Noviteti i gosti 9. Kustendorfa
Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf, čije će deveto izdanje biti održano od 22. do 27. januara u Drvengradu, prikazaće u takmičarskom programu 17 filmova mladih autora iz celog sveta, među kojima je dosad najveći broj reditelja iz Srbije, a radionice će držati afirmisani sineasti na čelu sa slavnim Žakom Odijarom. Kao gosti su najavljeni i reditelji Korneliu Porumbou, Đia Žangke i Mateo Garone.
To su najavili 11. januara na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture Srbije osnivač i direktor Kustendorfa Emir Kusturica i ministar Ivan Tasovac, koji je izjavio da je privilegija i čast najaviti festival koji je jedinstven ne samo u Srbiji i regionu, nego i u Evropi i svetu.
Kustendorf, kako je rekao Tasovac, predstavlja "sentimentalno putovanje u budućnost", to je jedino mesto gde se mladi susreću sa svojim idolima, a poznati autori kroz te susrete mogu da predvide u kom pravcu će otići njihov rad, budućnost filma i kulture uopšte.
Kusturica je primetio da će Tasovac doći u Drvengrad već treći put. "Zanimljivo je politički da neko toliko opstaje, jer mi smo za devet godina trajanja festivala imali sedam minstara", dodao je Kusturica.
Što se tiče ideje Kustendorfa, Kusturica je rekao da se ona već realizuje, pa tako drugi put ucestvuje mladi autor koji je ranije nagrađen za kratki fim, a sada dolazi sa dugometražnim debijem i to nagrađenim u svetu. Ovoga puta to je japanski reditelj Koki Hasei, pobednik Kustendorfa 2009. godine, koji je za debitantski fim “Blanka” dobio dve nagrade jesenas u Veneciji, istakao je Kusturica.
Za ovogodišnji festival stiglo je 400 prijava, a selektorka Dunja Kusturica odabrala je 17 – iz Bugarske, Kine, Hrvatske, Mađarske, Islanda, Irana, Meksika, Palestine, Rusije, Srbije i Španije.
Prvi put među njima je čak šestoro autora iz Srbije, sa srpskim ili koprodukcionim ostvarenjima.
To su "Grad" Maše Šarović, "Da je bilo po mom nikad ne bih otišao” Marka Grbe Singha, "Dvoje" Maše Nešković, "Ruža vetrova" Koste Ristića, kao i "Naši čuvari" Igora Simića (Francuska, Srbija) i "Četiri ugla kruga" Katarine Stanković (Nemačka, Meksiko, Srbija).
Iz regiona se takmiči i "Piknik" Jure Pavlovića (Hrvatska).
U selekciji su i "Ako jednom vidiš Mariju" (Ivana Anastasovska, Engleska), "Artun" (Gudmundur Arnar Gudmundson, Island), "Vartburg" (David Borbaš, Mađarska), "Erkinov povratak" (Marija Guskova, Rusija), "Zdravo Marijo" (Bazil Halil, Palestina, Francuska, Nemačka), "Nepoznati” (Salah Salehi, Iran), "Ništa čudnije" (Pedro Koljantes, Španija), “Pod suncem" (Tsjo Jang, Kina, Australija), "Pupčana vrpca" (Eliza Petkova, Nemačka) i "U samoodbrani" (Marijana Arijaga, Meksiko).
Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje dodeliće žiri u kojem su Mažida Abdi, producentkinja i autorka dokumentaraca iz Etiopije i Hoze Ibanjez, filmski producent iz Argentine, dok će ime trećeg člana žirija biti poznato u roku od 24 sata, rekao je Kusturica.
Na Kustendorfu se dodeljuje i nagrada za najbolju fotografiju “Vilko Filač”, a odluku će doneti direktorka fotografije Dijan Baratje iz Francuske i švedski direktor fotogarfije mađarskog porekla Ištvan Borbaš.
U programu Savremene tendencije biće prikazan Odijarov “Dipan”, prošlogodišnji dobitnik Zlatne palme, zatim “Blago” rumunskog reditelja Kornelija Porumbouja, takođe nagrađenog 2015. u Kanu (u programu Izvestan pogled), “Planine mogu da odu” Đije Žangkea i “Priča nad pričama” Matea Garonea, kao i “Blanka” Kokiji Haseija.
