Nove forme izuzetnosti – umetnost i nekropolitika u doba pandemije

Međunarodni edukativni i kustoski projekat “Nove forme izuzetnosti - umetnost i nekropolitika u doba COVID-19” okupio je teoretičare i studente umetničkih fakulteta iz Evrope i Severne Amerike kroz seriju onlajn predavanja zasnovanih na konstataciji da pandemija ukazuje na izvesna pomeranja i promene u procesima normalizacije (novog) “neprijatelja”, što dovodi do ekstenzije oblika izuzetka u savremenim globalnim društvima kontrole.

Uz autorku i rukovoditeljku tog projekta dr Bojanu Matejić, docentkinju na predmetu Diskurzivne prakse umetnosti i medija na odseku Novi mediji Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, u seriji onlajn predavanja učestvovali su od 20. novembra i teoretičarke Nataša Lušetič (Natasha Lushetich) i Polona Tratnik, a 7. decembra predavanje će održati Adrian Par (Parr), 14. decembra Bobi Benedikto (Bobby Benedicto) i 21. decembra Marina Gržinić.

Prema navodima dr Bojane Matejić, život u permanentnim uslovima straha usidren je u takozvanom “razlogu bezbednosti”, doprinoseći apolitičnom uslovu. Prema biopolitičkoj teoriji Đorđa Agambena, stanje izuzetka je suspenzija pravnog poretka, koje uslovljava i determiniše granice zakona. Reč je o čistoj formi nasilja, u terminima Valtera Benjamina, koja se opravdava u uslovima vanrednog stanja, u situacijama koje država prepoznaje kao krizne. Izuzetnost ne doprinosi samo reprodukciji panike, već institucionalizuje strah od neprijatelja kao konstitutivni princip društva.

Prema nekropolitici Ašila Membea, danas se na globalnom planu politički poredak rekonstituiše u formu organizacije kapitalizacije smrti. Stanje izuzetka i institucionalizacija neprijatelja jesu normativna baza prava da se ubije. U ekonomiji biomoći, rasizam funkcioniše kao tehnologija koja reguliše distribuciju smrti, budući da biomoć vrši raspodelu ljudi na one koji treba da žive i one koji moraju da budu usmrćeni. Membe drži da COVID19 proširuje granice stanja izuzetka prema principu “demokratizacije moći ubijanja”. Saglasno tome, tematski, teorijski i umetnički fokus projekta otvara pitanja načina na koji pandemija igra ulogu neprijatelja u procesima reprodukcije i opravdanja (novih) formi izuzetnosti, koje su osnovne odlike (novih) formi izuzetnosti u uslovima pandemije i kako misliti nove modalitete otpora, emancipacije i kritičkih praksi putem teorije i umetnosti.

U strukturalnom smislu, serija predavanja prati logiku difuzije između teorije i umetničke prakse, tako da na projektu učestvuju studenti teorije umetnosti, filozofije, kritičke teorije, istorije umetnosti, studija komunikacije i vizuelnih umetnosti. Osnovna zamisao projekta je uspostavljanje transdisciplinarnog dijaloga putem platforme APPARATUS: forum za rasprave u umetnosti, nauci, tehnologiji i politici, koja je zamišljena kao mesto umetničke odnosno teorijske intervencije. Publikacija ne predstavlja umetnost odnosno teoriju, već je reč o izložbenom performativnom prostoru unutar institucije umetnosti.

Serija predavanja kontekstualno prati logiku nekoliko mogućih simptoma i/ili “pretnji” u vezi sa COVID19 pandemijom: 1) ekstenzija stanja izuzetnosti; 2) zloupotreba medicinske moći; 3) ekološka katastrofa; 4) odbrana konzervativnih vrednosti protiv LGBT populacije; 5) produbljivanje migrantske krize.

U uvodnom predavanju “Nove forme izuzetnosti” autorka projekta Bojana Matejić, naučna saradnica pri Globalnom centru za napredne studije u Dablinu, polazi od pretpostavke da su društva uređena generalizacijom patologije na takav način da je medicinski diskurs – ne samo kao klinika, već i kao moć – prodrla u sve sfere života ((ne)brige o životu), doprinoseći (često) mehanizmima koji generišu različite oblike izuzetnosti. Sprega između (ne)brige/upravljanja životom (shvaćena u isti mah kao stvarnost, ali i kao ekonomski izazov), medicine kao klinike i moći (moral) i umetničkog diskursa koji se bavi ovom spregom, analizirana je sa stanovišta Fukoovih, Kangilemovih, Agambenovih i Membeovih teorijskih pretpostavki.

