Nova postavka u Kući cveća

Muzej istorije Jugoslavije pripremio je novu postavku u Kući cveća, povodom 35 godina od smrti Josipa Broza Tita, kao i 70-godišnjice prvog štafetnog trčanja u okviru proslave Dana mladosti.

Nova postavka u Kući cveća “Figure sećanja” biće otvorena na nekadašnji Dan mladosti, 25. maj, koji je decenijama bio i dan proslave rođenja doživotnog predsednika bivše Jugoslavije, a i danas je povod za okupljanje njegovih poštovala sa prostora cele bivše države.

Izložba “Figure sećanja” u Kući cveća, u kojoj je Tito sahranjen, zasnovana je na ideji da prikaže mehanizme kolektivnog sećanja i na inovativan način interpretira muzejski fond, arhivsku građu i dokumentarni video materijal, povezujući ga sa savremenim trenutkom.

Tumačeći rituale iz doba Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), koji su se održali do danas, kao i mesto koje u njima igraju pisana reč, predmeti i objekti u sastavu MIJ, izložba istražuje na koji način različite društvene grupe stvaraju i održavaju sećanje na Jugoslaviju i Tita.

Naziv izložbe, čiji su autori kustosi MIJ Vesna Mikelić, Marija Đorgović i Radovan Cukić, sugeriše vezu predmeta, rituala i ljudi, kao i njihovu međusobnu interakciju, provocirajući posetioce da nađu svoje mesto u njoj.

     Red za obilazak Kuće cveća, foto: Stevan Kragujević

Materijalizacija sećanja na Josipa Broza i Jugoslaviju počinje upisima u Knjigu žalosti koja je ustanovljena maja 1980. godine, povodom Titove sahrane, da bi se po osnivanju Memorijalnog centra nastavila kroz zapise u spomen-knjigama i knjigama utisaka. Kontinuitet u ostavljanju poruka koji traje do danas, kao i promena karaktera poruka, govore o njihovom značaju za stvaranje i održavanje kolektivnog pamćenja i predstave o Titu.

Ta posthumna obraćanja Titu nadovezuju se na običaj koji je tokom njegovog života bio rasprostranjen kroz poruke upućene njemu lično - na posvetama poklona koji se danas čuvaju u MIJ. Najeksplicitniji primeri su štafete, kao pokloni u kojima je poruka najvažniji deo.

Izložba “Figure sećanja” obuhvata period pre i posle Titove smrti, počev od 1945. do 2014. godine, kao i segment koji se odnosi na samu sahranu, a podeljena je u tri celine.

     Knjiga utisaka, Kuća cveća, 1998.

Prva celina posvećena je štafetama koje su Titu slate 25. maja, a koje u MIJ i danas pristižu. Izloženo je oko 200 štafeta različitih darodavaca - pionira, omladine, pripadnika raznih saveza i udruženja, poljoprivrednika, građana različitih gradova i sela, kolektiva različitih preduzeća, boraca, vojske.

Pored štafeta, posetioci će moći da vide i video instalaciju - kombinaciju arhivskih snimaka nošenja štafete i sletova, kao i snimaka proslave 25. maja danas sa akcentom na Kumrovec i Beograd. Njihovo pozicioniranje, paralelno sa arhivskim snimcima proslave, omogućiće sagledavanje tog datuma u kontekstu promena nastalih u poslednjih nekoliko decenija.

U delu koji se odnosi na period nakon Titove smrti, u multimedijalnoj formi su prikazani zapisi i poruke različitih pojedinaca i društvenih grupa. One prvenstveno pripadaju spomen-knjigama od 1982. godine do danas. Važan segment tog dela izložbe čine i knjige utisaka sa zapisima građana, radnih organizacija, udruženja i mladih iz nekadašnje Jugoslavije, a danas susednih država i celog sveta.

Poseban segment izložbe sadrži oko 200 fotografija i upisa u knjige žalosti kako šefova država, ambasadora i  predsednika, tako i građana.

Kuriozitet izložbe predstavlja Otvoreni depo, u okviru kojeg će biti predstavljeni uobičajeni poslovi koje kustosi obavljaju prilikom evidentiranja i obrade predmeta. Posetioci će 25. maja biti u prilici i da upoznaju na koji se način štafete tretiraju u kontekstu muzeja i kulturnog nasleđa, da dodirnu štafete, ali i da komuniciraju svoja sećanja.

Specijalni program 25. maja (u bioskopskoj sali MIJ) čini i projekcija filmova koje je Tito gledao upravo na Dan mladosti.

Kuća cveća, inače, sagrađena je 1975. godine na osnovu projekta arhitekte Stjepana Kralja, kao zimska bašta sa prostorijama za rad i odmor Josipa Broza (površina 902 m2) u neposrednoj blizini rezidencije u kojoj je živeo. Sastoji se od tri dela: centralnog – cvetne bašte i dva paralelna za korišćenje. Na suprotnoj strani od ulaza je nepokrivena terasa sa pogledom na Beograd. U centralnom delu je, prema sopstvenoj želji, Tito sahranjen 1980. godine.

(SEEcult.org)