Novi autori na Festu, gosti selekcije Fest 52

Međunarodni filmski festival Fest i u 52. izdanju poklanja pažnju novim autorima, a među njima su i gosti - rumunska rediteljka Ana-Marija Komanesku i britanski reditelj Patrik Dikinson, čiji su debitantski dugometražni igrani filmovi “Horija”, odnosno “Američki zec” uvršteni u selekciju Fest 52.

Oba filma vezana su za neuobičajeno putovanje tokom kojeg glavni junaci doživljavaju pozitivan preobražaj. Tinejdžersku avanturu u koprodukciji Rumunije, Bugarske i Srbije i porodičnu dramu u britansko-japanskoj koprodukciji, autori i njihovi saradnici predstavili su na festivalskoj konferenciji za novinare 24. februara u MTS dvorani.

Horija je ime glavnog junaka, nemirnog tinejdžera koji na očevom starom motorciklu kreće na putovanje kroz celu zemlju kako bi se ponovo sreo sa svojom ljubavlju. Na putu mu se pridružuje Stela, drska 13-godišnjakinja i među njima se rađa neočekivano prijateljstvo.

Ana-Marija Komanesku je izjavila da je to film o odrastanju i sazrevanju i da u fokusu njenog scenarija nije putovanje nego ono što Horija na njemu doživljava, šta iz toga uči i kako ga to menja.

“Na početku je još samo dečak, a na kraju postaje muškarac, ali ne u mačo smislu nego tako što je mudriji i zreliji. Njegov preobražaj najviše je uzrokovan susretima sa tri ženska lika, među kojima je najvažnija Stela”, rekla je Komanesku, dodajući da je srećna što je na kastingu za taj lik pronašla veoma talentovanu mladu Angelinu Pavel.

“Svidela mi se njena energija i, moglo bi se reći, ulična inteligencija toliko da sam prvobitno napisani lik prilagodila toj njenoj strani, učinila ga zabavnijim, što posledično pomaže Horiji da se otvori i izađe iz svoje čaure”, rekla je Ana-Marija Komanesku.

Naslovnu ulogu igra Vladimir Tecu, koji je izjavio da je uložio mnogo truda u pripreme jer mu je to prvi profesionalni film.

“Ana Marija je lepo radila s nama i ispostavilo se da nije bilo teško koliko sam se pribojavao. Na probama i snimanju dobro nam je predstavila svoju viziju i sve skupa je za mene bilo vrlo lepo iskustvo”, rekao je Tecu.

Mladi Robert Onofrei u epizodnoj ulozi, takođe prvi put na filmu, dodao je da je rediteljka perfekcionista, što im je pomoglo na setu, a da je on lično zadovljan jer je uloga skrojena kao po njegovoj meri.

Srpska producentkinja Nikolina Vučetić Zečević prisetila se kako su se sa rumunskim partnerima upoznali na jednom pičingu gde je beogradska kuća “Biberče” predstavljala svoj projekat “Zvečarke” (koji je još u pripremi).

“Priča o Horiji je tom prilikom bila prva lepa priča. Ostale su govorile o nasilju, korupciji i sličnim temama. Ušli smo u saradnju i sve je protekla lagano”, rekla je Nikolina Vučetić Zečević.

Muziku je komponovala Janja Lončar i izvelo je šestoro muzičara iz Srbije. Kolor postprodukcija urađena je u Beogradu.

Film “Horija” imao je svetsku premijeru na nedavnom festivalu u Talinu, gde je naišao na odličan prijem, isto kao i na jednoj specijalnoj projekciji u Bukureštu. U bioskope u Rumuniji stiže u aprilu.

Film “Američki zec” dobio je nagradu za najbolji debitantski film na festivalu u Rimu, održanom u oktobru 2023.

Nakon smrti supruge, Kenzaburo i njegov sin Toši dobijaju neočekivano pismo u kojem preminula Akiko traži da pospu njen pepeo na mestu koje je najviše volela kao dete – jezero Vindermir u Engleskoj. Mada su u teškim odnosima, dvojica muškaraca, zajedno s Tošijevom ženom i ćerkom, kreću na dalek put da voljenoj supruzi i majci ispune poslednju želju.

Patrik Dikinson, koji je studirao film na AFI u Los Anđelesu i u Tokiju, izjavio je da je bio fasciniran Japanom i da je želeo da nađe priču koja bi povezala dve kulture.

“Ako dolazite iz Evrope prvo vam se čini da je u Tokiju sve drugačije, ali kada živite tamo vidite da su to isti ljudi kao i mi, da imaju istu dušu i iste probleme, da je japanska porodica isto što i srpska ili engleska porodica”, istakao je Dikinson, koji je za BBC radio emisije o japanskoj umetnosti.

Da bi to ilustrovao, prisetio se situacije sa snimanja kada je na pauzi poslužen zeleni čaj, koji Japanci redovno piju. Jedan član međunarodne ekipe tražio je crni čaj, s mlekom, kako se pije u Engleskoj, i ubrzo ga dobio. “Dakle, suština je ista. I mi i oni pijemo čaj, samo različite boje”, rekao je Dikinson.

Povodom napomene voditelja razgovora Ivana Aranđelovića da ipak nije sve isto i da je odnos oca i sina u ovom filmu mnogo tiši nego u našim krajevima, Dikinson je izrazio uverenje da su elementi tog odnosa svuda slični “samo je nivo zvuka drugačiji”.

“U Engleskoj bi to bilo malo glasnije, a u Srbiji pretpostavljam još glasnije. Naravno, nisu svi japanski očevi kao Kenzaburo, a siguran sam da i ovde ima očeva koji su tihi”, rekao je Dikinson.

Što se tiče pomirenja oca i sina, samih sa sobom i međusobno, izjavio je da ne želi da “spojluje”.

“Mogu jedino da navedem izreku kako put od hiljadu milja počinje samo jednim, prvim korakom. Voleo bih da moj film podstakne gledaoce da se zamisle nad sobom i da uvide važnost porodice”, poručio je Dikinson.

Na pitanje portala SEEcult.org da li u scenariju ima i njegove lične priče, odgovorio je da umetnost uvek dolazi iz sagledavanja sopstvenih osećanja.

“Tačno je da sam bio nadahut svojom pričom, iz vremena kada mi je majka umrla od raka. Smatram da autor treba da razume svoje različite emocije i da ih onda dramaturški obradi. Mislim da tako rade i drugi scenaristi”, rekao je Dikinson.

Iskusna producentkinja srpskog porekla Gabrijela Tana izjavila je da je oduvek volela japanske filmove, a da ju je Patrikov scenario dirnuo i zato je odlučila da mu pomogne.

“Priča o porodici je nešto univerzalno, prijemčivo za publiku u celom svetu. Posle nagrade u Italiji i prikazivanja u Japanu, sada iz Beograda idemo u Istanbul, pa Hong Kong i dalje, a imamo i američkog distributera”, rekla je Gabrijela Tana.

Njen sledeći projekat biće drama koja se dešava u Švajcarskoj, u režiji Antona Korbijna, s Helen Miren u glavnoj ulozi. U pripremi je i film “Gospođica Ajnštajn”, koji će se snimati u Nemačkoj i Srbiji, u Novom Sadu.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu (pdf).

(SEEcult.org)