Noviteti Gete instituta

Gete institut u Beogradu, jedan od najstarijih stranih kulturnih centara u regionu, ponovo je otvoren nakon višemesečnog renoviranja, a uz multimedijalnu i multifunkcionalnu biblioteku, posetiocima nudi i niz novih programskih sadržaja, među kojima su najavljena i dva regionalna projekta koja bi trebalo da doprinesu i unapređenju evropskog zajedništva kao jednog od ciljeva mreže Gete instituta u svetu i nemačke spoljne politike uopšte.

Novitete Gete instituta u Beogradu predstavili su 15. januara u renoviranoj biblioteci direktor Matijas Miler-Viferig i član Upravnog odbora Gete instituta Bruno Gros, koji je rekao da je veliko interesovanje koje postoji trenutno za Evropu, Nemačku i Evropsku uniju ujedno i velika šansa za sve, pa i za mrežu Gete instituta.

“Evropsko zajedništvo, pri čemu mislim na celu Evropu, a ne samo na EU, izloženo je danas velikim izazovima, a među najozbiljnijim su nacionalizam, ksenofobija i druge negativne tendencije prema pripadnicima drugih kultura”, rekao je Gros, ističući da se Gete institut zalaže za tolerantnu Evropu – Evropu zajedništva.

Globalne teme Gete instituta u narednom periodu biće oblikovanje budućnosti, participacija i urbanizam, najavio je Gros, dodajući da se u taj okvir uklapaju i dva nova regionalna projekta Gete instituta u Beogradu, koji u renoviranom prostoru u prizemlju zgrade u Knez Mihailovoj 50 nudi, osim redovnih bibliotečkih sadržaja, i mogućnosti za predstavljanje umetnosti i kreativan rad.

Reč je o projektu filmske škole “First Film First”, namenjene mladim autorima iz Jugoistočne Evrope, te o projektu “Actopolis – umetnost delanja”, koji je zamišljen kao transnacionalna umetnička i urbanistička laboratorija. UO Gete instituta proglasio je oba ta programa projektima od izuzetne važnosti, pa će im biti obezbeđena i posebna podrška tokom 2016. i 2017. godine, istakli su Gros i Miler-Viferig.

U okviru projekta “First Film First”, koji Gete institut u Beogradu pokreće ispred mreže Gete instituta u Jugoistočnoj Evropi, po osam odabranih mladih filmskih stvaralaca iz regiona dobijaće svake godine priliku da snime debitantski film. Pritom će godinu dana sarađivati sa filmskim festivalima u Beogradu, kao i sa značajnim svetskim režiserima, scenaristima i distributerima. Program podrške mladim filmskim režiserima, koji će koordinisati beogradski reditelj Stefan Arsenijević, pratiće raznovrsni sadržaji, poput blogova ili prezentacija na internetu i na društvenim mrežama, koji će omogućiti razmenu ideja, iskustva i kontakata.

Posebna pažnja biće posvećena i novom projektu "Actopolis - umetnost delanja“ koji Gete institut pokreće u saradnji sa kulturnom institucijom Urbana umetnost na Ruru, uz učešće šest gradova iz Jugoistočne Evrope (Atina, Beograd, Bukurešt, Istanbul, Sarajevo i Zagreb), kao i grada Oberhauzena iz Rurske oblasti u Nemačkoj, istakao je Bros, koji će svečano otvoriti 15. januara renovirani prostor Gete instituta u Beogradu sa nemačkim ambasadorom Akselom Ditmanom i ministrom za kulturu i informisanje Srbije Ivanom Tasovcem.

Projektu "Actopolis", čija je kustoskinja beogradska umetnica Boba Mirjana Stojadinović, pridružiće se 12 umetnika iz Beograda, kao i učesnici projekata Goethe-Guerilla i Urban Incubator, a njihova zajednička tema biće "Formalno neformalno: beogradska samoorganizovana umetnička scena i ekonomija nezavisnosti".

Analizirajući bogatstvo i raznovrsnost umetničke scene u Beogradu, koja buja uprkos dubokim ekonomskim, političkim i društvenim previranjima i transformacijama, oni će pokušati da odgovore na pitanje: Šta to Beograd čini bogatim u vreme krize? Gradovi koji učestvuju u projektu "Aktopolis"  međusobno se bitno razlikuju i svaki od njih ima specifičan urbani kontekst, a kustosi i umetnici obrađivaće tu temu video radovima, instalacijama, intervencijama u javnom prostoru, akcijama i na izložbama u privatnim i iznajmljenim stanovima. Da bi razmena između gradova bila što intenzivnija, za 2016. godinu predviđen je niz mini rezidencijalnih programa.

Učesnicima će biti na raspolaganju i zajednička komunikaciona platforma na internetu, dok će tokom 2017. godine od grada do grada putovati „izložba koja uči“, povezujući umetnike i dokumentujući sam stvaralački proces, ali i njegove rezultate.

Među novitetima Gete instituta u Beogradu je i poseban izlagački program koji je sa direktorom Biblioteke i umetnikom Selmanom Trtovcem osmislilo nekoliko srpskih kustosa. Izlozi Gete instituta koji gledaju na Knez Mihailovu ulicu pretvoreni su u izložbeni prostor nazvan Galerija Menjačnica (Galerie Wechselstube), koji je otvoren nedavno izložbom umetnice Jovane Popić, koja je rođena u Hrvatskoj, živi u Beogradu, Berlinu i Zadru, a usavršava se na Univerzitetu umetnosti u Berlinu, u klasi jedne od međunarodno najpoznatijih nemačkih savremenih umetnica Rebeke Horn.

U Galeriji Menjačnici će se svake godine održavati desetak izložbi, specijalno pripremljenih za taj prostor.

S obzirom na to da kraj izloga Gete instituta dnevno prođe centralnom beogradskom pešačkom zonom između 60.000 i 70.000 ljudi, ta mini galerija će, kako se očekuje, biti najbolji mogući "izlog" za srpsko-nemačku saradnju u oblasti vizuelnih umetnosti. Program "Umetnost u biblioteci" predstavljaće etablirane majstore srpskog i nemačkog slikarstva, vajarstva, video-umetnosti i medijske umetnosti, ali isto tako i predstavnike mlađe generacije koji svojim ostvarenjima, kao i biografijama, povezuju Srbiju i susedne zemlje s Nemačkom, kao "migranti mentalnih prostora" i kao aktivni umetnici u nekoj od tih zemalja.

Izložbe u Galeriji Menjačnici dopunjavaće još jedna nova manifestacija, nazvana "Umetnički kafe". Ona će teći paralelno sa već etabliranim "Književnim kafeom" Gete instituta, a služiće za dijalog umetnosti i društva, posvećen paradigmama i novim oblicima umetničkih strategija i praksi.

(SEEcult.org)