U kontekstu prvog simptoma koji se odnosi na ekstenziju oblika izuzetka, Nataša Lušetič, profesorka savremene umetnosti i teorije na Duncan of Jordanstone Koledžu za umetnost i dizajn Univerziteta Dandi govori o međuodnosu tri oblasti: 1) prostorno-vremenskog karaktera novih izuzetnih stanja u vezi sa nasiljem kenomatske normativnosti (koje se, između ostalog, manifestuje gubitkom pamćenja) 2) Bratonovog predloga “pozitivne biopolitike” (2021) koji je dijametralno suprotan Agambenovoj “negativnoj” varijanti; i 3) umetničkih pristupa otelotvorenom, proširenom i aktivnom pamćenju (Clark 2010) koji se kreću od Dišanovih n+ dimenzija, psihogeografije situacionista i intermedijalne matrice do planetarnih vidova opažanja i čulnosti koji se mogu upotrebiti kao vidovi otpora.

U okviru simptoma moguće zloupotrebe medicinske moći, Polona Tratnik, profesorka savremene umetnosti i teorije na Akademiji umetnosti i dizajna u Ljubljani, govorila je o problemu instrumentalizacije vrednosti života pacijenata u kontekstu COVID19 stanja u području biomedija. Osnovni fokus predavanja Polone Tratnik bio je bioetičko razmatranje COVID19 u vezi sa očuvanjem prosvetiteljskih principa rezervisanih (mahom) za Zapadni prvi svet.

Profesorka i dekanka Koledža za dizajn na Univerzitetu u Oregonu u SAD Adrian Par, naučna saradnica pri Globalnom centru za napredne studije u Dablinu, analiziraće 7. decembra problem pandemije COVID19 u kontekstu ekoloških pitanja. Predavanje je posvetila predstavljanju određenih segmenata svoje najnovije studije Earhtlings: Imaginative Encounters with the Natural World (Columbia University Preš, 2022). Adrian Par govori o problemu pandemije u kontekstu nekropolitičkih aparata instrumentalizacije života, materijalnog uništenja, eksploatacije zemlje i istrebljenja biokulturnih sistema u doba antropocena i kapitalocena.

Njeno predavanje moguće je pratiti preko Zoom platforme na ovom linku (meeting ID: 833 0430 0020, pass: 280384).

Bobi Benedikto, profesor na Odeljenju za istoriju umetnosti i studije komunikacije na McGill Univerzitetu u Montrealu, pokušaće svojim predavanjem da odgovori na simptom “pretnje” u vezi sa tendencijom odbrane konzervativnih vrednosti od LGBT+ politika i aparatima koji deluju u korist takve odbrane, poput onih koji su povezani sa AIDS-om u sprezi sa COVID-19 pandemijom. U nekim javnim diskursima, kao da se za širenje pandemije “okrivljuju” izbeglice i neheteronormativno stanovništvo.

Predavanje Benedikta moguće je pratiti 14. decembra na Zoom platformi na ovom linku (meeting ID: 885 6041 9312, pass: 233568).

Marina Gržinić se u svom predavanju osvrće na nekropolitičko stanje izbegličke krize u uslovima COVID19. U fokus će staviti problem eskalacije straha od islamskih izbeglica u okviru interdisciplinarnih područja savremene umetnosti i studija granica i migracija.

Predavanje Marine Gržinić moguće je pratiti 21. decembra preko Zooma ovde (meeting ID: 831 3496 2466, passcode: 334626).

U projektu “Nove forme izuzetnosti - umetnost i nekropolitika u doba COVID-19”, čiji je koordinator Milan Đorđević, doktorand na programu Menadžment kulture i medija Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, učestvuju studentkinje i studenti Akademije umetnosti i dizajna Univerziteta u Ljubljani, Akademije likovnih umetnosti u Beču, Globalnog centra za napredne studije u Dablinu, Koledža za dizajn u Oregonu, Duncan of Jordanstone koledža za umetnost i dizajn Univerziteta Dandi u Škotskoj, Odeljenja za istoriju umetnosti i studije komunikacije McGill Univerziteta u Montrealu i FLU u Beogradu sa odseka Novi mediji.

Sva predavanja počinju u 17 časova, a na engleskom su jeziku.

Projekat podržavaju Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Austrijski kulturni forum u Beogradu.

*U prilogu: biografije učesnika/ca

(SEEcult.org)