• Search form

03.10.2017 | 17:43

Nobelova nagrada za posmatranje gravitacionih talasa

Nobelova nagrada za posmatranje gravitacionih talasa

Nobelova nagrada za fiziku dodeljena je američkim naučnicima Rajneru Vajsu (Rainer Weiss), Beriju Barišu (Barry C. Barish) i Kipu Tornu (Thorne) za odlučujući doprinos detektoru LIGO i posmatranju gravitacionih talasa, saopštila je Kraljevska švedska akademija nauka.

Polovina nagrade pripada Vajsu sa Masačusest univerziteta (MIT), a drugu polovinu dele Bariš i Torn sa Kaliforniskog instituta za tehnologiju (Calteh) - za doprinos međunarodnom kolaborativnom projektu LIGO (Laser Interferometer Gravitational-Wave Observatory), u kojem je učestvovalo više od hiljadu istraživača iz stotinak institucija iz dvadesetak zemalja.

“To je nešto potpuno novo i različito i otvara neviđene svetove. Velika otkrića čekaju one koji uspeju da snime talasa i tumače njihove poruke”, saopštila je Kraljevska akademija povodom dodele nagrade vredne devet miliona švedskih kruna (1,1 milion dolara).

Gravitacioni talasi, koji nastaju sudarom dve crne rupe, potpuno su nov način posmatranja najnasilnijih događaja u svemiru, koji testiraju ujedno granice ljudskog znanja.

Albert Ajnštajn predvideo ih je pre stotinu godina svojom teorijom relativiteta, ali je bio uveren da nikada neće biti moguće izmeriti ih.

Istorijski događaj prvog posmatranja gravitacionih talasa dogodio se 14. septembra 2015. godine. Trebalo im je 1,3 milijardu godina da stignu do LIGO detektora u SAD, koji su razvili mnogobrojni naučnici iz celog sveta, realizujući viziju staru gotovo 50 godina.

Kako je rekao Bariš u prvom intervjuu posle obaveštenja o Nobelovoj nagradi, signal je bio izuzetno slab kada je konačno stigao na Zemlju – hiljaditi deo veličine protona.

Laureati Nobelove nagrade su dali neprocenjiv doprinos realizaciji projekta LIGO. Pioniri Vajs i Torn, zajedno sa Barišom, koji je doveo taj projekat do završetka, obezbedili da četrdesetogodišnji napori njihovih kolega u pravcu detektovanja gravitacionih talasa konačno budu ostvareni.

Inače, na dan dodele Nobelove nagrade za fiziku, 3. oktobra, Ajnštajn je 1896. godine maturirao, a suprotno raširenom mitu, bio je dobar u matematici. Prema dokumentu koji je objavljen na Fb strani Nobelove nagrade, imao je najviše ocene (tadašnja šestica) iz algebre, fizike, geometrije, deskriptivne geometrije i istorije, dok je nešto slabiji bio iz hemije, istorije prirode, italijanskog i nemačkog jezika (petica), te iz geografije, crtanja i tehničkog crtanja (četvorka). Najslabiju ocenu imao je iz francuskog jezika i književnosti (trojka).

(SEEcult.org)

Video
10.12.2017 | 14:58

VOĐENJE: Branka Kuzmanović - DIS/POZICIJE

Vođenje kroz izložbu Branke Kuzmanović DIS/POZICIJE u Galeriji Centra za grafiku i vizuelna istraživanja “Akademija” u Beogradu, koja je otvorena od 28. novembra do 19. decembra 2017.