Ovi reditelji biće gosti Kustendorfa i držati radionice mladim autorima, učesnicima takmičarskog programa, što je osnovna ideja festivala od osnivanja, podsetio je Kusturica, najavljujući kao goste i direktorku Britanskog filmskog instituta Amandu Nevil, te već tradicionalno - kanskog selektora Tjerija Fremoa, a pomenuo je da će biti i iznenađenja.
Kusturica je najavio i novi program Dekolonizovanje filma, nastao prema ideji Dunje Kusturice, koja smatra da treba “dekolonizovati naš ukus”, te u preplitanju arhaičnog i modernog našu kulturu staviti u ravnopravan odnos sa drugim kulturama u svetu.
Ta programska celina predstaviće tri dokumentrca koji dovode u pitanje dominantne narative o odnosu izrabljivača i izrabljivanih u neokolonijalnom kontekstu, kao i o klasnim odnosima u zapadnim društvima: “O nasilju” Jorana Huga Olsona, “Kapetan Tomas Sankara” Kristofa Kupelina i “Nemačka mladost” Žana Gabrijela Perioa.
Uobičajeni program Retrospektiva velikana ovog puta obuhvata filmove Žaka Odijara, najpoznatijeg po delu “Prorok”.
Poseban segment biće posvećen nemačkom producentu Karlu Baumgartneru, koji je preminuo 2015. godine. Kusturica će govoriti o saradnji sa njim, a biće prikazana integralna verzija “Andergraunda” i postavljena izložba plakata Baumgartnerovih filmova. U planu je i nagrada sa njegovim imenom.
U muzičkom delu nastupiće jermenska rege i ska atrakcija Reinkarnejšn, moldavski tubač Adam Singa, kao i srpski rok sastavi Partibrejkers i Kolja i Grobovlasnici.
Na plakatu 9. Kustendorfa je parafraza poznate izreke “Film je mrtav. Živeo film!”, a na slici je i jato gusaka, koje su gotovo zaštitni znak Kusturičinih filmova.
Kusturica je izjavio da je film verovatno najveća tvorevina 20. veka, ali da će sa dominacijom “video igrica” u Holivudu i uz informatičku revoluciju, sa hiljadama klipova na Jutjubu, klasični film verovatno završiti kao opera. U današnjem opštem metežu odlazak u bioskop, kao nekada u Epidaurus po katarzu, bačen je u zaborav, rekao je Kusturica, dodajući da je ipak dobar i drugi deo slogana, jer iako se film kao medij urušava, postoje nove forme u kojima može da opstane i koje će razvijati novi, mladi autori.
Na pitanje o budžetu koji za 9. Kustendorf izdvaja Ministarstvo kulture, Tasovac je odgovorio da će se to znati tek po završetku konkursa za sufinansiranje programa i projekata u 2016. godini, koji će biti raspisani do kraja meseca.
Kusturica je istakao da na Kustendorf dolaze najveća svetska imena.
"Ovde se sve meri dinarom, ali postoji i interes države važnji od budžeta. Bolje je za Srbiju ako dođe Džoni Dep nego ako ne dođe”, primetio je Kusturica.
Dodavši da najveći trošak predstavlja tarnsport gostiju iz celog sveta, Kusturica je izrazio zavalnost za materijalnu pomoć kompanijama NIS Srbija i Gaspromnjeft.
Prošle godine, na 8. Kustendorfu, pobedili su filmovi mladih autora iz Italije, Srbije i Islanda, a među gostima su bili Andrej Končalovski, Nikita Mihalkov i Alfonso Kuaron.
Zlatno jaje osvojio je Đakomo Abruceze iz Italije za film “Stella Maris” u francuskoj produkciji, dok je Srebrno jaje pripalo Marku Sopiću iz Srbije za film “Torba”, a Bronzano Gudmunduru Arnaru Gudmundsonu za islandski film “Kitova dolina”.
Festivalski sajt je http://kustendorf-filmandmusicfestival.org
(SEEcult.org)
