Novi-stari prostori za sve u Magacinu u Kraljevića Marka
Magacin u Kraljevića Marka u Beogradu, jedinstveni kulturni centar u Srbiji koji vode, održavaju i razvijaju umetnici i kulturni radnici, predstaviće početkom septembra javnosti nove mogućnosti zajedničkog rada i stvaranja koje su obezbeđene nedavnom rekonstrukcijom i osposobljavanjem dosad nekorišćenih prostornih kapaciteta, nakon višegodišnje borbe za opstanak.
Ne samo da je ovaj samoorganizovani društveno-kulturni centar uspeo da opstane, uprkos pokušajima vlasti da ga zatvori, već će 8. septembra predstaviti umetnicima i lokalnoj zajednici nove mogućnosti za zajednički rad, saopštila je Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), koja koordiniše rad Magacina od početka 2015. godine prema modelu koji je usvojen nakon javne rasprave.
U okviru događaja “Prostor za sve”, biće predstavljeni različiti prostori koje obuhvata kompleks Magacina u Kraljevića Marka 4-8, kao i umetničke prakse koje u njima nastaju.
Događaj “Prostor za sve” predstavlja prezentaciju dosadašnjeg rada, ali i poziv za nove saradnje, zajednički rad i stvaranje.
Program je koncipiran tako da se različiti prostori Magacina predstave kroz aktivnosti koje su se u njima odvijale, ali i kao prostori mogućnosti za nove ideje i napredovanje, imajući u vidu da je Magacin prostor za rad, ali i za eksperiment, za greške i za stvaranje, za praksu i teoriju, za izvođenje i rad u kancelariji.
Izvedeni radovi podrazumevaju: uvođenje novog zajedničkog kancelarijskog prostora Coworking Magacin, otvaranje Podruma kao multifunkcionalnog prostora za programske aktivnosti, pokretanje fonda opreme koja se stavlja na korišćenje zainteresovanim organizacijama i pojedincima, unapređenje Plesne sale - jedinog prostora sa plesnim podom koji je dostupan besplatno organizacijama savremene plesne scene i drugih formi izvođačkih umetnosti, te renoviranje Ostavinske galerije, što uz izvođenje radova na održavanju ostalih prostora stvara potpuno novo lice Magacina.
Program “Prostor za sve” počinje 8. septembra vođenjem kroz sve prostore Magacina, počev od adrese Kraljevića Marka 6 (preko puta glavnog ulaza u MKM). Kroz razgovor sa umetnicima, zainteresovani će dobiti sliku o tome šta prostori Magacina nude potencijalnim korisnicima i kakva raznovrsnost delovanja već postoji. Posetioci će obići Praksu Makerspace, Ostavinsku galeriju, Plesnu salu, Ilegalni bioskop, Coworking kancelarije i Podrum, a obilazak se završava razgovorom o mogućnostima Magacina u Centralnom prostoru od 18 časova.
Za 19 sati najavljeno je otvaranje izložbe “Prostor za napredovanje” u Podrumu i u Centralnom prostoru na adresi Kraljevića Marka 4, a predstaviće nove mogućnosti koje donose nedavno izvedeni infrastrukturni radovi i renoviranje sprovedeno u gotovo svim prostorima Magacina. Takođe, biće predstavljena statistika upotrebe prostora, koja pokazuje da je iz godine u godinu sve veći broj organizacija i umetnika koje koriste Magacin.
U 20 sati biće otvorena izložba “Prostor za grešku” u Ostavinskoj galeriji (Kraljevića Marka 8), koja će predstaviti umetnike koji su se javili na istoimeni konkurs - poziv da javno izlože svoje greške, jer “baviti se sopstvenim pogrešnim odlukama, previdima, propustima i nesuspesima zahteva veliku hrabrost, ali je i jedini način da se te greške prevaziđu”.
Zahvaljujući modelu rada zasnovanom na otvorenom kalendaru, u Magacinu je u prethodnih godinu dana radilo više od 120 organizacija i pojedinaca (gotovo dvostruko više u odnosu na prethodni jednogodišnji period), stvarajući impozantnu kulturnu produkciju. Prostor se koristi prosečno više od 1.500 puta godišnje, što se može porediti sa najvećim ustanovama kulture u gradu. Na principima solidarnosti, otvorenosti, tolerancije i zajedništva, Magacin je resurs centar za sve organizacije i pojedince koji ne mogu da obezbede svoj prostor ili kojima su vrata drugih gradskih prostora bila zatvorena. Magacin stoga funkcioniše kao javno dobro i zajednička vrednost.
Međutim, uprkos uspesima koje Magacin postiže, pravni status tog kulturnog centra ostao je nerešen i u drugoj deceniji njegovog postojanja.
Iako je prostor Magacina dodeljen još 2007. godine odlukom gradskih vlasti organizacijama sa nezavisne kulturne scene, do danas je ostao u sivoj zoni funkcionisanja usled nedostatka političke volje da se pravno reguliše prvobitna ideja uspostavljanja nezavisnog centra kulture. Ne samo da kulturni centar Magacin nije dobio podršku kakvu zaslužuje, već je vlast u više navrata pokušala da ga zatvori i komercijalizuje. Verovatno bi u tome i uspela da kulturna javnost nije prepoznala vrednost Magacina i da umetnici, kulturni radnici i publika nisu glasno stali u njegovu odbranu, navela je NKSS.
(SEEcult.org)
