička partija Srbije (SPS) i Demokratska stranka Srbije (DSS), a u diskusiji je učestvovao i predstavnik građana koji su za “nevažeće listiće” na majskim izborima, jer smatraju da nema za koga da se glasa.
Za razliku od predizbornih skupova na kojima se uglavnom okupljaju članovi i simpatizeri stranaka, pa nema varnica u raspravi, na tribini “A kultura?” publika je uz burno negodovanje ispratila kratke uvodne prezentacije stranačkih programa. Posebno je predstavnicima DS-a i LDP-a, koji učestvuju u vlasti na gradskom nivou, zameren nedostatak svesti o odgovornosti za katastrofalno stanje u oblasti kulture, kako u institucijama koje su na ivici opstanka, tako i na nezavisnoj sceni, koja je hronično ugrožena.
Izlaganja predstavnika stranaka često su stoga prekidana brojnim komentarima i pitanjima, a zatraženo je, između ostalog, i da odgovore na par pitanja iz opšte kulture kako bi se utvrdila njihova relevantnost za razgovor.
Taj mini-test nisu, međutim, prošli - Nenad Jakovljević iz SNS nije znao da navede naziv bar jednog rada svetski poznate umetnice i pionirke performansa Marine Abramović, rođene u Beogradu, a Bojan Milosavljević iz DS je priznao da ne zna da navede tri knjige austrijske nobelovke Elfride Jelinek.
Jedino je Aleksandar Peković, predstavnik LDP-a, znao da odgovori ko je bio Jozef Gebels.
To pitanje mu je postavljeno povodom dramskog teksta zasnovanog na Gebelsovom govoru iz 1928. godine kojim su mladi dramaturzi Milan Marković i Maja Pelević izazvali ovih dana veliku pažnju javnosti - na osnovu tog teksta učlanili su se u gotovo sve najveće partije, a u nekima od njih postali su i članovi saveta za kulturu.
Marković je u tom kontekstu pitao Jakovljevića da li će SNS, ako dobije izbore, ispuniti obećanje i postaviti ga na čelo Pozorišta “Boško Buha”, a Maju Pelević na čelo JDP-a. Jakovljević je rekao da nikada nije razgovarao s njim i da ne zna ko je mogao da mu to obeća, na šta je dobio ime jednog od stranačkih kolega.
Predstavnici stranaka upitani su tokom diskusije i da li ih je sramota što tvrde da saosećaju sa umetnicima i radnicima u kulturi koji su dovedeni na ivicu opstanka.
Na to pitanje odgovorili su odrečno ili su odbili da odgovore.
Između ostalog, postavljeno im je i pitanje šta preporučuju da umetnici rade dok ne prođe kriza i “država ne stane na noge”, te kako zamišljaju da se eventualno realizuje projekat “Beograd 2020” ako svi umetnici i kulturni radnici do tada pomru ili odu iz zemlje.
Aleksandar Peković, autor projekta kandidature Beograda za evropsku prestonicu kulture 2020, na osnovu kojeg je zasnovan i program LDP-a u kulturi, rekao je da je to šansa da se učini nešto i promeni na bolje.
Prema njegovim rečima, u drugoj polovini ove godine znaće se da li je Beograd dobio kandidaturu za EPK, a sam projekat, kako je istakao, predstavlja strategiju tranzicije kulturnog modela i “motivišući faktor” razvoja kulture u širem smislu do 2020.
Peković je rekao i da je “kultura uvek bila na margini i da je uvek bila predmet posebne trgovine posle izbora”, te da može biti u fokusu samo ako ima veliki narativ, poput projekta “Beograd 2020”.
“Da se nisam bavio ovim, mogao sam da sedim i kao vi pitam: ‘Kako, kako, kako...’”, dodao je Peković, koji je zamenik gradskog sekretara za kulturu.
Obaveštenja o rezultatima godišnjeg konkursa Sekretarijata za kulturu za sufinansiranje programa i projekata u kulturi, inače, najavljena su za desetak dana, a kašnjenje je objašnjeno time što je budžet nekoliko puta smanjivan, pa stručne komisije nisu mogle ranije da završe posao.
I DS smatra da su potrebne brojne promene na nivou gradske politike, o čemu je za sada izradila programsku platformu i grupisala probleme, a prvi korak bi bilo usvajanje strategije o razvoju kulture, koja ne postoji još ni na nacionalnom nivou, niti je imaju opštine.
“Ako nema strategije i jasnih kriterijuma, onda se radi po ličnim afinitetima, bili to političari ili nezavisna scena”, rekao je Bojan Milosavljević, koji je v.d. direktora Centra za kulturu Grocka.
DS je i za reformu Sekretarijata za kulturu, koja bi podrazumevala osnivanje četvrtog sektora - za razvoj i promociju kulture, poput ZAPROKUL-a pri Ministarstvu. Takođe, program DS podrazumeva i pokretanje sajta Sekretarijata za kulturu, što bi, prema rečima Milosavljevića, doprinelo da njegov rad bude transparentniji.
Osnove programa DS odnose se i na otvaranje novih prostora za kulturu, uključujući i u napuštenim objektima, te unapređenje saradnje obrazovanja i kulture, budući da neke opštine nemaju ni osnovnu muzičku školu, poput Palilule i Novog Beograda. Takođe, DS bi posvetila veću pažnju kulturi za decu i mlade, umetnosti u javnom prostoru i kulturnoj baštini... Sekretarijat za kulturu bi pokrenuo interdisciplinarni časopis, a bila bi potrebna i reforma programske politike i festivala, kao i veća pažnja upotrebi novih tehnologija u kulturi.
SNS rešenje za probleme kulture u Beogradu vidi u promeni sistema, mada se program koji je Nenad Jakovljević predstavio u kratkim crtama prilično poklapa sa ostalima. Između ostalog, obećao je i podsticanje mecenarstva i zadužbinarstva i kontinuitet otkupa umetničkih dela, a među najhitnijim koracima, kako je naveo, bila bi i decentralizacija nezavisne umetničke scene, što je izazvalo smeh publike.
Jakovljević je naveo da se to odnosi na “osnaživanje nezavisne scene”, uključujući i ustupanje niza napuštenih ili neiskorišćenih objekata, poput Turskog kupatila, uz “minimalnu administraciju”.
SNS predlaže i uvođenje jedinstvenog softvera i PDV-a na ulaznice za kulturne događaje, a među prioritete ubraja i “digitalizaciju kulturnih dobara” Beograda i pokretanje sajta.
Na tribini je kratko predstavljena i neformalna inicijativa “nevažećih listića” koja dobija sve izraženiju podršku građana.
Prema rečima Pavla Ćosića iz Korneta, koji je predstavio tu ideju, nemaju više smisla ni bojkot izbora, ni princip “glasanja za manje zlo”, jer je “praktično na delu jednopartijski sistem - ako glasate za DS, na primer, da ne bi pobedio SPS, oni posle izbora naprave koaliciju”.
KC Grad organizuje i 27. aprila tribinu “A kultura?”, a biće posvećena programima stranaka u oblasti kulture na nacionalnom nivou.
(SEEcult.org)
